Kako se jede avokado?

Avokado spada u grupu takozvanog „egzotičnog“ voća, a ima vrlo specifičan spoljni izgled, te oblikom podseća na veću krušku, a zbog izgleda svoje kore je poznat još i kao „aligatorova kruška“.

Ovo voće potiče iz Srednje Amerike, te ima i specifične načine berbe i transporta, sa naglaskom na to da se svaki ubrani plod mora dobro pregledati pre izvoza, kako bi se oni plodovi koji su u toku branja pretrpeli i najmanja oštećenja (u smislu oguljotina, nagnječenja, „gnjilosti“), uvek i pravovremeno odstranili i tako se sprečilo njihovo propadanje.

Pravilo je da se plodovi ovog voća ubiraju dok još uvek nisu dovoljno dozreli, te oni pak u toku transporta sazrevaju, jer je ujedno samo zreo plod dovoljno dobar i ukusan za ishranu i pripremu raznih vrsta specijaliteta.

Kako jesti avokado? 

Iako su se mnogi sa ovim voćem „susreli“ na policama supermarketa, u nastavku teksta će biti malo bliže objašnjeno kako se avokado priprema za jelo, te i navedeni neki od najpopularnijih recepata od ovog voća.

Dakle, pre svega je kako je i napomenuto, važno da plod bude dovoljno dozreo, te kada se kao takav i kupi on se odvoji od zaštitne mrežice u koju je po pravilu upakovan, te se dobro opere pod mlazom hladne vode, a potom se i posuši čistom krpom.

Nakon pomenutog postupka, plod se reže nožem na dve jednake polovine, pre svega počevši od njegovog gornjeg užeg kraja, dubokim zasecanjem sve do „druge strane“ ploda, kako bi se dobile dve jednake polovine.

Po pravilu će u jednoj od polovina ostati koštica, koju treba izvaditi malom kafenom kašičicom, te se zatim avokado odnosno njegova unutrašnjost može ili izvaditi kašičicom (ako je potrebno „meso“ voća za spravljanje soseva ili namaza), ili se pak on može dalje oguliti od svoje kore te se koristiti u „kriškama“.

Voće se ljušti od kore, tako što se avokado po pravilu izreže na još manje kriške, te se kora tada i „zaseca“ na vrhu, i oljušti se u tankom sloju ili nožem, ili specijalnom ljuštilicom za voće i neko povrće, a ukoliko je plod dovoljno zreo, ne mora se uopšte koristiti nož, već se kora može oguliti ručno.

Postoji još jedan jednostavniji način kako se avokado može „osloboditi“ od svoje kore – naime, kada je plod narezan na dve polovine i iz njega odstranjena koštica, može se kratkim nožem za voće, unutrašnjost koja se od ploda jedino i jede, iseckati poprečno i uzdužno, tako da se dobiju „kockice“, koje se jednostavno „istresaju“ na tanjir.

Na koji se sve način može konzumirati avokado? 

Dakle, kada smo objasnili kako se avokado priprema za jelo, postavlja se pitanje, na koji se sve način ovo voće može koristiti u ljudskoj ishrani.

Svakakao je najpopularniji recept od avokada „gvakamoli sos“, a pored toga se ovo voće može jesti u svežem stanju, mada nema baš reprezentativan ukus ukoliko mu se ne dodaju začini, soli, šećera ili se od njega ne napravi neka vrsta paste ili namaza.

Evo u nastavku teksta i nekoliko predloga kako jesti avokado:

Avokado u svežem obliku sa limunovim sokom, solju ili začinima 

Najjednostavniji način da se avokado pripremi, jeste da se po već navedenim principima, nareže na kriške ili na kockice, te da mu se tako svežem, doda prstohvat soli, oko pola šoljice soka od limuna, i neki aromatični začini po želji (nana, ruzmarin, karanfilić), koji će pojačati njegovu aromu, a bez uništavanja svih minerala, vlakana i vitamina koje u sebi kao sveža namirnica on sadrži.

Salata sa svežim avokadom i kozjim sirom 

Avokado ima relativno neutralan ukus, sve dok se ne začini, te je tako idealan dodatak raznim salatama, kao veoma zdrav obrok (sa napomenom da ovo voće ima dosta visok procenat biljnih masti, odnosno vrlo je kalorično, te osobe koje su na nekoj vrsti dijetetskog režima ishrane, ne treba da ga preterano konzumiraju), pa se vrlo često koristi kao deo zdravih salatnih obroka.

