Koliko traje menstruacija?

Menstruacija ili menstruacijski ciklus, predstavlja jednu sasvim normalnu ili stručno rečeno fiziološku pojavu u toku trajanja reproduktivnog perioda svake žene (period kada je žena sposobna da rađa svoje potomstvo), te podrazumeva redovno mesečno krvarennje, koje se smenjuje u pravilnim ciklusima na svakih 28 dana (mada dužina koja je normalna između dve menstruacije može da varira i između 20 i 32 dana).

Kada je u pitanju reč menstruacija, poznato je da je sama reč mensis poreklom iz latinskog i grčkog jezika ii ma značenje mesec, te je tako i lakše upamtiti da se krvarenje ponavlja u redovnim mesečnim ciklusima koji se zovu dakle – menstruacioni ciklusi.

Kada je u pitanju sam sadržaj menstrualne tečnosti, ona u sebi ima pored krvi i ćelije sluznice grlića materce, vaginalnu sluz, kao i delove odlubljenog endometrijuma i krvne ugruške u manjoj količini što bi se smatralo normalnom pojavom.

Redovne i neredovne menstruacije 

Kada se govori o redovnim mesečnim krvarenjima, pomenut je već period od 28 dana kao neki standard za pojavu krvarenja, ali taj razmak između dve menstruacije može biti duži ili kraći, ako sođe do pojave stresa ili prehlade, te uticaja hormona, pe se kao normalan razmak uzima i vreme od 20 do 32 dana, i tada se takođe menstruacije smatraju redovnim.

Inače, u toku pomenutog reproduktivnog perioda, žene imaju prvu menstruaciju koja nastaje u periodu puberteta (prosečno sa 13 godina, i zove se menarha), i poslednju menstruaciju (koja označava početak klimakterijuma odnosno menopauze, prosečno oko 50. godine života).

U toku redovnih menstruacija, koje svaka žena treba da beleži na jednom mini kalendaru, id a tako prati da li joj se ciklusi ponavljaju u pravilnom periodu odnosno da li je razmak između dva krvarenja približno jednak, trajanje krvarenja koje se generalno smatra normalnim jeste od 3 – 7 dana, dakle prosek je 5 dana krvarenja.

Jedna trećina žena pati od takozvanih neredovnih menstruacija, te se svi poremećaji generalno u ritmu, vremenu trajnja krvarenja i intenzitetu krvarenja u toku jednog ciklusa, naziva zajedničkim imenom dismenoreja.

Dakle, u poremećaje menstruacijskog ciklusa spada preuranjeno ili zakasnelo krvarenje (odnosno razmak između menstruacija manji od 20 ili veći od 35 dana), kao i preobilno ili pak vrlo slabo ili oskudno krvarnje (menoragija ili oligomenoreja odnosno amenoreja).

Treba napomenuti da nikako nije normalna bilo kakva pojava krvarenja ili sukrvičavog iscetka u periodu između dva menstrualna krvarenja, te se uvek tim povodom treba obratiti svom ličnom izabranom ginekologu kako bi se uradile detaljne analize, jer problem nekada može biti ni malo bezazlen.

Najčešći uzrok poremećaja menstrualnog ciklusa kod žena, te i samim tim menstruacije kao već definisanog mesečnog krvarenja, jeste hormonski disbalans u nivou polnih hormona estrogena i progesterona.

Šta je to PMS – predmenstrualni sindrom? 

Predmenstrualni sindrom, poznatiji kao PMS jeste skup simptoma i znakova koji tako najavljuju dolazak menstruacionog ciklusa, a posledica su najpre hormonskih promena koji uzrokuju i fizičke simptome, al ii psihičke promene kao što su depresija, razdražljivost, uznemirenost.

Najčešći fizički simptomi da dolazi menstruacija su grčevi i nadutost stomaka, pojava bubuljica, bolne i uvećane grudi, povećanje apetita, glavobolje i malaksalost ili čak vrtoglavice i nesvestice.

PMS se kod oko 80% žena javlja svakog meseca, i on nastaje po pravilu oko jednu ili dve nedelje pre početka menstruacije, a posle zvršene ovulacije (jer ako tada ne dođe do oplodnje jajne ćelije, te ona “propada”, dolazi do pada hormona estrogena i progesterona, i to i uzrokuje date pomenute pojave vezane za PMS).

Iako ne postoji još uvek jasno objašnjenje zašto dolazi do simptoma predmenstrualnog sindroma, kao glavni “krivci” se navode upravo estrogen i progesteron, te njihove varijacije u toku samog msečnog ciklusa i uticaj na druge supstance koji su prenosioci signala u našem telu.

Dakle, estrogen i progesteron su nakon ovulacije i neoplođenja jajne ćelije smanjenih vrednosti, te oni tada utiču na sledeće hormone na određeni način, i pre svega deluju na:

Nivo serotonina u organizmu nakon ovulacije, a kako je serotonin poznat i kao “hormon sreće”, njegov pad u PMS-u, dovodi do depresije, pojačanja apetita i osećaja nervoze i razdražljivosti;

Količinu endorfina u telu nakon ovulacije, koja je zbog smanjenja estrogena i progesterona sama smanjena, te dovodi do povećane osetljivosti na bol, kao i osećaja nervoze, razdražljivosti i čestih promena raspoloženja;

Količinu hormona stresa ili epinefrina odnosno adrenalina, te je on u PMS-u bitno povećan, pa on povećava stres, krvni pritisak i negativne emocije – bes, razdražljivost i agresivnost;

Nivo takozvane GABA odnosno gama-aminobuterne kiseline, čiji se nivo znatno povećava pod dejstvom progesterona u PMS-u, pa dolazi do povećanja nervoze i razdražljivosti;

Količinu lučenja prolaktina, koji deluje kao hormone na mlečne žlezde, te je on u PMS-u pojačan u svom dejstvu i luči se veća količina, a što je i razlog povećanja i bolnih i osetljivih grudi;

Količinu mineralo-kortiko-steroidnih hormona, koji su hormoni nadbubrežnih žlezda koji su vrlo bitni za održavanje normalnog nivoa tečnosti u organizmu, te njihovo pojačano ličenje u PMS-u, i dovodi do pomenutog osećaja nadutosti donjeg dela abdomena.

