Kako se jede kaki japanska jabuka?

Japanska jabuka ili kaki jabuka odnosno persimom, podseća na naše plodove paradajza, ali ima sasvim drugačiji ukus, te malo ljudi zna kako se ona može jesti, i za šta je sve u ishrani dobra i ima povoljan uticaj i dejstvo.

Pomenuto voće ima dakle žućkasto narandžastu boju, te je vrlo sočna i lekovita voćka, a obiluje pre svega vitaminom C i antioksidansima, te se u Japanu ovo voće jede u velikim količinama, naročito u zimskim mesecima.

Mada je kako joj i samo ime kaže, ovo voće poreklom iz Japana, gde se smatra tradicionalnim i uzgaja se već vekovima unazad, vremenom se uzgoj proširio i na ostale delove sveta pa tako i u Evropu, a najpre je u XIX veku preneta za uzgoj u Kaliforniju, u SAD-u.

Lekovita i nutritivna svojstva kaki jabuke 

Kaki jabuka je voće koje nema previše kalorija, te u oko 100 grama ploda ima oko 70 kalorija, ali je zato vrlo bogata vitaminima C i A, te uopšte i nema masnoće, ali je zato vrlo bogato biljnim vlaknima i antioksidativnim supstancama (betulinska kiselina i katehini).

Upravo zbog ovakvog izvanrednog sastava, ovo voće pre svega štiti organizam od raznih infektivnih i zapaljenskih procesa, a brojne studije su potvrdile i antikancerogena svojstva kaki voća.

Lutein, likopeni, beta karoten i vitamin A, odlični su kako za vidnu funkciju i za zdravlje kože, tako i za zaštitu imunskog sistema, i sprečavanje stanja imunodeficijencije, te imaju antiparazitni i antibakterijski efekat.

Bogatstvo „mesa ploda“ kaki jabuke vitaminom C, sprečava upalne procese, te i štiti od virusa i alergija, posebno u vreme sezone gripa i drugih respiratornih bolesti.

Kako je pomenuto voće veoma bogato amterijama koje su poznate kao kvercetini, ono ima odista dobar učinak na celokupnu funkciju i zdravlje kardiovaskularnog sistema, te u prvom redu snižava povišen arterijski krvni pritisak, ali i reguliše nivo šećera u krvi, kao i nivo ukupnog i posebno LDL ili „lošeg“ holesterola u organizmu.

Dakle, sumirano je jepanska jabuka odlična u upotrebi za zdravlje organizma jer ona zbog svog odličnog sastava deluje na – prevenciju nastanka malignih oboljenja; jačanje odbrambenih snaga organizma (sadrži preko 80% dnevnih potreba za vitaminom C); podstiče varenje jer sadrži dosta nerastvornih biljnih vlakana; ubrzava metabolizam, te je odličan saveznik u borbi protiv masnoće i gojaznosti (uopšte ne sadrži masnoće, a ima materije koje pospešuju brže varenje i detoksikaciju organizma); usporava starenje kako kože, tako i organizma u celini; ima sposobnost da reguliše krvni pritisak; ima povoljan efekat na vidnu funkciju (zbog bogatstva u beta karotenu i vitaminu A); odličan je prirodni lek protiv anemije ili malokrvnosti (jer ima veliku količinu folne kiseline, tiamina kao i bakra, te ima vrlo dobar efekat u povećanju stvaranja eritrocita i podizanju nivoa hemoglobina u krvi).

Kako se jede japanska ili kaki jabuka? 

Pravilo je da se japanska jabuka najčešće jede kao sveža, ali se može koristiti i u sušenom ili pak kuvanom obliku, te iako ima za naše krajeve pomalo neobičan ukus, kada se jednom konzumira, većini ljudi se njena aroma i slatkoća dopadnu, te nastavljaju da je redovno koriste u svojoj daljoj ishrani, posebno potaknuti njenim povoljnim efektima na zdravlje, akoji su prethodno pobrojani.

Dakle, jabuka se najpre dobro opere, te joj se odstrani peteljka, i ona se potom iseče na četvrtine, te se kao takva konzumira.

Japanska jabuka se može jesti i kao „obična“ jabuka, ali je ona nešto sočnija i mekša, te se po pravilu seče na polovine ili na manje kriške, kako bi se kao takva lakše mogla jesti.

