Na početku ovog članka ćemo pokušati da što jednostavnije prikažemo objašnjenje pojma glagolski rod.
Podela glagola prema glagolskom rodu jeste zapravo podela glagola po predmetu radnje. Ona se može bolje uočiti ako obratimo pažnju na sledeće primere.
U sledećim rečenicama treba da istaknemo glagole:
Nenad je skočio.
Ptica leti.
Nenad je preskočio ogradu.
Ptica preleće drveće.
Infinitivi prva dva glagola glase SKOČITI i LETETI. Upitaćemo se da li uz njih možemo upotrebiti reči NEKOGA ili NEŠTO. Odgovor je ne, zbog toga što ne možemo kazati „skočiti nekoga ili nešto“ ili „leteti nekoga ili nešto“. To pokazuje da predmet radnje kod ovih glagola ne postoji. Takvi glagoli zovu se neprelazni glagoli.
Infinitivi druga dva glagola glase PRESKOČITI i PRELETATI. Uz njih uvek možemo da upotrebimo NEKOGA ili NEŠTO. To znači da predmet radnje kod ovih glagola postoji, a ti glagoli zovu se prelazni glagoli.
Glagole u sledećem nizu ćemo pokušati da razvrstamo na one kod kojih predmet radnje postoji i na one kod kojih ne postoji. Evo niza glagola: nositi, praviti, ležati, zakasniti, sanjati, okrenuti, razumeti, verovati, ličiti, mahati, pamtiti, čeznuti, uzeti, doći.
Posle rešenog zadatka videćemo da predmet radnje ne postoji za sledeće glagole: ležati, zakasniti, verovati, ličiti, mahati, čeznuti, doći. Predmet radnje, međutim, postoji za glagole: nositi, praviti, sanjati, okrenuti, razumeti, pamtiti, uzeti.
Dakle, po glagolskom rodu, glagoli se dele na one za koje predmet radnje ne postoji i to su neprelazni glagoli i na one za koje predmet radnje postoji i to su prelazni glagoli.
Uzmimo sada u obzir sledeće primere:
Čika Mirko se smeje Lazinim šalama.
Marija i Zoran su se zaljubili na ekskurziji.
U obe ove rečenice uočavamo rečcu SE. Ako ovu rečcu isključimo dobijamo rečenice Čika Mirko smeje Lazinim šalama i Marija i Zoran su zaljubili na ekskurziji. Takve rečenice ne možemo upotrebiti. Dakle, uz ove glagole neophodno je upotrebiti rečcu SE i takvi glagoli se zovu povratni glagoli.
U zavisnosti od toga kakvo je značenje reči SE, povratni glagoli dele se na nekoliko vrsta.
U rečenicama: Lela se češlja i Mile se šiša ovo SE uvek se može zameniti punim oblikom reči SEBE. Tako da rečenice mogu da glase Lela sebe češlja i Mile sebe šiša.
Očigledno je da je reč SE u ovim rečenicama isto što i SEBE. Kada postoji mogućnost da SE bude zamenjeno sa SEBE, a da se značenje rečenice ne promeni u pitanju su pravi povratni glagoli.
Ako bismo u rečenicama Vojkan se ljuti i Nikola se zbunio reč SE zamenili oblikom SEBE, dobili bismo Vojkan sebe ljuti i Nikola sebe zbunio. Takve rečenice ne mogu da postoje. Prema tome, uz ovu vrstu glagola SE nije isto što i SEBE i to su nepravi povratni glagoli.
Značenje glagola u rečenicama Mića i Jelena se upoznaju i Miki i Lena se rukuju ukazuju na to da su za vršenje ovih radnji potrebna najmanje dva izvršioca. To su uzajamno-povratni glagoli.
Trebalo bi zapamtiti sledeće: glagoli prema predmetu radnje, odnosno glagolskom rodu, mogu biti prelazni, neprelazni i povratni.
Prelazni glagoli su oni koji uz sebe mogu imati imenicu u akuzatativu bez predloga (pravi objekat). Takvi su npr. čitati (knjigu), pevati (pesmu), seći (hleb), kuvati (ručak), bacati (loptu).
Neprelazni glagoli su oni uz koje ne može stajati imenica u akuzativu bez predloga, npr. sesti, ustati, ići, uspeti, misliti.
