Vreme navodno leči sve rane, ali kada se radi o dubokoj rani na slomljenom srcu, često se ima utisak da vreme miruje. Ideja da ćete ikada preživeti slomljeno srce (a kamoli osobu koja vas je ostavila) je gotovo nezamisliva u prvih nekoliko dana ili nedelja nakon raskida.
Raskid, naravno, može dovesti do naizgled nepremostivih osećaja tuge i uznemirenosti, koji vas šalju u vrtlog sve niže i niže. On je štetan za vaš osećaj samopoštovanja, ali i za vaše fizičko i mentalno zdravlje. Ukratko, nuspojave raskida mogu biti toksične i smatramo da zaista ne želite nikako da produžavate svoju izloženost ovakvim dejstvima.
U ovom tekstu ćemo pokušati da vas povedemo zdravijim putem koji će vam ne samo pomoći da se brže oslobodite svog bivšeg/bivše, već će vam omogućiti da doživite unutrašnji rast i da naučite neke stvari o sebi tokom tog procesa. Mnogi psiholozi i terapeuti tvrde da raskidi, isto kao i odnosi, mogu biti plodno tlo za samospoznaju i razvoj.
Izložićemo nekoliko strategija koje su odobrene od strane eksperata, a koje će vam pomoći da prevazićete raskid na najzdraviji mogući način.
Zaronite duboko u samopomoć i brigu o sebi samom. U danima i nedeljama nakon raskida, važnije je nego ikada da praktikujete brigu o sebi i samosaosećajnost, a ne da se prepustite već toliko puta viđenim klišeima života nakon raskida. Može biti izazovno zaroniti u nezdravo uživanje u hrani, piću ili spavanju dok prolazite kroz raskid, ali je u stvari ovo pravo vreme da se udvostruči zdrava praksa.
Raskidi i nedelje nakon toga su intenzivno stresni, što može imati veoma realne efekte na vaše telo (povećanje telesne težine, loš san, glavobolje, anksioznost, problemi sa varenjem, itd.) zbog povećanog nivoa hormona kortizola. Zbog toga, pružite svom telu i svom umu neophodne alate koji su potrebni da biste se borili protiv ovog stresa i kako biste se dugoročno osigurali na putu ozdravljenja.
Šta to zapravo znači? To znači da raskid treba da uzmete kao mogućnost da kreirate nove navike i rutine koje će lečiti i negovati vaše telo i vaš duh i koje neće imati ništa sa vašim bivšim/bivšom.
Spavajte dovoljno. Možda zvuči detinjasto, ali ako spavate sedam-osam sati to će biti ključno za suzbijanje povišenog stresa koji doživljavate zbog raskida. Loš san je vezan za povećanu proizvodnju kortizola, pokazuju istraživanja. Razmislite o smanjivanju unosa kofeina i alkohola kako biste osigurali dovoljno neprekidnog sna ili kreirajte opuštajući ritual pre spavanja: malo istezanja, nekoliko vežbica, raspršivanje umirujućeg eteričnog ulja, slušanje umirujuće muzike i sl.
Započnite dnevnik zahvalnosti. Ovo može zvučati nemoguće u vreme bolovanja zbog raskida, ali redovno praktikovanje izjavljivanja zahvalnosti i aktivna potraga za svetlom stranom sopstvenog života može stvoriti mentalnu promenu koja vam je potrebna da biste počeli da se oslanjate na stvari koje vas u životu čine srećnim. Ovo uključuje i identifikovanje dobrih stvari koje su se pojavile na kraju vašeg odnosa. Možda sada imate vremena da odete na časove umetnosti ili kuvanja…
Istraživanja pokazuju da traženje pozitivnih rezultata u negativnoj situaciji pomaže u ublažavanju emocionalne nevolje.
Jedite čistu, smirujuću hranu. Konzumiranje prevelike količine šećera ili rafinisanih hidrata može osloboditi kortizol i pojačati negativne efekte raskida i stresa koji potiče iz njega. Zbog toga treba jesti drugu vrstu hrane koja ima umirujući efekat, pa čak i poboljšava raspoloženje. Čak i ako vam to može delovati zamorno, odvojite vreme i pripremite blagotvorna jela koja su puna voća i povrća, integralnih žitarica, orašastih plodova i semenki, ribe, posnog mesa i fermentisanih namirnica kao što je jogurt ili kefir, na primer. Veći unos antioksidanasa, omega-3 masnih kiselina i probiotika je uvek povezivan sa poboljšanjem raspoloženja i redukovanom anksioznošću.
Izađite napolje i krećite se. Čak i kada ne biste izašli iz kreveta i kada se toliko teško osećate i nije vam ni do čega, uverite sebe, makar i na silu, da je najbolje da obujete patike i krenete u šetnju ili pešačenje. Videćete koliko to vredi.
