Koliko ima kontinenata na svetu i koji su?

Kopneni deo planete Zemlje danas čini sedam kontinenata okruženih sa pet okeana. Svaki od sedam kontinenata je različit i odlikovan specifičnim obeležjima – klimom, rekama i planinama, pustinjama, biljkama i životinjama, kulturama…

Smatra se da reč kontinent potiče od latinskog ‘continere’ što otprilike znači ‘držati na okupu’.

Nastanak kontinenata – Pangea

Formiranje kontinenata je proces koji traje milijardama godina. Naučnici smatraju da se kopnene ploče pomere između 3 i 20cm godišnje. Pretpostavlja se da je na početku postojala jedna kopnena ploča koja je zauzimala jedva 30% Zemljine površine, dok je ostatan bio pokriven vodom.

Prakontinent Pangea je tokom miliona godina pomeranjem tektonskih ploča podeljen na kontinente koji danas postoje. Prvim odvajanjem, na dva kontinenta, nastale su Godvana – kontinent koji se kasnije podelio na Antarktik, Australiju, Afriku, Južnu Ameriku i Indiju; i Laurazija – severni kontinent koji će kasnije biti podeljen na Evroaziju i Severnu Ameriku. Zanimljivo je da iz reljefa možemo mnogo naučiti o ovim pomeranjima tektonskih ploča, te nam o jačini pomeranja indijskog kopna svedoči masivan planinski venac Himalaja, koji uključuje i najviši vrh na svetu – Mont Everest.

Koliko kontinenata postoji?

– 5 kontinenata

Sve do druge polovine prošlog veka, mnogima su u školi predstavljali teoriju o pet kontinenata, pri čemu se Antarktik nije smatrao kontinentom, a Severna i Južna Amerika su se spajale u jedinstven kontinent – Ameriku.

U skladu sa ovom teorijom je i pet olimpijskih krugova, pri čemu svaki od njih predstavlja po jedan kontinent.

– 6 kontinenata

Ipak, ne postoji neosporiva definicija o broju kontinenata te se i danas provlači teorija o Americi kao jednom kontinentu, iako se mnogi slažu o diskutabilnosti ove teorije.

Drugu teoriju o šest kontinenata zastupaju neki geografi i naučnici koji tvrde da su Evropa i Azija zapravo jedan kontinent, s obzirom na to da čine jednu kopnenu masu.

– 7 kontinenata

Najprihvaćenija širom sveta, teorija kojom se vodi većina naučnika jeste ona koja govori o postojanju sledećih sedam kontinenata – Afrika, Azija, Australija/Okeanija, Antarktik, Evropa, Severna Amerika i Južna Amerika.

‘Novi’ kontinenti

Zelandija

Zelandija je, u velikoj meri podvodan, kontinentalni fragmenat u Tihom okeanu koji je nekada pripadao Godvani. Upola je manji od Australije, od koje se odvojio pre oko 70 miliona godina. Delovi kopna koji nisu pod vodom čine Novi Zeland sa svojim ostrvima – Novom Kaledonijom, Ostrvom Norfolk i Lord Hauom. Geolozi i naučnici sa ovih prostora su došli do zaključaka da Zelandija ispunjava sve uslove da se smatra kontinentom, iako najmanjim u svetu.

Mauricija

Nastalo vulkanskom aktivnošću pre oko 8 miliona godina, ostrvo Mauricijus je relativno mlado. Ipak, došavši do ostataka starih preko 3 milijarde godina, previše starim da bi pripadali ostrvu, naučnici su zaključili da ispod Mauricijusa leži ‘izgubljeni’ kontinent. Od Sejšela na severu, preko mnogih malih ostrva do Mauricijusa, naučnici su pronašli dovoljno podudaranja u sastavu tla da tvrde da su ovi delovi kopna nekada pripadali jednom jedinstvenom kopnu. Pretpostavlja se da je Mauricija bila mali kontinentalni fragmenat između Indije i Madagaskara, koji se odvojio od Godvane pre oko 85 miliona godina. Neki tragaju za dokazima i spekulišu o mogućnosti da je ovo kopno zapravo mitski izgubljeni kontinent ‘Kumari Kandam’.

Sedam kontinenata

Afrika

Prostor ovog kontinenta zauzima preko milijardu ljudi, podeljenih u 54 države.  Kontinent sa velikom klimatskom različitošću, specifičan je po tome što se proteže između južnog i severnog klimatskog pojasa.

Afrika nosi titulu kolevke čovečanstva, kao tlo gde su pronađeni najstariji fosilni ostaci Homo sapiensa i mesto odakle se smatra da je čovek potekao, kasnije se seleći u ostale delove sveta.

Različitost klime omogućaa razvoj velikog broja životinjiskih vrsta, među kojima su najveća – afrički slon, i najviša životinja – žirafa.