Da li se i na koji način mogu ublažiti simptomi predmenstrualnog sindroma? 

Iako PMS deluje kao jedna pre svega normalna i bezazlena pojava, on bitno utiče na narušavanje normalnog kvaliteta života žene, te postoje i razne metode kojima se simptomi, kako fizički, tako i psihički mogu ublažiti, dok PMS ne prođe.

Najpre se pomenuti simptomi mogu bitno ublažiti samom izmenom načina ishrane, te unošenjem namirnica sa takozvanim složenim ugljenim hidratima, uz izbegavanje “prostih šećera” (tačnije slatkiša), a takve namirnice koje su poželjne su – koštunjavi plodovi (orasi, badem, lešnici); zatim mahunarke (soja, pasulj) i integralne žitarice (integralni pirinač, ovas, raž, ječam).

Hrana koju je poželjno izbegavati u toku trajanja PMS-a, jesu već pomenuti slatkiši (osim crne čokolade koja se može unositi), kao i kafa, alkohol, previše slana hrana (pre svega nezdrave slane grickalice), kao i pušenje cigareta.

Dokazano je da su simptomi PMS-a posebno izraženi kod mlađih žena ili pred samu menopauzu, te je čak tada potrebna i upotreba lekova, kojima se reguliše nivo i disbalans hormona (kakve su kontraceptivne pilule), a u smislu prevencije jako izraženih manifestacija PMS-a, može biti od pomoći i mineral magnezijum koji značajno umanjuje grčeve kao jedan od glavnih simptoma.

Takođe je veoma važno i spavanje od najmanje osam sati dnevno, te i umerena fizička aktivnost koja podrazumeva vežbanje od pola sata svakoga dana u toku nedelje, a kod vrlo izraženih PMS simptoma mogu pomoći i joga, meditacija i akupunktura.

Iako je poznato da je u toku trajanja PMS-a, želja žene za intimnim odnosima vrlo umanjena, emocionalni i bliski odnosi sa partnerom mogu povećati lučenje serotonina, te tako doprineti ublažavanju simptoma PMS-a.

Da li postoji način da se skrati trajanje menstruacionog ciklusa? 

Kod izvesnog procenta žena, menstrualno krvarenje može trajati duže od sedam dana, što se smatra poremećajem u dužini krvarenja, a ako su uz to menstruacije i obilne, može da dođe do ozbiljnih poremećaja usled prevelikog i akutnog gubitka krvi, te da nastane anemija ili narodski malokrvnost, pre svega zbog nedostatka gvožđa koje se povećano gubi iz organizma putem krvi.

Dakle kako je ranije pomenuto, normalna menstruacija traje oko 5 dana u proseku, a standard koji se uzima je trajanje između 3 i 7 dana, u količini koja ne prelazi 80 ml krvi na dan, te ako dođe do pomenutih poremećaja u dužini i količini krvarenja, uzroci mogu biti vrlo oizbiljni, a to su pre svega – sindrom policističnih ovarijuma (PCOS), miom, polipi, adenomiomatoza, ali i vrlo opake bolesti – karcinom jajnika, karcinom grlića materice i estrogen sekretujući tumori, te je svakako preporuka de se uvek kod bilo kakvih promena u ciklusu, treba obratiti izabranom ginekologu.

Neki od saveta koji se mogu pronaći kao uputstva o tome kako skratiti menstruaciju su sledeći:

Uzimati dosta tečnosti, pre svega vode – čime se značajno utiče in a smanjenje bolnosti ciklusa kao in a simptome PMS-a;

Za skraćivanje trajanja ciklusa su vrlo bitni vitamin ii minerali, te se preporučuje konzumiranje veće količine svežeg voća i povrća;

Češće tuširanje toplom vodom (ne preporučuju se “sedeće kupke”, zbog rizika od infekcije koji je u tokuciklusa povećan), jer se tako doprinosi relksiranju musculature i smanjicanju grčeva, koji su glavni mehanizam istiskivanja krvi, te tako i menstrualno krvarenjene biva skraćeno;

Korišćenje odgovarajućih biljnih mešavina u vidu čajeva ili kapi, koji takođe povoljno utiču na hormone, mišiće i krvne sudove te skraćuju trajanje krvarenja;

Umerena fizička aktivnost, kao što je plivanje (iako se do nedavno smatralo da se u toku ciklusa nije poželjno kupati u moru ili reci), može značajno opustiti muskulaturu te i umanjiti krvarenje.

Međutim, neophodno je opet napomenuti da se ove uslovno rečeno “pomoćne metode”, mogu koristiti tek nakon sprovedenih detaljnih ginekoloških ispitivanja, te date potvrde da ne postoji ni jedan od ozbiljnih zdravstvenih problema, koji je potencijalno uzrok poremećaja u dužini i takođe u količini menstrualnog krvarenja.