Jedan od recepata za preukusnu ali i vrlo jednostavnu salatu sa avokadom, jeste i onaj sa kozjim sirom, a potrebni sastojci su:

Plod avokada srednje veličine, oljušten i isečen na manje kockice:

Jedna kriška „mladog“ kozjeg sira (oko 50 grama), takođe isečena na kockice;

Prstohvat krupne morske soli, prstohvat crnog ili crvenog bibera;

Pola šoljice soka od limuna ili limete;

3 – 4 ploda čeri paradajza, isečena na polovine ili četvrtine;

Dve kašike hladno ceđenog maslinovog ulja;

Malo peršuna, mirođije, nane i drugih začina po želji (može se koristiti i takozvana „grčka mešavina začina od bilja“).

Priprema ove salate je i više nego jednostavna – sve navedene sastojke treba iseckati i samešati, te na vrhu dodati ili „grčku mešavinu začina“, koja se kao takva može kupiti u prodavnicama zdrave hrane, ili pak navedene začine po želji i ukusu dodati na kraju pripreme salate, te ostaviti u frižideru oko 10 – 15 minuta da se malo ohladi pre služenja.

Originalni recept za gvakamoli („guacamole“) sos 

Kako je ranije i navedeno, najpoznatiji je sos od avokada, poreklom iz Južne Amerike i Meksika, koji se zove gvakamoli, i koji se služi kao prilog jelima od ribe ili mesa uopšte, ali se može pak i uz neke dodatke bazičnom receptu upotrebiti i kao vrlo ukusan i zdrav namaz.

Osnovni recept za gvakamoli („guacamole“) sos je sledeći:

Jedan avokado srednje veličine;

2 – 3 čena belog luka (sitno seckana, ili pak kupljen beli luk u granulama);

1 halapenjo papričica (u prahu ili sveža sitno seckana);

Sok od jednog limuna;

Malo soli;

1 – 2 kašike maslinovog ulja.

Način za pripremu pomenutog sosa je vrlo jednostavan, te je najpre potrebno dovoljno zreo i lepo opran avokado prepoloviti, i njegovu unutrašnjost izdubiti kašičicom, a zatim „meso avokada“ pak staviti u blender, te dodati seckani beli luk, i sve ostale nevedene sastojke.

Sos se obično služi kao prilog uz meso ili ribu, ali se može koristiti kao namaz za doručak, kada se malo prohladi u frižideru.

U ovakav osnovno recept, mogu se dodavati i razni drugi sastojci ili začini po žellji – crni luk; paradajz; kumin; korijander; grčki jogurt; feta sir; mirođija; biber; nana; vlašac; morski plodovi i mnogi drugi sastojci, koji će dati vaš „lični pečat“, tradicionalnom meksičkom sosu.

Zapečeni avokado sa jajima 

Pored toga što se avokado može jesti svež, on se može i „puniti“, te se kao takav zapeći u rerni (po istom principu kao i punjenje patlidžana, tikvica, paprika).

Za ovakav recept vam je potrebno:

Osam zrelih polovina avokada (dakle četri srednje velika ploda);

Osam celih jaja;

Pola kilograma feta sira ili grčkog jogurta;

So, biber, ljuta papričica;

Malo maslinovog ulja;

Sok od pola limuna.

Najpre je potrebno da se polovine avokada „izdube“, te da se meso stavi u blender zajedno sa jajima, jofgurtom ili sirom i svim ostalim navedenim začinima, te da se sve dobro umiksa, da bi se dobila glatka smesa.

Nakon toga se izdubljene kriške voća pune dobijenom smesom, te se u prethodno zagrejanu rernu na 200 – 220 º C, poređane u plehu, zapeku oko 10 – 15 minuta, i kada se malo prohlade, posluže se kao predjelo ili kao prilog uz neko glavno jelo.

Namaz od avokada sa mlekom 

Kako se često ukus i konzistencija mlevenog avokada, poredi sa majonezom, to nije pak ni malo čudno što se sa avokadom mogu praviti razni namazi koji su sličnog ukusa kao majonez, ali su od njega daleko zdraviji, a upravo jedan takav recept je sledeći:

Jedan srednje krupan plod avokada;

Sok od jednog celog limuna (ili limete);

Jedna kašika vode;

Jedna kašika maslinovog ili sojinog ulja;

Prstohvat soli i crnog bibera;

100 ml mleka (ili neutralne pavlake).

Avokado očistiti, izdubiti mu unutrašnjost, te sve sastojke staviti u blender i dobro umešati, i to ostaviti da se malo ohladi u frižideru, pa koristiti kao preliv za salate, ili kao umak, prilog ili namaz.

Postoji dakle bezbroj načina kako se može pripremiti avokado, a kako je on vrlo „kompatibilan“ sa skoro svim vrstama začina, te se kombinuje odlično sa svim namirnicama, možete slobodno i eksperimentisati u svojim receptima, jer sa ukusom bilo kog jela sa avokadom, ne možete sigurno da pogrešite.