Lektira za 2 razred osnovne škole

Učenici drugog razreda osnovne škole shvataju i uočavaju rečenice kao glavne jezičke kategorije. Oni sada polako prepoznaju i razumeju glavne rečenične delove, upoznaju se sa osnovnim fonetskim i morfološkim pojmovima u skladu sa uzrastom u kojem su.

Njihova tehnika čitanja je u 2. razredu bolja, te su motivisaniji da čitaju lektiru. Uspešniji su u tehnici čitanja u sebi, pa im to olakšava tumačenje pročitanog teksta.

Sada mogu da tumače i uoče važne činioce teksta onako kako to program zahteva. Uz to, paralelno, usvajaju kako funkcionalne tako i književne pojmove. Na taj način neguju jezičku kulturu, ovladavaju primarnim oblicima jezičkog izražavanja.

Kada čitaju tekst oni se uvežbavaju i usavršavaju da čitaju u sebi i naglas uz razumevanje onoga što čitaju. Trebalo bi da se podstiču da usaglašavaju tempo i intonaciju čitanja sa vrstom i prirodom teksta (nije isto da li je u pitanju opis, dijalog ili pripovedanje).

Takođe, u ovom uzrastu bi polako trebalo da se uče da vode dnevnik o pročitanim knjigama i lektirama.

Kada tumače tekst trebalo bi da umeju samostalno i slobodno da saopšte svoje utiske o onome što su pročitali. Učenici drugog razreda osnovne škole polako uspevaju da zapaze povezanost i hronologiju događaja tokom čitanja pripovednog teksta.

Takođe, već sada mogu da zapaze detalje uz pomoć kojih su opisivani ambijenti i likovi i razumeju osećanja i namere koji su izloženi u tekstu. Nakon toga, zauzimaju sopstvene stavove prema postupcima književnih junaka. Naposletku, uz pomoć učitelja, oni tumače poruke koje tekst sobom nosi.

Lirski tekstovi i na ovom nivou školovanja podrazumevaju upoznavanje sa narodnom književnošću, ali i sa autorskim delima. Tu su narodne pesme Majka Jovu u ruži rodila i Smešno čudo, kao i porodične i šaljive narodne lirske pesme po izboru. Jovan Jovanović Zmaj je zastupljen i u drugom razredu osnovne škole, kao i u prvom. Deca čitaju njegovu pesmu Patak i žabe.

Od modernih pesnika čitaju se pesme Momčila Tešića (Prolećno jutro u šumi), Mire Alečković (Pesma za mamine oči), Branka Ćopića (Bolesnik na tri sprata), Duška Radovića (Lepo je sve što je malo), Stevana Raičkovića (Kad počne kiša da pada), Dragana Lukića (Škola), Mike Antića (Tajna), Ljubivoja Ršumovića (Jednoga dana), Vladimira Andrića (Daj mi krila jedan krug), Dobrice Erića (Čuo sam).

Za domaću lektiru se deci daje na čitanje Antologija srpske poezije za decu koju je priredio Duško Radović. Učitelj radi po izboru i osluškujući dečije afinitete.

Antologija srpske poezije za decu, priredio Dušan Radović. U ovoj zbirci su zastupljene najbolje pesme za decu od Zmaja do Ršumovića. Divan predgovor Antologiji je napisao sam priređivač, Duško Radović: “Antologiju sam uradio jednostavno i praktično, pošao sam od pesama za najmlađe, jednostavnih, kratkih, naivnih i po obliku i po sadržaju. Zatim sam, prateći razvoj dece, dodavao nešto ozbiljnije i zrelije. Pesme su se razvijale i rasle zajedno sa decom. I među decom ima osetljivih i neosetljivih, nisu svakom detetu date mogućnosti da razume poeziju.

Pravi pesnik za decu piše razumljive pesme. Nepravi se zanese i izgubi kontakt sa detetom, Patetika i egzaltacija nisu za decu. Deca to ne razumeju. To voli škola, slobodna deca ne. Nešto voleti je kod dece mnogo čistije i nevinije nego kod odraslih. Ima pesnika koji pričaju priče, a ima i onih koji pišu pesme, kratke, sažete, svedene na nekoliko reči i rima”.

Deca u drugom razredu osnovne škole obrađuju i književni rod epiku. Iz ovog roda izabrane su narodna pesma Marko Kraljević i orao i pripovetke Staro lijino lukavstvo i Sedam prutova. Negde oko proslave školske slave, obrađuje se narodna priča Sveti Sava, otac i sin. Po izboru se mogu pročitati i srpske narodne bajke, kao i basne Konj i magarac i Lisica i gavran.

Od autorskih književnih dela, za učenike drugog razreda su izabrani Dositej Obradović (Pas i njegova senka), Desanka Maksimović (Slikarka zima), Grozdana Olujić (Šarenorepa), Branko Ćopić (Doživljaji mačka Toše), Hans Kristijan Andersen (Bjake), Braća Grim (Tri brata), Puškin (Bajka o ribaru i ribici), Tolstoj (Vrabac i laste) i Feliks Salten (Bambi).

Bajka o ribaru i ribici, A. S. Puškin. Ovu bajku je napisao jedan od najvećih ruskih književnika Puškin. Napisao ju je 1933. godine. Pre nego što je napisao ovu bajku, Puškin je bio upoznat sa bajkom koju su braća Grim objavila u zborniku narodnih priča i koja se zvala O ribaru i njegovoj ženi

. Takođe, ova Puškinova bajka može da se uporedi sa ruskom narodnom bajkom Pohlepna starica. U bajci koju deca čitaju i tumače reč je o jednom ribaru koji je bio siromašan, ali mu se posrećilo da upeca zlatnu ribicu. Pošto je ribica molila da je pusti, za uzvrat mu je obećala ostvarenje bilo koje želje.

Ribar, skroman i dobar čovek, odluči da je pusti ne zatraživši ispunjenje želje. Međutim, kada je za to čula njegova žena, koja se prilično od njega razlikovala, naterala ga je da potraži ribicu i da joj saopšti da ipak ispuni njegovu želju. Svakoga dana je izmišljala nove, pohlepne želje, koje joj je ribica ispunjavala.

Međutim i tome je došao kraj jer starica nije imala mere i bila je vrlo sebična, te joj ribica oduzima sve što je dotad stekla. Učenici shvataju da osoba treba da bude zadovoljna onim što poseduje u životu. Kada nešto dobije na poklon, tome treba da se raduje i da bude zahvalna, a ne da bude pohlepna i nezajažljiva. Skromnost je jedna od najlepših i najvrednijih ljudskih osobina.

Doživljaji mačka Toše, Branko Ćopić. U ovoj knjizi koju deca čitaju samo u odlomcima, pripoveda se o mačku Toši i njegovim doživljajima. Mačak deli vodenicu sa svojim čiča Trišom i stalno je nevaljao. Čiča Triša rešava da ga kazni, pa ga je strpao u džak i hteo je da ga baci u reku. Usput, čiča Triša sreće mnoge ljude i na kraju mačak Toša završi na nekom sasvim drugom mestu u odnosu na ono koje je čiča Triša planirao. Mačak Toša se našao na Brkinoj farmi i tamo se upoznao sa psom Šarovom sa kojim se sprijateljio. Njih dvojica prolaze kroz razne dogodovštine i nedaće.

Na kraju, mačak pati za čiča Trišom, ali i ovaj za njim. Sve se završava srećno jer se mačak na kraju vraća svom pravom i jedinom gazdi.