Jedno od važnih pravila kod konzumacije japanske ili kaki jabuke, jeste da se ne preporučuje da se ona jede našte ili na prazan stomak, jer tada može da izazove dijareju, zbog toga što je vrlo pak bogata u nerastvornim biljnim vlaknima, koja ubrzavaju metabolizam, te i varenje hrane i crevnu probavu uopšte.

Kod nas se obično ovo voće jede kao užina, dakle posle doručka ili ručka, posebno ako su pomenuti obroci bili obilniji ili „teški“, te japanska jabuka služi da ubrza varenje i da ukloni višak nepoželjnih masnoća i ugljenih hidrata iz organizma.

Jedna od povoljnijih činjenica, jeste da kaki jabuke sazrevaju početkom zime, te se tada i najviše mogu naći u marketima ili na pijacama, a njihova cena, iako visoka za naše standarde, opravdana je do velike mere njihovim kvalitetom i povoljnim efektima na zdravlje, a pre svega na očuvanje i jačanje imuniteta.

Prilikom kupovine kaki voća, poželjno je da plodovi budu mekši, jer je to znak da su dovoljno zreli, ali nećete svakako pogrešiti ni ukoliko izaberete one malo tvrđe voćke, pa ih ostavite da „dozrevaju“ par dana na sobnoj temperaturi ili u frižideru.

Po pravilu se kaki jabuka jede sa korom, dobro oprana, mada se nekada može i oljuštiti (posebno ako je malo više dozrela, pa je kora „žilava“ i nije baš laka za jelo), a takođe se jedu pak semenke kojih ima malo, te se vrlo često one i odvajaju i suše, i mogu biti odlična zamena za kafu ili se pripremati kao čaj.

Kada je u pitanju sušenje jabuke kaki, ona se obično seče na tanje kolutove i suši se na suncu i na vazduhu, te se koristi kao dodatak slatkim ili slanim jelima, ali je i sama kao takva odličan lek protiv brojnih crevnih parazita.

Sušena kaki jabuka ima belu boju, te ćete tada biti sigurni da je dovoljno suva, a pored toga što se može koristiti u voćnim salatama ili uz musli i integralne žitarice kao užina, od nje se može lako i kuvati kompot ili čaj (koji je posebno delotvoran kao antiparazitni lek, te i dosta pomaže kod suvog kašlja i u stanjima sa povišenom telesnom temperaturom, jer deluje antiinflamatorno).

Sok od kaki jabuke, koja je sveže isceđena, ima pak laksativno dejstvo (a kada je potrebno lečiti probleme sa otežanim pražnjenjem creva(, te deluje antidiuretzski, pomaže kod hemoroida, čisti jetru i žučne kanale, pomaže kod bronhitisa, astme, te i kod visokog krvnog pritiska.

Manje je poznato da se od listova kaki voća priprema čaj, koji je odličan saveznik protiv celulita, a pomaže i u obnavljanju tkivnih kolagenih i elastičnih vlakana.

Kaki jabuka se može jesti kuvana, a najčešći recept je onaj u kome se voće kratko prokuva )ne duže od 5 – 10 minuta, sa malo kolutićima jednog limuna, te sa malo cimeta.

Prohlađena se kuvana kaki jabuka jede posle obroka prelivena sladoledom ili šlagom, a voda u kojoj se kuvala se pije ili kao kompot, ili kao ledeni čaj.

Veliki broj poznavalaca ovog voća, ipak često preporučuje da se plod kaki jabuke oljušti (tanko pomoću noža ili pak da se oguli kašičicom), a pre svega jer se upravo u kori nalazi visok sadržaj materija koje su poznate kao tanini, a koji se nalaze i u nekim vrstama biljnih čajeva, te su uzročnici oboljenja koje je poznato kao – fitobezoar (to je laički rečeno, stvaranje kamenova u sistemu organa za varenje, a koji se odstranjuju najčešće operativnim putem, te su dosta česti kod naroda u Japanu, koji u velikim količinama konzumiraju ovo voće, posebno u ruralnim i seoskim područjima, gde nisu upoznati sa efektima jedenja kore na organizam).

Svakako je pri konzumiranju japanske jabuke, daleko veći broj njenih pozitivnih efekata na organizam u celini, te ne postoji ni jedan razlog da ovo voće ne isprobate, bilo kao svežu namirnicu i zdravu užinu, ili kao sastojak nekih recepata koji se mogu lako pronaći u brojnim svetskim kuvarima, ili na internet portalima.