Ovaj kontinent je, takođe, dom najdužoj reci na svetu – Nilu.

Antarktik

Najjužnije kopno na planeti, sa svojom nemilosrdno ledenom klimom, neprijateljski nastrojenim tlom, i večnim glečerima čini dom za gotovo pet hiljada ljudi.  Ovo čini kontinent najređe naseljenim na svetu. Osim stanovništva, ovaj kontinent ima jedva nekoliko prepoznatljivih životinja i biljki, zahvaljujući činjenici da je najveći deo kontinenta prekriven debelim slojem leda. Zanimljivo je da zahvaljujući ovome Antarktik jedini kontinent na kome nema gmizavaca.

Azija

Zauzimajući gotovo 9% zemljine površine, Azija zauzima titulu najvećeg kontinenta. Osim toga, dom je najvećem broju ljudi na svetu – čak 60% populacije. Izlazi na tri okeana – Indijski, Tihi i Arktički, dok se sa druge strane kopnom graniči sa Evropom. Neki naučnici ovu teritoriju smatraju tek istočnim delom Evroazije.

Azija svoj značaj i sve veći uticaj u ekonomskom ali i drugim aspektima razvoja planete, duguje starim civilizacijama pod kojima se razvijama kultura, umetnost, način života, pa i karakter ovog kontinenta. Kolevka je najvećih svetskih religija, prvih pisama i naučnih saznanja. Danas je dom nekih od najvećih svetskih proizvođača poput Indije i Japana, kao i Hong Konga kao vodećeg bankarskog i korporativnog centra.

Australija

Iako najmanji kontinent na svetu, Australija je jedna od najvećih država. Zahvaljujući svom geografskom položaju i veličini, često se naziva ostrvskim kontinentom.

Najizolovaniji od svih sedam kontinenata, najmanje je bio pod uticajem migracija kako ljudi, tako i biljaka i životinja. Zahvaljujući tome, Australija je dom veoma raznolikom i autentičnom živom svetu poput kengura, koala, vombata… Od  gotovo šest hiljada životinjiskih vrsta na kontinentu, preko 80% se ne može naći ni na jednom drugom mestu u svetu.

Iako jedan od najređe naseljenih kontinenata, Australija je među najvećim ekonomskim silama u svetu.

Evropa

Zapadni deo Evroazijskog masiva, drugi po gustini naseljenosti kontinent u svetu, sastoji se od preko 50 država. Iako među kontinentima mali, ovaj prostor je kroz istoriju bio ne samo centar dešavanja, već se dugo smatralo da je i jedini prostor koji uopšte postoji na zemlji.

Evropa je kontinent koji je u najvećoj meri oblikovao svet kakav danas postoji. Još od starih Grka i Rimljana, Evropljani smatraju sebe najcivilizovanijim kontinentom. Ipak, zbog svoje raznovrsnosti i podela na veliki broj naroda i država, Evropa je ‘ugostila’ najveći broj ratova kroz istoriju, kao i najznačajniji deo Prvog i Drugog svetskog rata.

Severna Amerika

Treći najveći kontinent na svetu u celini se nalazi u severnoj hemisferi i podeljen je na preko 20 nezavisnih država. Pre dolaska Evropljana, čiji potomci sada čine dominantnu populaciju ovog kontinenta, tvrdi se da su narodi iz Azije, tokom ledenog doba, preko Beringovog moreuza prelazili na ovu teritoriju.

Iako relativno nepoznata do otkrića evropskih moreplovaca, ova teritorija je danas jedna od najvećih svetskih sila. Pored uticaja u popularnoj kulturi, medijima i politici, smatra se ekonomskim gigantom, sa najvećim BDP-om među sedam kontinenata.

Južna Amerika

Južni deo američkog kontinenta sačinjen je od 12 država, među kojima je najveći Brazil. Ovaj kontinent preseca ekvator, stvarajući tropsku klimu koja je specifična za ovo podneblje. Velika biodiverzija ovog prostora uočljiva je u svim segmentima prirode. Lame su i alpake su samo neke od životinja specifičnih isključivo za ovo podneblje. Pored toga, priroda Južne Amerike drži veliki broj rekorda – Andi kao najduži planinski lanac na svetu, Amazon koji je najveća reka na svetu, Titikaka je jezero na najvećoj nadmorskoj visini na svetu.. Amazon je, naravno, značajan i zbog tropskih kišnih šuma koje se sa razlogom nazivaju plućima planete.

Smatra se da su starosedeoci ovih teritorija došli iz Severne Amerike, ali je činjenica da je ovo kontinent koji je najduže trpeo teret kolonizacije, zbog čega bivše španske i portugalske kolonije još uvek nisu našle način da funkcionišu i koriste svoje nekad okupirane resurse na pravi način, te su mnoge od njih u velikim ekonomskim problemima.