Koreni – prepričano i analiza lektire

Dobrica Ćosić je u romanu ,,Koreni’’ pokušao da u isto vreme dočara sliku jedne klasične patrijarhalne porodice 19.veka, a ujedno i opiše muke koje je proživljavalo srpsko stanovništvo za vreme autoritativne vlasti.

Inače, roman ,,Koreni’’ je samo jedan u nizu njegovih romana o porodici Katić. Naime, ono što je karakteristično za njegov stvaralački opus jeste da se nikako ne završava na jednoj knjizi. Naime, priča o likovima iz romana ,,Koreni’’ se najpre nastavlja u romanu ,,Vreme smrti’’, a potom neki likovi iz ovih romana nastavljaju svoja putovanja i kroz trilogiju ,,Vreme zla’’.

Roman ,,Koreni’’ se bazira na oku posmatrača, odanog sluge jednog od glavnih junaka. Iako nije akter samog romana, on zapravo predstavlja njegovog tvorca, te, kao amanet najmlađem članu porodice Katić, ostavlja svoje zapise, koji će ga provesti kroz istoriju njegove porodice i samog načina njegovog dolaska na svet. Osim toga, sam roman je izgrađen na takozvanom principu asocijacija, gde se likovi iz sadašnjeg vremena često vraćaju u prošlost, te u nekom slučaju i tokom te prošlosti u još dalju prošlost, kako bi se čitaocu približio smisao cele priče.

Ono što se u romanu najviše ističe je sam termin porodice, kao srži svakog ljudskog društva, sociološke šeme prisutne u svakoj od njih, naročito u patrijarhalnim porodicama 19.veka, u kojima se svakom članu unapred daje određena uloga, od koje ne bi trebalo da odstupa. Čak i kada se Aćimov mlađi sin, inače njegov zakleti ljubimac, usprotivi očevoj volji, sledi stroga, ali, u to vreme, pravična kazna.

Fabula

U uvodu se upoznajemo Nikolu, koji je zapravo i narator ovog dela romana.

Jedne zime, Aćim Katić, bogataš i radikalski prvak iz Prerova, na obali reke Morave nalazi smrznutog Nikolu i uzima ga od svoje okrilje, a Nikola, za uzvrat, postaje Aćimov verni sluga i pratilac, koji je ispunjavao svaku njegovu želju.  O Nikoli se nije znalo mnogo. On je izlazio samo noću i vodio veoma poučen život. Njegovi drugovi nisu znali toliko o njegovom životu, niti o trenutnim aktuelnim dešavanjima, a neretko je i odlazio na nekoliko dana, bez da se ikome javi ili posle toga kaže gde je ustvari bio. Zbog toga su se često vodile polemike i izmišljale priče o njegovom poreklu.

Prva glava

Aćimov sin, Đorđe, koji je bio trgovac, vraća se sa slugom Tolom Dačićem u rodno Prerovo, nakon što su 3 nedelje išli da trguju širom Srbije. Obojica su, osim prodavanja, otkupili neke stvari za sebe – Đorđe je kupio crvene minđuše, koje će pokloniti svojoj ženi Simki, sa kojom je već 15 godina u braku, a Tola šećer, kako bi slatkom rakijom proslavio rođenje svog četvrtog deteta.

Putem se Đorđe podsmehuje Toli jer slavi rođenje deteta, koje će, kao i on, biti sluga. Ipak, ono što se ustvari krije iza svega toga je ljubomora koju Đorđe oseća, jer je Tole već dočekao četvrtog potomka na svet, dok on i njegova Simka još uvek nemaju ni jedno. Celoga života se Đorđe vodio kapitalnim režimom i trudio da zaradi što više para. Njegova porodica – supruga, otac i brat su samo smetnja i teret koji mora da nosi na grbači, a sada već oseća sve veću netrpeljivost prema njima.

