Hektolitar je merna jedinica za volumen ili zapreminu tečnosti, a kako je osnovna jedinicca za zapreminu litar, te se i sve ostale manje i veće jedinice i izražavaju u odnosu na litar, to znači da hekolitar ima 100 litara, odnosno da je litar stoti deo hektolitra.
U jedinicama SI sistema, hektolitar se obeležava skraćenicom hl ili hL, a sam prefiks „hekto“, poreklom je iz grčkog jezika, od reči „hekta“, i ima značenje sto.
Iako tečnost čija se zapremina izražava, mogu biti manje ili veće relativne gustine (npr. ulje i voda nemaju istu gustinu), zapremina od 100 litara ili jednog hektolitra je ista kada je u pitanju poređenje i različitih gustina tečnosti (drugo je pitanje da li je ista „preformirana zapremina“, koju će stvoriti različita gustina vode i ulja).
Pomenuto pitanje oko gustine i zapremine, lakše se da protumačiti poznatom „zamkom“ koja je „mučila“ osnovce, a to je šta je teže kilogram vune ili gvožđa?
Suština odgovora je u tome da su i gvožše i vuna mase od jednog kilograma, bez da se dovodi u pitanje problematika koliko je vune a koliko gvožđa potrebno da se dostigne masa od jednog kilograma.
Malo računanja
Dakle, kako je i napomenuto, jedan hektolitar iznosi sto litara, odnosno, litar predstavlja 1/100 hektolitara (stoti deo hektolitra).
Kako jedan litar sadrži deset decilitara, to je dalje u hektolitru sadržano 10 x 100 odnosno 1000 decilitara.
Centilitar je stoti deo litra, odnosno jedan litar ima 100 centilitara, pa je tako u hektolitru jasno je sadržano 100 x 100 odnosno 10 000 centilitara.
Dalje, kako je u litru sadržano 1000 mililitara, u jednom hektolitru koji ima sto litara, time ima i 1000 x 100 odnosno 100 000 mililitara.
Veća jedinica od hektolitra jeste kilolitar, te je u njemu sadržano hiljadu litara.
Možda će vas zanimati
Nekada je potrebno da se merne jedinice za zapreminu prevedu ili konvertuju u jedinice koje su izražene kao kubni metar, koje su takođe merne jedinice zapremine, te tako jedan hektolitar ima po računici – 100 kubnih decimetara (1 kubni decimetar je ekvivalentan jednom litru zapremine), a 100 000 kubnih centimetara je „smešteno“ u jednom hektolitru.
Iako sam litar nije jedinica SI sistema, on je radi lakšeg sporazumnog računanja zapremine uzet kao mera, ali je originalna SI jedinica za zapreminu u stvari jedan kubni decimetar.
Dakle, u jednom litru ima jedan kubni decimetar, te 1000 kubnih centimetara i 1/1000 kubnih metara.
Gledano slikovito, zapremina od jednog litra, odgovara jednoj kocki čije su stranice dužine, širine i visine 10 x 10 x 10 cm.
Litar je potekao takođe od grčke reči „litron“, ali se koristio kao mera za težinu u Grka, a ne za zapreminu, pa otuda postoji i danas potreba da se porede litar i ilogram, što mnoge laike dovodi u zabunu, jer većina ljudi snatra da je litar jednak kilogramu, a to u suštini i nije baš tačno.
Dakle jedan litar tečnosti tj vode, ima približnu masu od jednog kilograma, ako se ipak kilogram definiše kao kubni decimetar vode na temperaturi topljenja leda.
Suština je u stvari da je jedan kilogram, jednak zapremini od približno 0, 831 litra.
Tako je dakle za istu namirnicu koja je mase 1 kg, zapremina 0, 8 litara, odnosno iznosi 800 ml, iako se obično smatra da se litar i kilogram podudaraju po količini tj zapremini.
Kada se pogleda generalno poređenje jedinica za zapreminu tečnosti to su idući od najveće ka najmanjoj: megalitar – kilolitar – hektolitar – litar – decilitar – centilitar – mililitar – mikrolitar.
Iako nije precizno utvrđeno kada se za merenje koriste kubni decimetri i mtri, a kada litri, po pravilu se tečnosti izražavaju u litrima (i manjim ili većim mernim oblicima), dok se one „stvari“ koje imaju oblik odnosno dimenzije, kakva su tela ili čvrste materije izražavaju u kubnoj meri za zapreminu (ali i kao mera za takozvanu istisnutu količinu tečnosti za tačan proračun).