Povratni glagoli su oni koji uz sebe imaju reč SE, npr. umivati se, tuširati se, takmičiti se, bojati se, nadati se.
Nakon ove pojednostavljene lekcije koja je namenjena učenicima mlađih razreda, vratićemo se na početak i pokušati da objasnimo ovu specifičnu jezičku i gramatičku pojavu.
Svima nam je poznato da su glagoli jedna od deset vrsta reči u našem jeziku. Glagoli su pritom, kao i imenice, zamenice, pridevi i brojevi, promenljiva vrsta reči. Ako ih uporedimo sa imenskim rečima koje se menjaju po padežima, shvatićemo da glagole ne možemo menjati na isti način kao i imenske reči.
Glagoli nemaju deklinaciju. Oni imaju sopstvene kategorije i sopstvena pravila promene. Kakve su te kategorije i kakva su ta pravila?
Pokušaćemo da vam u narednim redovima bliže predstavimo ove oblasti.
Gramatičke kategorije glagola
Promenljive vrste reči imaju svoj sistem gramatičkih oblika koji se naziva gramatička kategorija. Njome se izražava nekakav gramatički odnos. U okviru svake gramatičke kategorije se nalaze najmanje dve vrednosti.
Recimo, kod gramatičke kategorije padeža postoji ukupno sedam vrednosti, a kod kategorije lica postoje tri vrednosti (prvo, drugo, treće). Ovo su samo neki od primera.
Gramatičke kategorije se razlikuju između sebe. Tako, recimo, postoje morfološke kategorije u okviru kojih za svaku vrednost postoji jedan poseban oblik. Primer za morfološku kategoriju može biti pridev crven koji se menja kroz muški, ženski i srednji rod (crven, crvena, crveno).
Potom, postoje klasifikacione kategorije kod kojih se određena vrednost pripisuje svakoj reči ponaosob. Recimo, imenica može da bude samo jednog roda.
Zbog toga i kažemo da pridevi mogu imati oblike muškog, ženskog i srednjeg roda, a da se imenice dele na one muškog, ženskog i srednjeg roda.
Gramatičke kategorije imenica su njen rod, broj i padež. Isto važi i za neke brojeve. Kada su u pitanju pridevi, oni imaju kategorije roda, broja, padeža, vida i stepen poređenja. Zamenice, na primer, imaju kategorije roda, broja, padeža i lica. Predlozi imaju samo stepen poređenja i to ne svi.
Glagoli, međutim, imaju najveći broj kategorija! Njihove kategorije su glagolski vid, glagolski oblik, potvrdnost/odričnost, lice, glagolski rod, broj i stanje.
Glagolski vid i rod spadaju u klasifikacione kategorije, dok se glagoli mogu menjati po obliku (vreme i način), licu (prvo, drugo, treće), rodu (muški, ženski, srednji), broju (jednina i množina), potvrdnosti i odričnosti i aktivnom i pasivnom stanju.
Glagolski vid je klasifikaciona kategorija i njome uspevamo da označimo da li je neki glagol nesvršene radnje ili svršene radnje (stanja, zbivanja).
Odmah uz ovu kategoriju stoji i gramatička kategorija glagolskog roda, kao vrlo važna kategorija glagola.
Gramatička kategorija glagolskog roda
Odnos između radnje, stanja, zbivanja i bića kome se pripisuju glagolske reči koje ih predstavljaju, može biti trojak. U prvom slučaju, biće koje je subjekat rečenice može radnju vršiti svojom voljom. Subjekat je tada aktivan i on vrši radnju na nekakvom objektu. Takvi su primeri: Mirko čita ili On će odneti poklon.
U drugom slučaju subjekti rečenice, odnosno bića i stvari koji su imenovani, doživljavaju stanje bez ikakve svoje volje ili aktivnosti, a to stanje je imenovano glagolom. Takav slučaj imamo u sledećim primerima: Marina je ostarela ili Otac će se zabrinuti ako ne stignemo na vreme.
U trećem slučaju, stvari i bića koji su imenovani subjektom zapravo trpe radnju koju neko vrši na njima. Takav slučaj imamo u primerima: Mnogi gradovi su porušeni nakon bombardovanja ili Kafkini romani se čitaju sa velikom gorčinom.
