Derviš i smrt – prepričano i analiza lektire

Meša Selimović je rođen 26. Aprila u Tuzli, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a posle prešao u Beograd, gde je završio srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost Filozofskog fakulteta.

On se, tokom svog književnog opusa, dosta oslanja na Dostojevskog, mada ga ograđuje specifičan i unikatan pristup situacijama i sam stil pisanja, zbog čega se njegov književni opus ne može svrstati ni u jednu konkretnu kategoriju, već su Selimovićevi romani zasebna kategorija. Njegova najpoznatija dela su ,,Derviš i smrt’’ i ,, Tvrđava’’, a, pored njih je napisao i ,,Sećanja’’, ,,Ostrvo’’, ,,Krug’’…

Za svoja dela je više puta nagrađivan:
GORANOVA nagrada (1967)
NIN – ova nagrada (1967)
Dvadesetsedmojulska SRBiH
AVNOJ

Bio je član srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Saveza književnika Jugoslavije, redovni član SANU i redovni član ANUBiH, direktor drame Narodnog pozorišta, profesor Više pedagoške škole, umetnički direktor ’’Bosna – filma’’, docent Filozofskog fakulteta, počasni doktor Sarajevskog univerziteta

O romanu

,,Derviš i smrt’’ je istorijski, epski roman, koji zauzima period vladavine Otomanskog carstva u Bosni. Kroz likove i dešavanja, koji će čitaocu dobrim delom opisati i taj period u životu naroda uopšte, približiti i sam autoritativni sistem, tako i dati neka zapažanja i viđanja smisla života samog pisca.

Kao što ćete videti u nastavku, glavni lik je derviš (sveštenik) Ahmed Nurudin, u isto vreme varira između smirenosti i vere u pravdu, do spletkarenja i nepoverenja prema svima, uhvaćen u mrežu laži i sistemskog hapšenja i čišćenja nepoželjnih po državu.

Fabula

I deo

Prvo poglavlje

Roman započinje jednim citatom iz Kur’ana: ,, Pozivam za svedoka vreme, početak i završetak svega – da je svaki čovek uvek na dobitku’’

U prvom delu romana se upoznajemo sa glavnim likom romana, dervišem Ahmedom Nurudinom, i njegovim životom.On u ovom delu piše o samom sebi. Na ovaj način on želi da ostavi nešto iza sebe u amanet, jer ne može da ima potomstva i o nemiru koji se odvija u njegovoj glavi zbog nepravednog zatvaranja njegovog brata, Haruna, u tvrđavu.

Drugo  i treće poglavlje

Ahmed Nurudin odlazi kod kadijine žene, kako bi razgovarali o njegovom bratu, ali, umesto toga počinju da pričaju o njenom bratu, Hasanu. Derviš Ahmed Nurudin u ovom poglavlju opisuje nju kao ženu. U to vreme je bila proslava Đurđevdana, te su svi bili na nogama i slavili. Svi, osim derviša Ahmeda, koji nije video uopšte u svom životu ijedan razlog za slavlje u tom momentu.

Četvrto poglavlje

Jedne večeri u tekiju dođe jedan izbegnik od vlasti, Ishak. Zbog toga što ga je odmah na prvu poistovetio sa svojim bratom, koji je nepravedno optužen, derviš Ahmed Nurudin odlučuje da mu pomogne da se sakrije. Ipak, nakon nekog vremena otkrije sve Muli Jusufu, koji odmah zove policiju. Ipak, Ishak je za to vreme uspeo da pobegne.

Peto poglavlje

Nakon toga, pojavljuje se Ahmedov i Harunov otac sa namerom da poseti svog sina u zatvoru, a nakon toga Ahmed sreće Hasana, kom otvara dušu i tada saznajemo zašto je uopšte Harun zatvoren. Naime, on je bio zaposlen kao pisar. Jednoga dana u njegove ruke su došla dokumenta koja nije trebalo da vidi, zbog čega su ga i uhapsili, kako bi se osigurali. Iako zvučalo primamljivo, Ahmed odbija Hasanov predlog da odu do zatvora i pomognu Harunu da pobegne, jer on veruje u pravdu i ubeđen je da će istina izaći na videlo, te će njegov brat biti pušten na slobodu.

