Ilijada je jedan od najstarijih epova za koje se zna. Uprkos tome, ljudi i dalje čitaju i analiziraju ovo delo. Ilijada je antički grčki ep ispevan u daktilskom heksametru, koji se tradicionalno pripisuje Homeru.
Homer je, kako se veruje, bio slepi pesnik. Pretpostavlja se da je živeo u 12. veku pre nove ere i to u gradu Smirna (današnji Izmir u Turskoj). On je napisao dva najveća antička epa Ilijadu i Odiseju.
Radnja ovog epa bavi se Trojanskim ratom, odnosno desetogodišnjom opsadom grada Troje (Ilij). Opsadu su izvršili Grci, odnosno koalicija različitih grčkih država.
Trojanski rat je, po predanju, rat koji se vodio između Trojanaca i Ahejaca negde u 12. veku pre nove ere. Naučno-istorijsko postojanje ovog rata nije do kraja utvrđeno. Čitavo znanje o ovom ratu potiče upravo iz Homerovih epova Ilijade i Odiseje, kao i iz mita o Parisovom sudu, odnosno o jabuci razdora.
Tetida, boginja mora, i Pelej, običan smrtnik, venčali su se, ali na svoje svadbeno veselje nisu pozvali boginju razdora Eridu. Ova boginja je zbog toga bila strašno ljuta i besna, pa je nepozvana došla na svadbu i na trpezu bacila zlatnu jabuku, rekavši da ona pripada onoj koja je najlepša od svih. Boginje, Atina, Afrodita i Hera su posegnule za jabukom, ali ih Zevs prepreči i reče da o lepoti treba da odluči trojanski princ Paris, koji se smatrao najlepšim među smrtnicima. Bog Hermes odlazi kod Parisa, obaveštava ga o Zevsovom naređenju, te Paris pristaje da bude sudija. Boginje mu obećavaju sledeće: Atina bogatstvo, Hera moć, a Afrodita ljubav i ruku najlepše žene.
Paris se odlučuje za Afroditu i ona mu zauzvrat obećava da će Helena, odnosno Jelena, inače supruga grčkog kralja Menelaja, biti njegova.
Paris se priprema za odlazak u Spartu gde su živeli Menelaj i Jelena. Brat i sestra Parisovi, Kasandra i Helen, inače proroci, pokušavaju da ga odgovore od ovog nauma, ali ih Paris ne sluša.
Menelaj, ne znajući za Parisovu nameru, ugošćava Parisa. Iznenada mora da ode na Krit kako bi sahranio svoga oca, a Paris to iskoristi i odlazi sa Jelenom u Troju. Njih dvoje se venčavaju u Troji.
Uvređeni Menelaj, saznavši za Parisovo i Jelenino nedelo, poziva sve grčke heroje da mu pomognu da krene u pohod kako bi vratio svoju ženu. Neki heroji odbijaju da mu pomognu, a neki pristaju.
Agamemnon, brat Menelajev, okupio je flotu u mestu Aulida. Međutim, boginja Artemida je bila uvređena i nije dozvolila Agamemnonovoj floti da isplovi tako što je uzburkala more. Kalhas, vidovnjak, govori da Agamemnom mora da žrtvuje svoju kći Ifigeniju, kako bi se umilostivila boginja Artemida. Agamemnom žrtvuje Ifigeniju i Grci isplovljavaju kako bi krenuli ka Troji.
Floti se priključuju mnogi veliki junaci poput Nestora, Odiseja sa Itake, Ajanta i Teukra, Diomeda i najvećeg Ahila iz Tesalije.
Hiljadu lađa iz Aulide pokušava da pronađe Troju, ali se neuspešno iskrcavaju u Miziji. Misleći da je to Troja, oni opsedaju grad, trpe gubitke od Telefa, kralja Teukrijanaca, ne pronalaze Jelenu. U toj borbi, Ahilej ranjava Telefa.