Vežbanje, pa čak i obična šetnja, oslobađaju endorfine i neurotransmitere i podseća da su naše telo i naši umovi moćni i jaki, a to izaziva osećaj otpornosti na sve nedaće. Uranjanje u prirodu i izlazak napolje smanjuje anksioznost i depresiju i promoviše osećaj smirenosti.
Povežite se s ljudima. Samo zato što je vaša ljubavna veza gotova ne znači da ste sami na ovom svetu. Možete da pozovete prijatelje ili člana porodice kada prikupljate ostatke sebe nakon raskida. Terapeuti naglašavaju da je važno osloniti se na ljude i na aktivnosti koje volite kada ste u emotivnom padu; angažovanje sa ljudima i aktivnosti koje vam donose radost će vam pomoći da vidite svetlo na kraju tunela.
Posećujte prijatelje i porodicu; idite na nedeljni čas nekog jezika ili grnčarije, gledajte filmove, emisije ili izložbe koje vas prosvećuju i koje vam pričinjavaju zadovoljstvo, itd. Obratite se ljudima koji će vas podržati i podići vas tokom ovog teškog perioda. I nemojte se plašiti niti stideti što tražite pomoć od terapeuta, trenera ili druge nepristrasne treće strane.
Uživajte u vremenu koje provodite sami sa sobom. Iako je važno da se povezujete sa drugim ljudima i da se družite, to ne znači da vam nije dozvoljeno da provodite neko vreme nasamo kako biste tugovali ili kako biste razmišljali o svojoj vezi. Ovo vreme će vam pomoći da ponovo napunite baterije. Ima toliko benefita od uzimanja slobodnog vremena koje provodite sami sa sobom. Vreme koje provodite sami, pokazalo se, povećava kreativnost, smanjuje rizik od depresije i smanjuje intenzitet negativnih emocija uopšte.
Dakle, nema apsolutno ničeg lošeg u provođenju lepih trenutaka u svojoj kadi, toploj kupki sa umirujućim esencijalnim uljima i svećicama. Možete vreme provoditi i igrajući se sa mačkom, psom ili čitajući omiljeni roman. Zdrava doza samoće bi trebalo da vam donese energiju i uzemljenje, a ne da vas iscrpi.
Dozvolite sebi da osetite svoje emocije. Ne postoji određeni vremenski okvir za prevazilaženje raskida i nekoga koga volite – to vam može oduzeti nedelje i nedelje, mesece, pa i čitavu godinu. U svakom slučaju, znajte da je sve to u redu i da je to normalno. Svako ima svoje vlastito vreme koje mu je potrebno i svako upoznaje sebe tako što osluškuje svoj um, telo i srce. Vaša osećanja su samo vaša i ona su jedinstvena za vas i vašu situaciju. Ako na silu pokušavate da ih oterate, to vam neće pomoći da rane brže zarastu.
Najbrži put do druge strane bola ponekad može da bude zavaravanje. I znajte da ćete i sami znati i osetiti kada je to vreme došlo. Neki terapeuti kažu da je dobro odrediti 15 minuta u toku dana u kojima ćete razmišljati o svojoj vezi, o tome šta je značila za vas, itd.
Kada to vreme istekne, zaronite u svoj dan i pokušajte da više ne razmišljate o svom raskidu. To će vam pomoći da nastavite sa svojim životom dok još posvećujete vreme neophodnoj refleksiji i emocionalnom isceljenju.
Ne dozvolite da društvene mreže upropaste vaš napredak. Ranije, u prošlosti, ako ste raskinuli s nekim i dobili nagon da proverite šta je s tom osobom, morali ste ili da prolazite pored njene/njegove kuće ili da pitate zajedničkog prijatelja za informacije. Danas možete proveriti bilo koga iz udobnosti svoje fotelje, na vašem pametnom telefonu.
Teorija socijalnog poređenja sugeriše da ljudi imaju urođenu tendenciju da procenjuju svoj društveni i lični rast poredeći sebe sa drugima. Drugim rečima, bukvalno je u ljudskoj prirodi da upoređuje svoj život posle raskida sa životom bivšeg ili bivše, što uopšte nije dobar način da prevaziđete raskid. Ne samo da ćete se osećati gore, već ćete se osloniti na taj bol koji je dvostruko nezdrav.
Ako posmatrate svog bivšeg na društvenim mrežama, to će izazivati negativne emocije ili bol zbog odbacivanja i zbog toga je bolje da ga/je ne pratite. Neka to bude čin samokontrole sa vaše strane. Nalazite se u vremenu isceljenja sopstvene duše i sopstvenih emocija i nemojte da se uplićete u vrzino kolo ponekad lažnih, polovičnih ili neiskrenih objava na društvenim mrežama.
Psiholozi kažu da nema načina da se raskid na bilo koji način ulepša ili zataška. Raskid je jednostavno teška stvar.
Većina nas je prošla makar kroz jedan raskid. Neki raskidi su brzi, neki traju duže, a neki potpuno destabilizuju i obaraju s nogu. Ali šta treba da radite nakon što se to dogodi? Kada ne možete da prestanete da razmišljate o osobi koja vam je slomila srce, kako da zapravo krenete dalje?