Šesto poglavlje

Razgovor između Hasana i derviša Ahmeda se nastavlja, ali se, sa Ahmedovog brata, proširuje i na Zejnu i njenom mužu, pa i ljubavniku. Taj razgovor navodi Ahmeda na razmišljanje o ljubavi, hrabrosti i životu uopšte. Odlučuje da se odrekne celokupne svoje imovina, a da mu zauzvrat oslobode brata. On sa ovim predlogom izlazi pred kadiju, koji ga odbija i poražava.

Sedmo poglavlje

Derviš Ahmed odlazi u šetnju, tokom koje sreće čoveka koji mu preti da prestane da pokušava da oslobodi svog brata, jer može i on nastradati. On odlazi kod muftije na razgovor, kako bi dobio više informacija i barem nekakvu pomoć, mada Muftija, koji živi samo od stare slave, ne može nikako da mu pomogne.

Osmo poglavlje

Sav snužden i uznemiren se vraća u tekiju, gde od hafiza Muhameda saznaje da su njegovog brata, Haruna, ubili u zatvoru još pre 3 dana. Derviš Ahmed odlazi u džamiju da drži molitvu i završava sa govorom o životu i njegovoj prolaznosti, govoru koji potresa celu džamiju.

Deveto poglavlje

Ubrzo, tokom šetnje, Ahmed biva napadnut od strane 4 čoveka, koji ga prebijaju i odvode u zatvor, u kom boravi narednih 10 dana. U zatvoru on upoznaje jednog od stražara, Đemala, govori opet od životu i smrti i uporno se nada da će ga neko osloboditi, ali, umesto toga, prebacuju ga u drugu ćeliju. Zatvoren između 4 zida, derviš Ahmed počinje da gubi razum i počinje da mu se priviđa Ishak.

Drugi deo

Deseto poglavlje

U ovom poglavlju saznajemo kako je derviš Ahmed Nurudin upoznao Mulu Jusufa. Naime, dok je Ahmed bio pri vojsci, gde je bila i jedna žena, prostitutka, koja je zadovoljavala vojnike koji su bili daleko od svojih žena. Ipak, osim njihovih vojnika, ova žena je zadovoljavala i neprijateljske vojnike, zbog čega je ubijena, a iza nje je ostao njen mali sin, Mula Jusuf. Ahmedu je bilo žao dečaka, te ga je poveo sa sobom.

Ahmed Mulu Jusufa opisuje kao radosnog dečaka, koji se najednom promenio, te postao asocijalan i nasilan. Kroz razgovor sa Hasanom, Ahmed pokušava da prodre u srž problema koji je doveo do ovakve nagle promene ponašanja Mule Jusufa.

Dalje, u priči sa Hafiz Muhamedom, Ahmed saznaje i da se Mula Jusuf često motao oko kadijine kuće, te ubrzo shvata i da je baš Mula Jusuf taj koji je izdao njegovog brata, Haruna. Mula Jusuf ga moli da mu oprosti, ali Ahmed ne želi ni da čuje, zbog čega Mula Jusuf pokušava i da se ubije.

Jedanaesto poglavlje

Kako bi olakšao svoju dušu, Ahmed počinje da se bavi dobrim delima, te počinje da hrani i zatvorenike, ali i dalje oseća sve veću mržnju prema svima i u svemu vidi samo loše stvari.

Dvanaesto poglavlje

Ahmed dobija dozvolu da sahrani svog brata kako dolikuje, u dvokriptu tekije, zbog čega nailazi i na brojne pohvale i divljenja ostalih ljudi.

Trinaesto poglavlje

Trinaesto poglavlje je u potpunosti posvećeno Hasanu. Ahmed piše kako se on školovao i odrastao i kako je nesrećno zaljubljen u udatu ženu. Hasan se školovao u Carigradu, gde je upoznao jednu Dubrovkinju i njenog muža, sa kojima počinje da se druži, te napušta školu i odlazi sa njima u Dubrovnik. Ipak, žena i Hasan se zaljubljuju jedno u drugo, ali ona ipak pazi na osećanja svog muža, te se Hasan nesrećan vraća kući, ženi se i razvodi u roku od godinu dana i počinje da živi pustim i raskalašnim životom, zbog čega ga se otac na neki način odriče.