Grci se posle borbe vraćaju kućama, a Telef odlazi u Grčku kako bi izvidao svoje rane. Proroci mu govore da može da ga izleči samo onaj koji ga je ranio, odnosno Ahil. Ahil pristaje na to, u zamenu da im Telef kaže gde je grad Troja.
Uskoro, Menelaj i Odisej, poznat po rečitosti, odlaze kod trojanskog kralja Prijama kao izaslanici kako bi pregovarali o povratku lepe Jelene. Prijam ih odbija, pa se Menelaj i Odisej vraćaju i odlučuju da se povede rat.
U prvih devet godina rata, vode se bitke oko Troje. Grčke vođe shvataju da Trojance pomažu okolni kraljevi, pa se odlučuju da prvo poraze te okolne države. U tim ratovima, Grci se snabdevaju blagom, pljačkaju i odvode žene. Među njima su i Hriseida, Tekmesa i Briseida. Briseida pripada Ahilu, a Hriseida Agamemnonu.
Ilijada – sadržaj i analiza
Sam ep započinje tačno na onom mestu gde se Ahilej ljuti zato što mu je robinjica Briseida oduzeta. Nju je oduzeo Agamemnon, zbog toga što je njegova Hriseida morala da bude vraćena trojanskom svešteniku Hrizu, njenom ocu, jer je on zamolio bogove da Grke napadne kuga.
Poznat je početak Ilijade: Gnev mi, boginjo, pevaj Ahileja, Peleju sina, zlosrećni štono Ahejce u hiljade uvali jada…ovo su stihovi invokacije kojima se opisuje razočaranost i uvređenost Ahila. Zbog njegove srdžbe, Ahejci trpe gubitke jer je Ahil najveći junak među junacima.
Radnja Ilijade počinje in medias res (u sred srede).
Ahil se povlači u svoj šator i neće da učestvuje u borbi. Njemu šalju poslanstvo koje pokušava da ga natera da se vrati u borbu, međutim on ostaje pri svojim namerama. Ipak, Ahilov najbolji prijatelj, Patroklo, mlad junak, žali zbog smrti tolikih saboraca, pa moli Ahila da se umilostivi. Uspeva da izmoli Ahilov štit i oružje, i odlazi na ratište glumeći Ahila. Tako želi da utera strah u kosti Trojancima koji se plaše Ahila.
Međutim, Patroklo gine. Ubija ga niko drugi do Hektor, Prijamov stariji sin, brat Parisov – najveći trojanski junak.
Ahilej, saznavši za smrt svog najboljeg prijatelja, strašno pobesni i svu svoju ljutnju usmerava ka Hektoru. Odlučuje da se vrati u boj i u fantastičnom dvoboju, ubija Hektora, sina Prijamovog. Pošto je zaslepljen mržnjom i ljutnjom, on krši i božanske i ljudske zakone, privezuje Hektorovo mrtvo telo za svoje dvokolice i mrcvari ga, vukući ga duž zidina grada Troje, naočigled svih. Bogovi se ljute i pomažu starom kralju Prijamu da se nekako uvuče u grčki tabor i zamoli Ahila za milost.
Prijam, ponizno moli Ahila da mu da telo sina Hektora, a Ahilej, potpuno iznenađen i zatečen, menja svoje psihološko stanje i pristaje da vrati Hektorovo mrtvo telo.
Nakon toga nastaje primirje. I jedni i drugi sahranjuju svoje mrtve, na tradicionalan način, spaljivanjem.
Ilijada se završava tako što Odisej smišlja prevaru. On je najlukaviji od svih Grka. Smislio je da Grci naprave velikog drvenog konja (“Trojanski konj”) u kome se kriju grčki junaci. Konja su postavili ispred kapija Troje, a Trojanci su mislili da je to dar bogovima. Uvode konja unutar zidina Troje, ne sluteći da su unutra ratnici koji će im doći glave. Tokom noći, grčki ratnici izlaze iz unutrašnjosti drvenog konja i kreću da pale grad i ubijaju na prepad.