Na Badnji dan se Aćimov mlađi sin, Vukašin, nakon nekoliko godina vratio kući. Naime, on je studirao u Parizu i završio pravo, a evo, tek 3 godina kasnije, prvi put dolazi u selo.
I Simka i Aćim se raduju Vukašinovom dolasku. Aćim, zato što je uvek favorizovao Vukašina i video ga kao svog političkog naslednika. Ipak je završio mnogo više škole.
Sa druge strane, za Đorđa je imao drugi plan. Đorđa je Aćim oženio Simkom kako bi imali što više naslednika, a plan je bio i da Đorđe radi dovoljno, kako bi zaradio veliko bogatstvo.

Ipak, na iznenađenje svih, Vukašin nije došao samo da bi iz ljubavi posetio svoju porodicu. Naprotiv, imao je vesti i to ne naročito prijatne za svog oca. Vukašin je došao da obavesti svoju porodicu da se uskoro ženi i to ćerkom najvećeg političkog protivnika svog oca – liberala Tošića.

Ova vest je veoma razočarala i povredila Aćima, zbog čega je on odlučio da se svog mlađeg sina odrekne. Iako je očekivao negodovanje, Vukašin nije očekivao da će baš naići na totalno ocepljenje od svoje porodice ukoliko se bude vodio svojim srcem. Ipak, naposletku je odlučio da će uzeti svoj deo nasledstva i nestati iz vida svoje porodice.

Simka i Đorđe su bili protiv ovog dogovora, naročito Đorđe, koji je pobesneo jer će nekom drugom otići novac za koji je on vredno radio i sam ga stekao, te je svoj bes, nemajući na koga drugog, iskalio na Simki, tako što ju je te večeri istuka. Sledećeg dana, isplatio je svom bratu 300 dukata.

Druga glava

Đorđe odlazi od kuće i poče besciljno da luta. Na kraju stiže u Palanku, gde se zaputi u lokalnu krčmu da se napije. Onako pijan, prisećao se događaja koji ga je naveo na ovakav pohod.

Tog dana je doneo letak Aćimu, koji su štampali Aćimovi politički protivnici, Tošići. U njima je obaveštenje o Vukašinovoj ženidbi sa Tošićevom ćerkom. U isto vreme, stiže i pismo od Vukašina, koji od porodice zahteva još 100 dukata. Nakon što je ocu predao pismo, Đorđe ode na njivu gde vide budućnost, napuštenu zemlju bez ijednog jedinog Katića. Za ovo je on kriv jer on i Simka nikako ne dobijaju dete.

Tada se vrati u noć u kojoj je izgubio nevinost. On je inače svoje prvo seksualno iskustvo imao sa strinom Višnjom, pa mu je majka, nakon što je saznala za to, rekla da se od toga umire ili, ako ne umre, ostaće bez poroda.

Nakon što se smestio u Palanci, Đorđe javi Simki i njenoj majci da napuste njihovu kuću. Za to vreme, u Prerovu je došlo do pravog društvenog preokreta. Naime, samovoljna vlast je odlučila da smeni predsednika, dok su radikali stali na stranu slobode i prava. Na čelu te pobune je stajao Aćim Katić lično. Tada se prisetio i prošlosti, kada se na istom mestu dogodila i buna protiv Turaka.
Vojska se približavala sve više Prerovu, a seljaci, zajedno sa Aćimom Katićem, stali su u odbranu.

Sada, Aćim odlazi još dalje u prošlost, u život svog oca Luke Došljaka. Za razliku od Đorđa, Luka nije imao već izgrađeno porodično ime. On je inače nađen pored reke Morave, kao napušteno siroče, i, pošto se to desilo na dan svetog Luke, on je imenovan u Luka. Kasnije je, zbog nepoznatog porekla, dobio i drugo ime Došljak. Luka se kasnije oženio Aćimovom majkom, Katom, kojoj je ovo bio drugi brak, i po njoj je porodica dobila ime Katić.