Razgovarajte o tome sa ljudima kojima verujete – ili sa strancima koje više nikada nećete videti. Jedan čovek priča kako se njegova veza od skoro četiri godine nedavno završila. Ono što mu je pomoglo da prođe kroz to jeste da je svima o tome govorio: roditeljima, prijateljima, kolegama, barmenima, svima koji su bili spremni da slušaju. Kada ljudi koji te vole znaju da si povređen, oni se stvarno okupljaju oko tebe i brinu o tebi.
Posezanje za ljudima rezultiralo je češćim pozivima na treninge, na domaće večere kod prijatelja, filmske večeri i dnevne izlete. Značajno trošenje vremena na više ljudi koje sam godinama zanemarivao, podsećalo me je na to da sam nezavisan i da imam sve što mi treba. Sada je samo ostalo da se naviknem na svoju novu rutinu singl osobe – kaže on.
Počnite da pravite i zapisujete planove. Usredsredite se na sve ono što ste oduvek žarko želeli, a niste imali vremena da to ostvarite. Neka to budu najjednostavnije sitnice: sađenje cveća, promena rasporeda u kući, ubacivanje novih detalja u enterijer, organizovanje tematskih filmskih večeri sa prijateljima, nacionalnih večera u domaćoj proizvodnji, pravljenje koktela, odlasci na piknik, planinarenja, itd. Trošite vreme na putovanja i okružite se prijateljima i porodicom. I stalno budite zauzeti, jer to pomaže.
Posledice raskida mogu biti razorne. Većina ljudi preživi raskid a da ne budu teško uništeni, međutim istraživanja pokazuju da kraj ljubavne veze može dovesti do nesanice, depresivnih misli i čak smanjenja funkcije imuniteta. Dok su u periodu nakon raskida, čak i najmotivisaniji ljudi teško mogu odrediti kako je najbolje da nastave sa svojim životima.
Istraživači su okupili grupu od 24 osobe koje su doživele raskid. Oni su bili starosti između 20 i 37 godina i svi su bili u dugoročnim vezama koje su trajale u proseku 2.5 godine. Neki su bili ostavljeni, dok su neki bili ti koji su okončali svoju vezu, ali su svi bili uznemireni zbog toga, a većina njih je i dalje volela svoje bivše. U nizu ispitivanja, oni su bili vođeni uz pomoć tri kognitivne strategije koje su trebale da im pomognu da krenu dalje.
Prva strategija je bila da se negativno procenjuje bivši/bivša. Od osobe je traženo da razmišlja o negativnim aspektima svoje bivše/bivšeg i da se prisete svih negativnih navika. Naglašavajući negativne osobine bivših, ideja je da se raskid ublaži i da ne pada tako teško.
Druga vežba je bila da ljudi izjavljuju, čitaju i ponavljaju rečenice o prihvatanju, poput: “U redu je voleti nekog sa kime više nisam u vezi”. Umesto borbe sa svojim osećanjima, rečeno im je da prihvate svoja osećanja ljubavi kao potpuno normalna, bez osude.
Treća vežba je bila distrakcija: trebalo je da razmišljaju o pozitivnim stvarima koja nemaju nikakve veze sa bivšima, poput, na primer, omiljene hrane. Distrakcija, odnosno udaljavanje od jedne te iste misli i načina razmišljanja i skretanje pažnje na nešto drugo što je prijatno i lepo, može da pomogne da se prevaziđe raskid.
Posle toga, istraživači su svima pokazali fotografiju svog bivšeg. Izmerili su intenzitet emocija kao odgovor na fotografiju koristeći elektrode postavljene na zadnjem delu skalpa. EEG očitavanje poznog pozitivnog potencijala je mera ne samo emocija, već i motivisane pažnje, ili u kojoj meri je osoba očarana fotografijom. Pored toga, istraživači su merili koliko su se ljudi osećali pozitivno ili negativno i koliko ljubavi su osećali prema bivšima koristeći skalu i upitnik.
Prema EEG očitavanjima, sve tri strategije su značajno smanjile emocionalni odgovor ljudi na fotografije u odnosu na njihove odgovore u kontrolnim ispitivanjima koja nisu koristila upozorenja.
Međutim, samo ljudi koji su gledali svoju ljubav u negativnom svetlu takođe su imali smanjenje osećaja ljubavi prema bivšima. Ali ovi ljudi su takođe izjavili da su u lošijem raspoloženju nego kada su počeli – što sugeriše da ove negativne misli, iako korisne za prevazilaženje i nastavak, mogu biti uznemirujuće u kratkoročnom periodu.
Distrakcija i odvlačenje pažnje je učinila da se ljudi ukupno osećaju bolje, ali nije imala uticaja na to koliko još uvek oni vole svoje bivše partnere. Distrakcija je oblik izbegavanja, za koji je utvrđeno da smanjuje oporavak od raskida.