Paris uspeva da ubije Ahileja, gađajući ga, uz pomoć boga Apolona, u petu, koja je bila jedino mesto gde je on bio ranjiv.
Treba napomenuti da se sve vreme u događaje mešaju bogovi. Oni su junaci ovog epa isto kao i smrtnici. Neki od bogova su na strani Grka, a neki na strani Trojanaca. Bogovi su antropomorfni i imaju osobine slične ljudima. Oni su ljubomorni, svadljivi, vode ih sopstveni interesi.
Veliku vrednost dela čine opisi samog Homera koji na realističan način govore o svakodnevici, bitkama i drugim radnjama, pa čitalac može mnogo toga da sazna o samom načinu života, o religiji, o državnom i društvenom uređenju, itd.
Glavni tok radnje isprekidan je mnogobrojnim epizodama. Jedna od najpoznatijih (VI pevanje) jeste ona koja govori o trenutku rastanka, odnosno opraštanja između Andromahe i Hektora, supružnika koji se poslednji put vide.
Svi likovi su maestralno okarakterisani. Mi možemo da uočimo njihovu psihologiju, njihov izgled, odnose sa drugima, itd.
Iako priča u ovom epu pokriva samo nekoliko nedelja u poslednjoj godini rata, Ilijada pominje i aludira na mnogo grčkih legendi o opsadi grada; pominje ranije događaje, poput okupljanja ratnika pred početak opsade, uzroke samog rata i srodne probleme koji se pojavljuju na početku. Potom, epski narativ najavljuje buduće događaje, kao što je Ahilova neizbežna smrt i pad Troje, iako se samo pripovedanje završava pre samih ovih događaja.
Pošto se o ovim događajima već govori i na njih aludira, i to veoma živo i verno, kada se dođe do kraja Ilijade, imamo utisak da smo čuli potpunu priču o Trojanskom ratu.
Ilijada se obično čita zajedno sa svojim, tako reći, nastavkom, odnosno Odisejom. I ovo epsko delo se pripisuje Homeru.
Standardna prihvaćena verzija Ilijade je napisana modernom vulgatom. Ima 15693 stiha. Napisana je na homerskom grčkom, odnosno na književnom amalgamu jonskog grčkog i drugih dijalekata. Prema nekim kritičarima, Ilijada je mnogo komplikovanija u odnosu na Odiseju.
Ko su glavni junaci sa ahejske strane u Ilijadi?
Ahejci su, u stvari, Heleni ili Grci. Agamemnon je kralj Mikene, vođa Grka.
Ahilej je sin Peleja, poznatog ratnika, vođa Mirmidonaca. Njegova majka je Tetida, boginja.
Odisej je kralj Itake, grčki vojskovođa i najmudriji među njima.
Ajant ili Ajaks je kralj Salamine, pored Ahila jedan od najboljih ratnika.
Menelaj je kralj Sparte, muže lepe Jelene i brat Agamemnonov.
Patroklo i Ahilej – debata o njihovom odnosu
Mnogi istoričari su do sada vodili rasprave o tome kakav je bio odnos između Ahileja i Patrokla. Kakva je priroda njihovog odnosa? Neki navode da je njihov odnos homoerotski, a neki se ne slažu sa tim.
Ko su glavni junaci sa trojanske strane u Ilijadi?
Hektor je bio sin kralja Prijama i najuzvišeniji trojanski ratnik.
Enej je bio sin Afrodite i Anhiza. U Ilijadi se on spominje kao junak čiji će potomci jednoga dana vladati Trojancima. Kasnije je nastala legenda po kojoj Enej beži iz razrušene Troje, a zatim luta i stiže na zapad gde zasniva novu zemlju. Rimljani ga smatraju svojim praocem. O tome govoro rimski pesnik Verigilije u svom epu Eneida.
