Kako se jede nar?

Nar je voće koje je poznato još od antičkog vremena kao simbol plodnosti, a smatra se pogrešno da potiče iz Grčke, jer je postojbina ovog voća u suštini Iran i Severna Indija, a Grci su ga odatle preneli u predeo mediterana, te se odatle proširio za uzgoj u Španiju, a potom i ostale zemlje sa kontinentalnom klimom.

Zanimljivo je i to da je upravo španski grad Granada, dobio ime po ovom voću, koje se na španskom jeziku i zove „granada“, te se u našem narodu pomenuto voće često naziva i „šipak“.

Manje je poznato međutim, da na latinskom jeziku ime ovog voća znači libijska ili kartahenska jabuka, a često se zove i kineska jabuka, te se njegov sok obično u Italiji upotrebljava za pripremu jednog tradicionalnog pića, poznatog kao „La granatina“.

Nutritivna svojstva nara i pozitivno delovanje na ljudski organizam uopšte 

Nar je voće koje po botanici ima tri vrste, jednu kiseliju koja se ređe jede i dve slatke sorte koje su u upotrebi za ljudsku ishranu, te je bogat vitaminima C i B grupe, a sadrži i mineral kalijum, kao i veoma značajne biljne hormonske supstance i antioksisdativne materije.

Šipak ili nar se upotrebljava i kao lek, još od davnina, te je brojnim studijama potvrđeno da pre svega usporava starenje, ublažava tegobe u klimaksu ili menopauzi kod žena, te se često naziva i „rajsko voće“.

Poznat je povoljan efekat pomenutog voća na bubrege i urinarni trakt (posebno kada su u pitanju infekcije vrlo čestom i upornom bakterijom E. coli), te da ima i veliki značaj u obnavljanju ćelija jetre, podiže imuni sistem organizma, povoljno deluje na kardiovaskularni sistem, te i ima zaštitni efekat od alergijskih reakcija, kao i bitnu ulogu u prevenciji karcinoma prostate.

Pored svega navdenog, nar ima značaja u prevenciji i karcinoma dojke i kože, te zbog bogatstva u fitoproteinima i antioksidansima povoljno deluje na samu DNK, kao i da reguliše povišen krvni pritisak, nivo šećera u krvi, i ubrzava metabolizam pa je idealan kod osoba koje imaju problema sa gojaznošću i povišenim nivoom holesterola i triglicerida u krvi.

I pored svih već pomenutih pozitivnih efekata, poznato je da nar ima dobar efekat u prevenciji rane demencije i Alchajmerove bolesti, te da štiti od zapaljenskih promena na zglobovima po tipu osteoartritisa, i posledičnih deformiteta kostiju i zglobnih struktura.

Kako se jede nar? 

Iako većina ljudi voli da jede ovo tropsko voće, problem nastaje onda kada treba „osloboditi“ ukusne crvene semenke iz kore, te u nastavku teksta dajemo nekoliko jednostavnih saveta kako najlakše može da se očisti pomenuto voće, i uopšteno kako jesti nar.

Dakle, kako se ne bi dogodilo da se nar zasecanjem pomoću noža, umesto u soku ili u tanjiru, nađe na odeći ili svuda po kuhinji, jer su njegove semenke vrlo sočne, postoji nekoliko vrlo i jednostavnih metoda kojima se nar lako i reklo bi se pravilno može pripremiti za konzumaciju.

Prva metoda, pomoću noža za voće, podrazumeva sledeće korake:

Najpre se pomoću kratkog noža odreže površinski „kruna“ nara i njegovo dno, te se potom napravi nekoliko vrlo „plitkih“ rezova duž ploda (dubine oko 2 – 3 mm), kako se ne bi dubokim zasecanjem počeo iz nara cediti sok;

Vrlo je bitno da se kada se odseče krunica nara, zapaze beli delovi kojima su pak odvojene grupe semenki, te da se upravo po njima prate linije kojima se plod zaseca;

Nakon pomenutog postupka, lagano se plod počne ljuštiti, odvajajući koru bez prevelikog pritiska na plod, kako se semenke ne bi stiskale i time počele lako da pucaju i da se sok cedi iz ploda već u toku ljuštenja;

Kod nara se nikada ne preporučuje da se plod seče na dve polovine, jer se tada preseca srž i to dovodi neminovno do sečenja semenki koje su grupisane u središnjem delu ploda, pa se tako veoma lako i izgubi velika količina soka i dolazi do nastanka fleka i prljanja radne površine;

Kada se nar odvoji na četri jednaka dela, jednostavno se semenke istresu iz kore, ili se upotrebi „tupa“ kašičica za njihovo vađenje, jer su one bliže kori, više „srasle“ za nju.

