5 najpoznatijih srpskih vojvoda

Titula vojvode se ne zaslužuje veoma lako i iako je u poslednje vreme obezvređena, može se reći da su pojedinci zaista zaslužili da ovo ime ponesu.

Makar u nekoj istoriji koja je sada već stub naše kulture i društva.

Govoreći o srpskim vojvodama, ponajviše se priča o Prvom svetskom ratu, iako je to samo kap koja je prelila čašu hrabrosti.

Stoga pominjemo neka od imena koja su gradila državu koja se nekada zvala Jugoslavija, ali u svom sastavu imala veoma važnu reć  – Srbija.

Radomir Putnik

Postoji ona anegdota koja se prepričavala nakon Prvog rata i surovog povlačenja preko Albanije.

Naime, s obzirom na to da je Radomir Putnik bio već veoma star, govorkalo se među vojnicima da je lako Putniku da bude putnik kada ga nose.

Vojska je već ostarelog vojvodu nosila na nosilima preko snežnih vrhova, ali je u tome bila sva moć vojske koja je svoje starešine umela da poštuje.

Putnik je svoje vojvodstvo zaradio u ratovima koji su prethodili Velikom ratu.

Njegov unuk bio je poznati fudbaler MIlutinac koji je kao komunista skončao 1943. Danas u blizini stadiona Partizana postoje ulice posvećene Milutinu Ivkoviću i njegovom dedi Putniku.

Petar Bojović

Petar Bojović je kraj Drugog rata dočekao u svojoj kući na Vračaru. Ukoliko tragate za apartmanom na Vračaru, vrlo je moguće da ćete se naći u blizini kuće velikog vojskovođe Petra Bojovića koji se proslavio u Balkanskim ratovima i Prvom ratu.

Ovaj vojvoda nažalost je skončao tako što je pretučen skoro do smrti, jer je optužen za kolaboraciju sa fašistima, iako je samo bio star da se opet priključi vojsci.

Stepa Stepanović

Poznata je kasarna „Filip Kljajić“ u Nišu, koja doduše danas ne radi. Ipak, u jednoj od soba gde su nekada stolovale starešine različitih formacija vojske, nalazi se spomen soba ovom vojskovođi koji se proslavio na Ceru. Stepa Stepanović bio je jedan od onih koji je uz ostale vojskovođe umeo da bude i strog i voljen među vojnicima.

Živojin Mišić

Jedan od sigurno najpoznatijih i najvoljenijih starešina koji je vojsku vratio preko Solunskog fronta jeste čuveni Živojin Mišić. Ovaj vojskovođa je još uvek citiran u pojedinim strateškim predmetima na vojnim akademijama širom sveta.

Zbog njegove izuzetne hrabrosti, ali i strategije, vojska se posle veoma tmurnog putovanja preko Albanije, Krfa i Soluna, vratila natrag, između ostalog zahvaljujući njemu. Ali i velikom srcu mladih vojnika.

Janko Vukotić

Čuvena rečenica „ja tebi serdare, ti meni vojvodo“ danas se koristi kao način da se opišu podmitljivi mentaliteti pojedinih ljudi. Međutim, teško da bi bez hrabrosti serdara Janka Vukotića, vojska mogla da se povuče preko Crne Gore.

Zahvaljujući Mojkovačkoj bici koja je bila odstupnica povlačećoj srpskoj vojsci, vojska se, ali i Vrhovna komanda „prebacila“ preko luke do Krfa. Dok se srpska vojska povlačila, hrabri Crnogorci su se borili u okolini Mojkovca. Serdar Janko Vukotić bio je jedan od onih koji su komandovali tim ustankom, pa je zato zaslužio da se nađe na ovoj našoj maloj listi.

Biti vojvoda znači posedovati izuzetne karakteristike, biti častan vojnik, ali i biti sposoban da se od običnog vojnika pretvoriš u pravog lidera kome se veruje i za kim se polazi bez pitanje. Ono što je ove velikane razlikovalo jeste i to što su umesto „Napred!“ govorili „Za mnom“.

Malo je junaka koji danas postupaju na iste načine, a o njima se i ne govori. To treba da bude opomena za mnoge generacije koje su upravo zahvaljujući hrabrosti i preduzimljivosti svojih predaka preživeli. A njihova hrabrost ostaje kao večita pouka mlađim generacijama da je mir ono za šta se vredi boriti. Jer jedino u mirnodopskim periodima narodi umeju da prepoznaju svoje heroje.