Sada, Hasan se miri sa svojim bolesnim ocem i prenosi ga kod sebe u kuću da živi kako bi ga negovao i starac napokon ozdravi.

Četrnaesto i petnaesto poglavlje

Osman – beg dolazi u tekiju sa svojom vojskom, kako bi posetio Ahmeda i tada saznaje da je sin hadži – Sinaudina postao jedan od oružara na dvoru sultana. Te večeri nije otišao da saopšti vest Hadži – Sretenu, pa je to ostavio za ujutru. Ipak, ujutru promeni planove, te posla Mulu – Jusufa da prenese kadiji kako je hadži – Sinaudinova krivica što su neki Posavci ranije pobegli iz zatvora, a, u isto vreme po tataru  posla sinu u Carigrad pismo da mu je otac zatvoren. Ipak, čak i pre nego što je sin stigao iz Carigrada, cela kasaba se pobuni protiv odluke jer je hadži – Sinaudin bio dobrotvor, te podigoše revoluciju, ubiše kadiju, muselima nagnaše u beg i oslobodiše hadži – Sinaudina.

Šesnaesto poglavlje

Revolucija podignuta zarad oslobođenja hadži – Sinaudina je pravi preokret romana ’’Derviš i smrt’’. U šesnaestom poglavlju derviš Ahmed Nurudin postaje kadija, a na mesto muselima dolazi nov čovek. Hasanova sestra, udovica, je trudna i Ahmed joj nudi da je oženi, ali ga ona odbija. Spaljena i ogoljena posavina postaje naročito privlačna Hasanu, koji odlučuje da je otkupi.

Sada se pojavljuje i jedan nov lik, Piri – Vojvoda. On pronalazi pismo jednog dubrovačkog trgovca, u kom on ruži bosansku vlast. Inače, taj trgovac je bio u veoma dobrim odnosima sa Hasanom, te su Hasan i Ahmed bili optuženi da su mu pomogli da pobegne.

Hasan se u početku naizgled uspešno brani od ovih optužbi, ali ubrzo stiže zapovest od guvernera lično da Hasan bude uhapšen, a to mora, kao sadašnji kadija, da potpiše Ahmed Nurudin. Ukoliko ne potpiše, tužba protiv njega će da ode u Carigrad. Sa jedne strane ga teraju da optuži svog najboljeg prijatelja, a u međuvremenu ga Mula – Jusuf sprečava da obavesti Hasana o novonastaloj situaciji. U principu, Mula – Jusuf stvara iluziju u Ahmedovim očima kako je on zapravo spasio Hasana od hapšenja. Ipak, saznaje sutradan da je Hasan uhapšen po nalogu koji je odneo Mula – Jusuf i da se trenutno nalazi na putu za Travnik. Za njim je otišao i Mula – Jusuf, a sve je to pripisano Ahmedu Nurudinu. Zbog ovih grešaka, Ahmeda Kara – Zaim obaveštava da mora po zakonu biti uhapšen i ubijen. Iako Ahmed ima vremena i mogućnosti da pobegne i sakrije se, on odbija i odlučuje da ostane tu gde jeste.

Roman se završava tako što Ahmed upoznaje mladića i saznaje da je majka tog mladića ustvari njegova prva ljubav.

Takođe shvata da postoji i velika verovatnoća da je ovaj mladić njegov sin. Inače, njegova majka je i razlog zbog kog je Ahmed i postao derviš.

Na kraju se ponavlja citat iz Kur’ana, kojim je roman i započet: ,, Pozivam za svedoka vreme, početak i završetak svega – da je svaki čovek uvek na dobitku’’

Citati

  • Čovek dobija kad daje.
  • Nezadovoljstvo je kao zver, nemoćna kad se rodi, strašna kad ojača.
  • Nije važno što ne činimo dobro, važno je da ne činimo zlo.
  • Grešne misli su kao vetar, ko će ih zaustaviti!
  • Kad vidiš da mlad čovek stremi u nebo, uhvati ga za nogu i spusti na zemlju.
  • Nije čovek ono što misli, već ono što čini.
  • Kad bi Bog kažnjavao za svako učinjeno zlo, ne bi na zemlji ostalo nijedno živo biće.
  • Pozivam za svedoka vreme, početak i završetak svega – da je svaki čovek uvek na dobitku