Prvi slučaj nam je prikazao glagole koji su aktivni. Iako se to može utvrditi tek u kontekstu rečenice, za mnoge glagole koje znamo kažemo da su aktivni zbog toga što se uglavnom upotrebljavaju sa subjektima koji svesno vrše radnju. Takvi su glagoli: skočiti, nositi, graditi, ići, itd.
Drugi slučaj nam je prikazao glagole koji su medijalni. Oni označavaju izvesna stanja u kojima se nalaze subjekti rečenice i tu nema nikakvog njihovog voljnog učešća. Takvi su glagoli: bolovati, voleti, pasti, ostareti, itd.
Treći slučaj nam je prikazao glagole koje možemo nazvati pasivnim. Oni se upotrebljavaju u specijalnim konstrukcijama i takvim konstrukcijama se označava da predmet ili biće koje je imenovano subjektom trpi nekakvu radnju, to jest da je postalo predmet neke radnje.
Ovim primerima smo pokazali razliku između opisanih odnosa pojma imenovanog subjektom rečenice i radnje (stanja, zbivanja). Ta razlika nosi naziv glagolski rod u užem smislu ili diathesis, odnosno glagolsko stanje.
U širem smislu posmatrano, razlikovanje glagola prema tome da li im je potreban pravi objekat kao obavezna dopuna (izreknuta ili podrazumevana) ili im nije potreban, naziva se glagolski rod.
U odnosu na ovu poslednju navedenu razliku, glagole možemo podeliti na tri grupe, tačnije na prelazne, neprelazne i povratne glagole.
Prelazni ili tranzitivni glagoli
Tranzitivni glagoli obavezno zahtevaju uz sebe objekat koji će biti u obliku akuzativa bez predloga ili u obliku genitiva bez predloga (u nekim slučajevima).
Takvi su glagoli: izgraditi (zgradu), baciti (đubre), napisati (pismo), čitati (knjigu), nemati (sestru), itd.
Neprelazni ili intrazitivni glagoli
Ovi glagoli ne zahtevaju objekat u akuzativu bez predloga. Takvi su glagoli: sedeti, crveneti, padati, ići, bolovati, trčati, ležati, pasti, plakati, itd.
Povratni ili refleksivni glagoli
Ovi glagoli se u rečniku obavezno pojavljuju zajedno sa rečcom SE. Lako se prepoznaju i dele se na tri vrste: pravi povratni, nepravi povratni i uzajamno-povratni.
Pravi povratni glagoli pokazuju radnju koju subjekat vrši na sebi samom i ovde se rečca se uvek tumači kao skraćeni oblik akuzativa zamenice za svako lice – SEBE. Takvi su glagoli: umivati se, popeti se, spremiti se, kupati se, češljati se, umivati se, napiti se, itd.
Nepravi povratni glagoli su oni glagoli koji prikazuju radnju (stanje, zbivanje) koja je imenovana rečju sa rečcom SE koja ne znači SEBE i ne može se tumačiti kao akuzativ ove zamenice. Takvi su glagoli: bojati se, čuditi se, nadati se, beleti se, ljutiti se, batrgati se, dohvatiti se, itd.
Uzajamno-povratni ili recipročni glagoli su oni kojima se označava radnja koju vrše dva vršioca i to jedan na drugom. Takvi su glagoli: zbratimiti se, rvati se, tući se, sprijateljiti se, itd.
Na kraju treba skrenuti pažnju na jednu pojavu u svakodnevnom govoru koja je nepravilna. Naime, često se u govornom jeziku dešava da se nepravi povratni glagoli ODMARATI SE i ODMORITI SE upotrebe bez rečce SE.
Ovakva upotreba, kako propisuju normativne gramatike, nije ispravna. Treba isključivo reći: Danas ću se ceo dan odmarati i Odmorite se malo. Ne treba govoriti Danas ću ceo dan odmarati ili Odmorite malo.
Ovde treba napraviti razliku u odnosu na prelazne glagole koji glase ODMORITI i ODMARATI. Slobodno možete reći Odmaram noge na tabureu ili Odmori oči od kompjutera.
Kada se odnose na telo ili na delove tela ovi glagoli su prelazni. Kada se odnose na celu osobu, onda su povratni.
