Izreka „Alea iacta est“ ili u prevodu sa latinskog jezika „Kocka je bačena“, poznata je i vrlo rado citirana, ali iako je veliki broj ljudi rado koristi, ipak malo njih zna najpre njeno tačno poreklo, a još manje njeno pravo značenje.
Naime, po pitanju ove rečenice, postoje najmanje tri važne istorijske nedoumice, koje ni do današnjeg dana nisu razjašnjene i ne postoje dovoljni dokazi ni za ni protiv tri navedene dvojbe:
- iako se pomenuta izreka pripisuje u originalu rimskom imperatoru Gaju Juliju Cezaru, te se nabvodi da ju je on irekao svojoj vojsci 49. godine pre nove ere, ona pak nije njegova lična „umotvorina“, već ju je pretpostavlja se preuzeo kao citat svog omiljenog pisca i filozofa iz Antičke Grčke, Menandera;
- druga važna nedoumica koja se u istoriji navodi, jeste činjenica da je po nekim pisanim izvorima iz toga doba, Cezar zapravo rekao „Alea iacta esto“, što bi u prevodu imalo značenje „Neka padne kocka“, ili žargonski i slobodnije prevedeno – „kockajmo se“; „bacićemo kosku“; „rizikovaćemo“; „ići ćemo pa šta se dogodi, svesni smo potencijalnih i teških posledica“;
- i na samom kraju, po nekim istoričarima, smatra se da Cezar uopšte nije ni prešao danas slavnu reku Rubikon, već da je pomenutu izreku izgovorio kada je ili prešao reku Fiumicino na današnjem severu Italije, ili pak kada je prelazio preko reke Piskateli, koja se nalazi kod Ravene, na granici Italije i Grčke.
Istorijske činjenice o Gaju Juliju Cezaru i prelasku reke Rubikon
Poznato je da je Gaj Julije Cezar bio veliki rimski vojskovođa, imperator, političar i diktator, te da je u mladosti bio vrlo slabašan i nejak, i niko nije očekivao da će jednom postati najveći rimski car i mudri političar i govornik.
Još u mladosti su Cezara koji je bio iz jedne vrlo ugledne rimske patricije, oteli gusari i za njega tražili otkup koji im je i isplaćen, ali je mladi vojskovođa već tada pokazao da će biti veličanstven ali i surov ratnik, jer je svoje otmičare pronašao i sve ih pogubio, za primer drugima koji mu se ikada budu nameravali suprodstaviti.
U Rimu je mladi Cezar najpre organizovao gladijatorske borbe u Areni, ali nikada nije umeo da dobro raspolaže novcem, te se i vrlo brzo zadužio i odlučio da ode u Rimske legije, kako bi kao vojnik zaradio platu i tako vratio sve svoje dugove.
Međutim, ispostavilo se da je u vojsci Cezar vrlo brzo napredovao do čina generala (tadašnji čin propretora), te je u pohodima u Španiji stekao slavu i veliko bogatstvo, pa je ubrzo uspeo i da oduži sve svoje dugove, ali je i 59. godine pre nove ere je osnovao čuveni Rimski trijumvirat, sa Krasom i Pompejem, i postao je jedan od najuticajnijih ljudi u Starom Rimu.
U rat u Galiju (današnja teritorija Francuske), Cezar je otišao 58. godine pre nove ere, te je nakon punih sedam godina borbe, a zahvaljujući svojoj izvanrednoj hrabrosti ali i vojnim strategijama, uspeo da pokori Gale, i da se u Galskom ratu i proslavi i stekne veliku moć i strahopoštovanje.
Kako je Cezar postao veoma veliki vojskovođa, stekao je vernost i poštovanje svojih vojnih legija, te su se u Rimu plašili da bi mogao da preuzme vlast, pa su ga pozvali da se iz Galije u Rim vrati sam, bez svoje vojske, a po nalogu tadašnjeg vrhovnog tela – Rimskog Senata.
U prilog Cezarovoj sumnji da mu u Rimu „rade o glavi“, išlo je i to što se poznati trijumvirat raspao, jer je Kras poginuo u jednom od vojnih pohoda, dok je Pompej, koji je bio oženjen Cezarovom ćerkom Julijom, počeo da se od njega sve više distancira, kada je Julija umrla na porođaju.