Vojska stiže i Aćim izlazi u prve redove odbrane. Vojska udara i dolazi do veoma krvave bitke. Nakon što je buna uspešno ugušena, Aćim je odveden u zatvor. Tada Vukašin odlučuje da se vrati u Palanku i, sa pismom predsednika vlade, zahteva da njegovog oca puste na slobodu. Ipak, Aćim Katić odbija da napusti zatvor, ukoliko njegovi drugovi ostaju u njemu.

Treća glava

Iako je Simka bila izbačena iz kuće, ubrzo se, nakon što je osetila nemaštinu, vratila u porodičnu kuću Katić. Shvativši da je jedini način da ostane u porodici da rodi naslednika Đorđu, njena majka i ona su počele da kuju planove. Najpre je pokušala da se leči u različitim manastirima i banjama, ali se ispostavilo da nije problem u njoj. Stoga joj majka predloži da nađe drugog čoveka koji će joj napraviti dete. Ona isprva nije želela da razmišlja o tome, ali ubrzo shvati da je to njena jedina šansa i ubrzo joj pade na pamet Tole, koji je, po svemu sudeći, izuzetno plodan, a njegova supruga rađa isključivo dečake. Sada je ostalo samo da smisli kako da ostane sama sa njim.

Paralelno sa njom, i Đorđe je kovao planove o nasledniku. Dok je ona bila kod kuće, a Aćim u postelji, iz koje nije ustajao još od izlaska iz zatvora, Đorđe je provodio dane u Beogradu, u kom se opijao, trošio novac i vodio ljubav sa različitim ženama, ne bi li nekoj  od njih napravio sina.

Tada je i došao do spoznaje da je problem zapravo u njemu. Tada je odlučio da se vrati kući i imao za svoju suprugu isti predlog koji je i njoj padao na pamet: da legne sa Tolom i rodi mu sina. Ubrzo nakon toga, Simka je saznala da je u drugom stanju. Iako je isprva bio srećan, Đorđa je ubrzo počelo da izjeda, te je tražio od Simke da mu kaže ko je otac tog deteta. Sa istom dilemom se borio i Aćim.

Nakon što se Simka porodila i na svet donela sina, dali su mu ime Adam. Tola svoje oduševljenje nikada nije krio i rado se prisećao noći kada je sa Simkom začeo malog Adama.

Četvrta glava

Četvrta glava započinje Đorđevim i Aćimovim boravkom u zatvoru. Naime, radikali su se tada pobunili protiv vlasti i izvršili atentat na kralja Milutina. Aćim nije priznao krivicu, ali je ipak zatvoren pod sumnjom, a čak je i u zatvorskoj ćeliji ostao dosledan svom iskazu i negirao svaku optužbu. On provodi dane je provodio razmišljajući o svojim unucima, pa čak i o Vukašinu i njegovoj deci, sinčiću i ćerkici, koji žive u Beogradu sa njegovim zakletim neprijateljem, Tošićem.

Za to vreme počinje da vlada epidemija. Zbog toga se većina zatvorenika odriče svojih ideala i političkih partija, kako bi otišla da dane provede sa svojim najmilijima. Među njima je i Đorđe. On se odriče i svoje političke stranke, pa i svog rođenog oca i hita kući da bude pored svoje žene, Simke, i Adama. Jedini koji ostaje u zatvoru je Aćim, koji ostaje veran svim svojim idealima.

U Prerovu Đorđe zatiče Simku na samrti. On je tada preklinje da mu u ovim poslednjim trenucima života otkrije ko je ustvari Adamov otac. Simka mu, bez obzira na sve, odgovara da je Adam njegov sin.

Za to vreme, Pašić u ime cele stranke izdaje proglas u kom osuđuje atentat, što u potpunosti slama Aćimov duh i veru u njegove ideale. On se povinuje željama vlasti, odbacuje svoja načela i vraća se kući, kako bi bio uz svog unuka i tada prvi put vidimo i njegovu nežnu stranu.

Roman se završava Nikolinim zaključkom da želi da ode iz Prerova jer ga za njega više ništa ne veže. Sve svoje zapise ostavlja u amanet Adamu Katiću, kako bi saznao istinu o svom poreklu.