Ovulacija je period u toku reproduktivnog života žene, kada dolazi do sazrevanja jajne ćelija koja je spremna za oplođenje, i takav događaj se dešava jednom mesečno u toku ciklusa, obično na njegovoj sredini, dakle 14. dana računato od prethodbog dana prve menstruacije (ako se uzme u obzir redovan razmak između menstruacionih ciklusa od 28 dana).
Sazrela jajna ćelija, koja svakog meseca ponavlja svoj ciklus u toku ovulacije, može biti spremna za oplodnju samo veoma kratko vreme, od 12 – 24 sata, nakon čega ona propada i izbacuje se iz organizma, te se ponovo isti proces dešava svakog narednog meseca.
Menstruacioni cuklus i ovulacija
Dakle, kako je i napomenuto, normalno trajanje menstruacionog cuklusa (što je period između dva menstrualna krvarenja), obuhvata u proseku 28 dana, ako su menstruacije redovne, a što je slučaj kod vrlo malog broja žena.
Od kraja prvog menstrualnog krvarenja, 14. dana nastaje ovulacija, dakle na polovini redovnog menstruacionog ciklusa, kada je najpovoljniji period za oplođenje jajne ćelije i stvaranje zigota odnosno budućeg potomstva.
Menstruacioni ciklus se na osnovu ovulacije može podeliti i na dve osnovne faze – prva faza ciklusa, od poslednjeg menstruacionog ciklusa do ovulacije, i druga faza ciklusa od ovulacije do početka sledećeg menstruacionog krvarenja.
Obe pomenute faze imaju istu dužinu trajanja, ali se prva naziva estrogenska ili proliferacijska (to je takozvana faza bujanja i proliferacije), a druga je progesteronska ili sekretorna faza.
Dakle neki najznačajniji događaji u pomenutim fazama menstruacionog ciklusa su sledeći – u prvoj estrogenskoj fazi, a logično pod uticajem hormona estrogena, sluznica endometrijuma prvo se obnavlje tj regeneriše, zatim se dešava faza bujanja i na kraju sluznica zadebljava do nekih 7 milimetara, neposredno pred samu ovulaciju.
Dalje se neposredno nakon oslobađanja jajne ćelije, odnosno ovulacije iz ovarijalnog folikula stvara corpus luteum ili žuto telo, a iz koga se luče i estrogen i progesteron, gde progesteron zaustavlja i sprečava dalje bujanje endometrijalne sluzokože, te je tako i priprema za prihvatanje potencijalno oplođene jajne ćelije ili zigota.
Međutim, ukoliko do oplođenja jajne ćelije ipak ne dođe, u vremenu od jednog ili pak dva dana (pomenutih 12 ili 24 sata), oko 26. dana menstruacionog ciklusa dolazi do pada sekrecije i jednog i drugog hormona – estrogena i progesterona, a to dovodi do krvarenja i do odbacivanja neoplođene jajne ćelije odnosno do njenog propadanja.
Jedan od problema kod tačnog određivanja plodnih dana, o čemu će biti reči nešto kasnije, jeste činjenica da do ovulacije može da dođe ili ranije ili kasnije od pomenutog 14. dana, te da ona i u potpunosti izostane, a to se po pravilu ispoljava pojavom promena u nastanku, kao i pojavom vrlo jasnih nespravilnosti u menstrualnim krvarenjima.
Kada su u pitanju ovakvi nepravilni ciklusi, obično je stalna samo druga faza, dakle od 14. dana do pojave sledeće menstruacije odnosno krvarenja, dok je pak prva faza ili skraćena (ako ja na primer ciklus trajanja 23 dana ona je skraćena na 9 dana), ili je pak produžena (ako na primer ciklus traje 33 dana, ona je produžena na 19 dana).
Iako ređe, dešava se da je i druga faza ciklusa koja traje 14 dana takođe skraćena, pa ako ciklus tj vreme između dva menstruaciona krvarenja iznosi 23 dana, i druga faza će biti skraćena 5 dana, te će da traje umesto normalnih 14, samo 9 dana.
Upravo u svemu tome se dešavajupogreške u računanju plodnioh i neplodnih dana u takozvanom kalendaru ovulacije o čemu će detaljnije na dalje biti više reči i detaljnijih objašnjenja.
Kalendar ovulacije – računanje plodnih i neplodnih dana
Princip računanja plodnih i neplodnih dana, kao potrebe da se odredi vreme koje je najpogodnije za oplodnju jajne ćelije, te i logično za začeće ploda, osmislili su kao jednostavan metod Ogino i Knaus, te se po njima ona i naziva Ogino-Knausova metoda.
Naime, ako se uzme u obzir pravilno trajanje menstruacionog ciklusa od 28 dana, računanje je dosta jednostavno, jer se po pravilu ovulacija javlja tačno na sredini ciklusa, dakle 14. dana, te je oslobađanje zrele jajne ćelije u principu događaj koji se dešava između 13. i 16. dana od vremena početka menstruacionog krvarenja, te je upravo tada oslobođena jajna ćelija spremna za oplodnju pa se i pomenuti nekoliko dana u ciklusu i nazivaju „plodni dani“.