Pompej je na neki način kontrolisao odluke Senata u Rimu, te je plan i bio da se Cezar sam i bez zaštite vojske vrati i da bude pogubljen u Rimu.
Kako je međutim, Pompej potcenio svoga nekadašnjeg prijatelja, nije shvatao da se Cezar neće predati bez borbe, te je on sa sobom u Rim odlučio da povede svoju odanu XIII legiju, i da 49. godine pre nove ere, pređe reku Rubikon.
Naime, tada je Rubikon, koja je proticala severno od Rima, bila reka koja je predstavljala pak svojevrsnu zaštitu za Rimsko carstvo, te preko nje ni jedan vojskovođa nije smeo da povede vojsku jer je to značilo veleizdaju Rima, i ko god bi se na to i usudio, bio je osuđen na smrt.
Cezar je svestan svih pomenutih okolnosti, ipak prešao Rubikon, te je pobedio u građanskom ratu i tada je i izgovorio pomenutu rečenicu „Kocka je bačena“, u smislu – „prelazimo tačku sa koje nema povratka“; „ovo će biti ili pobeda ili sigurna smrt“; „odluka je doneta, i nema predaje“.
Kako je i napomenuto, Cezar je uspeo da pređe Rubikon i da uđe u Rim sa samo jednom legijom, ali su Pompej koji je na raspolaganju imao celu vojsku, kao i svi predstavnici Senata, pobegli pre njegovog dolaska u Rim, te je Cezar tada proglasio građanski rat i našao je Pompeja koga je lako pobedio i pogubio u Egiptu (a Pompej kao da je zaboravio kako se Cezar još kao mladić posle nekoliko godina osvetio piratima, tada praktično goloruk, siromašan i bez ikakvog uticaja i bez moći).
Nakon tog perioda, Gaj Julije Cezar je postao suvereni vladar Rima, i proglasio je početak Rimskog Carstva i ukidanje republike, te je iako je on sam kasnije i ubijen u atentatu, Rim je ostao dugo godina moćno carstvo, čak i nakon njgove smrti.
Kako se danas može protumačiti sintaksa – „Kocka je bačena“
U današnje vreme se poznata izreka po pravilu koristi za neku odluku koja je doneta i koja se mora realizovati do kraja, iako je ishod ili neizvestan ili potencijalno poguban.
Takođe, u nekim situacijama, ova rečenica može da označava nešto što se mora uraditi, nešto što je neminovno i možda sudbonosno ili odlučujuće, te da nema vremena za dvoumljenje.
U negativnom kontekstu se izreka može protumačiti kao srljanje „glavom bez obzira“ ili kao vrlo nepromišljen čin i delovanje bez razmišljanja o konsekvencama.
„Kocka je bačena“, može značiti potencijalni put bez povratka, te i odluku koja je vrlo rizična i opasna, ali i odlučnost i nepokolebljivost, snagu volje i istrajnost da se uvek teži ostvarenju cilja.
Ako se uzme u obzir drugačije značenje ove rečenice – „Neka padne kocka“, onda se menja i tumačenje, te se tada prevodi kao rizikovanje bez obzira na krajnji ishod, jednoumlje, potreba za dokazivanjem, igra sa sudbinom, kockanje sa budućnošću pa i sa životom.
Mada se poznata izreka danas upotrebljava u situacijama kada se već donese neka odluka koja je veoma važna, i posle čega više nema odustajanja, takođe se po nekim tumačenjima ona može pak prevesti kao baspotrebni rizik, ili brzopletost u svrhu ostvarenja nečega što je samo po sebi zabranjeno ili nedostižno.
Najpribližniji prevod poznate izreke je prema istoričarima i filozofima, upravo i najjednostavniji, te rečenica „Kocka je bačena“, znači – „Više nema povratka“.
Što se tiče istorijske reke Rubikon, na kojoj je i izrečena ova vanvremenska misao, ona i danas protiče u blizini Rima, te je jedna od najzagađenijih rečica u Italiji, i ostala je slavna samo po Cezarovoj pobedi, te i izreci „Preći Rubikon“, koja je sinonim za pomenutu rečenicu „Kocka je bačena“, i označava definitivnu odluku, put napred i čvrst stav i veru u pobedu.
