Kada se učenici mlađih razreda uvode u svet književnosti, to je jedan poseban i odgovoran zadatak za učitelja.
U prva četiri razreda se stiču značajna znanja, navike i veštine koje određuju buduću književnu kulturu i čitalačke navike jedne osobe.
Na časovima srpskog jezika na svim nivoima školovanja, stiče se, pre svega, opšta kultura, a na opštoj kulturi se zasniva kompletno obrazovanje čoveka koji sebe naziva školovanim.
Lektira, tekstovi iz čitanke, informativni i naučno-popularni tekstovi u četvrtom razredu osnovne škole pomažu da učenici dalje usavrše njihovu sposobnost glasnog čitanja, ali i čitanja u sebi.
Na ovom uzrastu, učenike treba podsticati da se učlane u školsku i gradsku biblioteku, da vode dnevnik o pročitanim tekstovima i knjigama i da tako bogate svoju jezičku i književnu kulturu.
Da bi se kvalitetno tumačio jedan tekst, neophodno je da on bude valjano pročitan, doživljen i na kraju da se razume.
Skoro svaki tekst koji se pročita, a to se najviše odnosi na odlomke iz većih tekstova koji se u mlađim razredima ne čitaju u celini, zahtevaju od učitelja tzv. lokalizaciju.
Učitelj mora učenicima da objasni vremenske, društveno-istorijske i prostorne okvire datog teksta, odnosno njegovog porekla.
Takođe, učitelj bi trebalo da pruži i izvesne podatke o piscu ili o nastanku dela. Ako je u programu odlomak, onda bi učitelj trebalo đacima da ispriča šta prethodi tom odlomku da bi učenik lakše ušao u svet datog odlomka.
Šta čitaju četvrtaci?
Lirika je zastupljena podjednako kao i epika. Učenici četvrtog razreda proučavaju narodne pesme Nadžnjeva se momak i devojka i Jelenče. Jovana Jovanovića Zmaja ne preskaču ni u četvrtom razredu, već čitaju njegovu šaljivu pesmu Ciganin hvali svoga konja. Potom proučavaju pesmu Jesen Vojislava Ilića, Paukovo delo, Desanke Maksimović, Plavi zec Dušana Radovića, Drug drugu Dragana Lukića, Junačku pesmu Mike Antića, Mrav dobrog srca Brane Crnčevića, Mjesec i njegova baka Branka Ćopića, Ko da to bude Stevana Raičkovića, Trešnja u cvetu Milovana Danojlića. Od domaćih velikana Dobrice Erića i Ljubivoja Ršumovića, uče se pesme Svitac pšeničar i vodeničar i Aždaja svome čedu tepa.
Po učiteljevom izboru, malo podrobnije se proučava poezija Milovana Danojlića, pa se učenici upućuju na čitanje izabranih pesama (Sunce je počelo da se zlati, Martovsko sunce), itd.
U četvrtom razredu osnovne škole učenici čitaju i proučavaju narodne epske pesme Jetrvica adamsko koleno i Stari Vujadin, kao i narodne pripovetke i bajke Međed, svinja i lisica, Pepeljuga i Najbolje zadužbine.
Autorska umetnička književnost je zastupljena kroz stvaraoce poput Janka Veselinovića (Grad), Isidore Sekulić (Pozno jesenje jutro), Miroslava Demaka (Violina), Branislava Nušića (Prva ljubav), Branka V. Radičevića (Priča o dečaku i Mesecu), Branislava Crnčevića (Bosonogi i nebo).
Domaća lektira obuhvata divne bajke Grozdane Olujić koje se obrađuju po izboru učitelja i učenika. Tu su Oldanini vrtovi, Zlatokosa i dr. Tu je i Bela griva Rene Gijoa i Knjiga za Marka Svetlane Velmar Janković.
Grozdana Olujić, Zlatokosa, Oldanini vrtovi, Princ oblaka (izbor). Ova srpska spisateljica je rođena 1934. godine. Još kao đak gimnazije pisala je radove i objavljivala ih u časopisima. Svoju prvu pripovetku je objavila 1953. godine, a prvi roman je izdala kada je imala 22 godine. Grozdana Olujić je poseban deo svog stvaralačkog rada posvetila pisanju za decu. Ona je napisala i izdala više zbirki bajki: Princ oblaka, Snežni cvet, Nebeska reka i druge bajke, itd. Za neke od njih je dobila i prestižne nagrade.
U bajci Zlatokosa glavna tema je susret prelepe Zlatokose i smelog momka, kao i njihova ljubav i iskušenja na putu ljubavi. Učenici iz ove bajke izvlače pouku da čoveka ne čini čovekom njegova lepota, već dobrota. Gordana Olujić je u svojim bajkama koristila strukturu koju je preuzela iz narodne bajke, ali je u njih uplitala savremen teme koje su aktuelne za mlade čitaoce. U bajkama Grozdane Olujić je najvažniji čovek. On je jak, odupire se natprirodnim silama i svim iskušenjima.
Zbog toga i biva nagrađen na kraju. Bajka Princ oblaka pokazuje na samom početku oživljene oblake. Oni odlučuju da pobegnu iz grada. Dečak, glavni junak bajke, stanuje na poslednjem spratu visoke kule. Čitavog svog života dečak sanja o tome da postane princ oblaka i da poleti. Stalno je pitao vetrove i ptice kako se to postiže, međutim, nikada nije uspeo da dođe do odgovora. Dečak je bio usamljen. Posmatrao je drugu decu kako promiču ispod kule. Stalno su mu u glavi bili oblaci zbog toga što su oni donosili različite priče iz svih krajeva sveta.
Ponekad je imao utisak da ga oblaci zovu da pođe sa njima. Oblaci su se pretvarali u razne oblike, a dečak je to posmatrao i to je u njemu razvijalo maštu. Dečak razgovara sa oblacima, oni mu odgovaraju na pitanja. U jednom trenutku, dečak uspeva da poleti. Želja mu se ispunila. Bio je nagrađen zbog svoje dobrote.
Rene Gijo, Bela griva. Francuski književnik, Rene Gijo, poznat je po svojim književnim delima koje je pisao za decu i mlade. Najpoznatiji roman mu je Bela griva. Rene Gijo je rođen u Indiji, a čitavu svoju mladost je proveo u Africi, u francuskim kolonijama. Voleo je da piše o životinjama i o tome kako čovek utiče na život životinja. Roman Bela griva upravo govori o divnom i jakom prijateljstvu između jednog divljeg konja i dečaka. U tom odnosu niko nije superioran, već su i dečak i konj podjednaki. Rene Gijo osuđuje ljude koji zarobljavaju konje i muče ih.
Svetlana Velmar Janković, Knjiga za Marka. Srpska književnica Svetlana Velmar Janković, rođena je u Beogradu 1933. godine. Studirala je francuski i latinski jezik i radila u dečijem časopisu Pioniri i Dečja štampa. Oduvek je volela da se bavi decom, pored ozbiljnih romana koje je napisala za odrasle. Dobitnik je brojnih nagrada. Knjigu za Marka je Svetlana posvetila svom unuku, ali i svim dečacima i devojčicama. Kroz ovu knjigu se učenici na zanimljiv način susreću sa znamenitim ličnostima naše istorije.