Međutim ta spremnost za oplođenje jajne ćelije tj njen potencijal oplodnje traje u genitalnom traktu svega ddo 24 sata, tj od 12 do 24 sata (jer upravo toliko vremena jedan spermatozoid može da preživi i ostane aktivan u ženskom reproduktivnom traktu), i ako tada ne dođe do stvaranja zigota tj oplodnje jajašceta spermatozoidom, ona propada, a računa se po ovoj metodi da je pak najveća „šansa“ za oplodnju između 11. i 17. dana ciklusa, dakle 3 dana pre i 2-3 dana posle ovulacije.
Međutim, u situacijama kada ciklus ne traje tačno 28 dana, već je kraći ili duži, kao i kada postoji uticaj neke bolesti, stresa, hormonski disbalans, te čak i upotreba neke hrane, alkohola ili cigareta (za koje je utvrđeno da čak menjaju i strukturu DNK u svim ćelijama pa čak i u jajnoj ćeliji), ova je metoda iz 1932. godine, po Ogino-Knausu, postaje nepouzdana i netačna, pa se pak koristi kao savremenija i suigurnija, tehnika merenja bazalne temperature.
Naime, poznato je da se kao normalna bazalna temperatura uzima vrednost 36 – 37 ˚ C, te je ova temperatura kod žena u reproduktivnom periodu nešto niža u prvoj polovini menstruacionog ciklusa nego u drugoj, a upravo u vreme ovulacije dolazi do porasta temperature iz nižih u nešto više vrednosti.
Zbog toga se radi određivanja vremena ovulacije koristi metoda svakodnevnog meranja bazalne temperature, te utvrđivanje porasta vrednosti za vreme ovulacije u vrednosti od nekoliko desetih delova stepeni.
Pored ove metode, postoje i neki manje pouzdani znaci ovulacije – pojačan apetit, promene u izgledu vaginalnog sekreta, bolovi u predelu jajnika, kao i upotreba savremenih testova za procenu ovulacije.
Kako samostalno pratiti promene u toku ovulacije i menstruacuonog ciklusa?
Žensko telo pre svega pod uticajem hormona, šalje određene signale, koji ukazuju na fazu ciklusa te da li su u poitenju plodni ili neplodni dani.
U fazi početka menstruacionog ciklusa, koji obuhvata menstrualno krvarenje, i period neposredno nakon njegovog završetka, na telu se mogu primetiti sledeći znaci i simptomi – cervikalne sluzi ima veoma malo i oskudna je, a uz to je gusta, lepliva, nije viskozna, mutna je i donekle suva; grlić materice je čvrst i suv na dodir, lako se napipa pri pregledu, dok je vestibulum vagine sužen; bazalna temperatura je normalna; postoji normalan nivo estrogena i pojačano je lučenje FSH tj folikulo stimulirajućeg hormona.
U narednoj fazi ciklusa, koja obuhvata period baš pre ovulacije, kada se i približavaju pomenuti plodni dani, događaju se sledeće promene – bazalna temperatura počinje postupno da se po malo povećava na vrednosti od oko 0,3 do 1 ˚ C; cervikalna sluz postaje viskoznija, lepljiva i bele boje; grlić materice ili cerviks omekšava i postaje vlažan, a pri pregledu se uočava njegovo povlačenje u dublji deo vagine; što se tiče hormona, dolazi do porasta lučenja etrogena, kao i do lučnja LH oko 24 do 36 sati pred sam početak ovulecije (LH ili luteinizirajući hormon, bitan za stvaranje žutog tela ili corpus luteuma).
Najbitnija faza ili faza ovulacije, označava plodne dane u pravom smislu te su i promene u ovoj fazi najvažnije i na njih treba obratit najviše pažnje – simptomi koji se pak kod većine žena u fazi ovulacije mogu javiti su bolne i otečene grudi, umereni bolovi u predelu donjeg dela abdomena i jajnika, promene raspoloženja, pojačan libido; značajno se povećava količina cervikalne sluzi, te je ona fizički gledano bistra, staklaste strukture, rastegljiva i viskozna, što u mnogome služi da olakša prolazak spermatozoidima do zrele jajne ćelije; cerviks ili grloć materice je pri pregledu vrlo mek i vlažan na dodir, vrlo se tečko napipava jer je sasvim duboko postavljen, ostium ili ulaz u vaginu je proširen i sasvim prohodan; bazalna temperatura je najviših vrednosti, te je uvećana za 0,3 ili 1 ˚ C.
Faza nakon završene ovulacije, odnosno druga faza ciklusa od ovulacije do naredne menstruacije, obuhvata sledeće promene – pripremu organizma za novi siklus, njegovim vraćanjem u normalno tj prethodno stanje; smanjuje se količina cervikalne sluzi, koja je opet gusta, lepljiva i neprozirna kao i na samom početku ciklusa; posle 24 do 48 sati, i cervix ili grlić materice se vraća u svoju prvobitnu poziciju; bazalna temperatura ne opada već ostaje veća u proseku za oko 0, 2 ˚ C, sve do sledećeg ciklusa; povećava se produkcija i sekrecija progesterona, dok svi nivoi ostalih vrsta hormona opadaju pred poečtak novog ciklusa; počinju simptomi predmenstrualnog sindroma ili PMS-a (pojačan apetit, glavobolja, česte promene raspoloženja, razdražljivost, nesanica, te česta depresija, anksioznost, bolovi u grudima, bolovi u donjem abdomenu).