Postoji i postupak čišćenja nara pomoću njegovog prethodnog potapanja u toplu vodu, kako bi se na taj način semenke odvojile od kore, te se olakšao sam postupak čišćenja, koji jeste najčešće dosta spor i „pipav“:

Dakle, kao u prethodno opisanom postupku, nar se pažljivo preseče na svom vrhu i na dnu, te se podeli na četri jednaka dela, a potom se upravo takve četvrtine stavljaju u posudu sa blago mlakom vodom, te se u njoj semenke odvajaju;

Topla voda neće imati nikakav negativan efekat na sama nutritivna svojstva semenki, niti će pak dovesti do njihovog smežuravanja (naravno, ne treba koristiti vruću vodu), već će naprotiv samo da olakša odvajanje semenki i da spreči eventualno pucanje i izlivanje soka po odeći ili pravljenje nereda po kuhinjskim elementima;

Uranjanjem ruku u posudu sa vodom, istiskaju se semenke nara, te one padaju na dno posude, a ljuske kao lakše će da isplivaju na površinu, pa kada se one izvade, semenke se procede kroz cediljku i spremne su za upotrebu.

Jedna od najjednostavnijih metoda, te u isti mah i najbrža kada je u pitanju čišćenje ploda nara, jeste tehnika „lupkanja“, pomoću drvene varjače ili neke špatule, a koja podrazumeva:

Čišćenje nara i odvajanje na četri dela, kao i u prethodno opisanim metodama;

Uzimanje svake pojedinačne četvrtine, te okretanje prema posudi u koju treba da se stave semenke, i onda se po kori lagano udara, kako bi semenke ispadale, bez njihovog pucanja i prskanja soka;

Važno je da se po svakoj četvrtini „lagano lupka“, a one semenke koje ne uspeju da tako ispadnu, vade se pomopću prstiju ili neke tupe kašike, pažljivije da se ne bi zgnječile i da se ne bi desilo da se pri samom kraju postupka čišćenja ploda, onaj ko priprema nar za upotrebu, isfleka ili poprska sve oko sebe.

U prodaji postoji i specijalizovana posuda za čišćenje nara (koja se pak kod nas malo teže može pronaći, ali je u Grčkoj i Španiji sasvim uobičajeno pomagalo u skoro svakom domaćinstvu), a koja izgleda kao obična plastična posuda koja ima mrežasto dno;

Pomenuta se posuda stavlja na tanjir, te se četvrtine nara pomenutom metodom „lupkaju“ po kori, a kroz otvore na dnu posude semenke ispadaju na tanjir, dok okolni obodi sprečavaju da se zrnca rasipaju, kao i da dođe do eventualnog prskanja i prljanja kuhinjske površine;

Na nekim posudama postoje i silikonski ili gumeni poklopci, koji imaju dvojaki efekat – najpre znatno ublažavaju udarce po kori nara i potom dodatno sprečavaju pomenuto prskanje sokom izvan posude za čišćenje ovog voća.

Kako treba jesti semenke nara? 

Još jedno od često postavljanih pitanja, jeste da li se semenka nara jede cela, odnosno da li treba progutati i njenu sitnu košticu, koja se nalazi u unutrašnjosti crvenih zrnaca i koja se lako može videti kroz staklastu površinu semenki.

Većina ljudi jede cela zrnca nara, odnosno guta i košticu, što se smatra vrlo dobrom i poželjnom osobinom, jer upravo koštica ima i neka važna biljna vlakna, koja su od prvenstvene koristi za digestivni sistem, u smislu pravilnog varenja hrane.

Manje je poznato da se na primer u Indiji, koštice ne jedu, već se suše i potom se melju, da bi se mogle koristiti kao začin, pre svega „teškim“ jelima od mesa koja se duže vare, i koja mogu zbog nedostatka probiotika i vlaknastih materija, izazvati tegobe u smislu nadimanja, gasova ili često i otežane defekacije.

Nešto ređe se cedi sok od nara, tako da se ceo plod „izgnječi“, te se samo iskoristi njegov sok, ali se tako većina ploda baca, i vrlo malo korisnih sastojaka se upotrebi kao takva.