Kako je nastava srpskog jezika u starijim razredima osnovne škole usmerena na razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebi da se on unapređuje i razvija, jedan od mogućih načina za to jeste uvođenje u program književnih dela koja će deca obrađivati u vidu domaće lektire.
Pojam domaće lektire podrazumeva čitanje zadatih književnih dela različitih autora i različitih žanrova kod kuće i njihova obrada uz pomoć nastavnika na redovnoj nastavi.
Mali đaci putem čitanja lektire razvijaju osećaj za autentične estetske vrednosti u književnosti kao vrsti umetnosti, bogate svoj rečnik i svoja znanja, uče se doživljavanju i razumevanju, kao i svestranom tumačenju i vrednovanju književnih dela raznih žanrova.
Nastavni plan i program obaveznog predmeta Srpski jezik za 5. razred osnovne škole podrazumeva, pored gramatičkih sadržaja, upoznavanje sa našom narodnom i umetničkom lirikom. U okviru ovog književnog roda učenici obrađuju narodnu pesmu Vila zida grad i Vojevao beli Vide, koledo, zatim odlomke iz poeme Branka Radičevića, Đački rastanak; Pesmu o pesmi Jovana Jovanovića Zmaja, Zimsko jutro Vojislava Ilića, Domovinu Dušana Vasiljeva i Polje Jovana Dučića. U nastavni plan i program su svrstani radovi Desanke Maksimović (Pokošena livada), Stevana Raičkovića (Leto na visoravni), Miroslava Antića (Šašava pesma), Branka V. Radičevića (Kad mati mesi medenjake) i Dobrice Erića (Vašar u Topoli).
Kroz epiku kao književni rod, učenici se upoznaju sa narodnim pesmama Sveti Savo, Ženidba Dušanova, epskim pesmama starijih vremena o Nemanjićima i Mrnjavčevićima i narodnom pripovetkom Ero s onoga svijeta.
Tu su i odlomci iz Žitija Ajduk Veljka Petrovića Vuka Karadžića, Prva brazda Milovana Glišića, Čiča Jordan Stevana Sremca, Mostovi Ive Andrića, potom izbor iz narodnih bajki, novela, šaljivih narodnih priča, pitalica, zagonetki i poslovica.
Dramsku književnost deca upoznaju kroz Kiriju Branislava Nušića.
Kada je u pitanju domaća lektira izbor se svodi na sledeća obimnija književna dela, odnosno romane i zbirke pripovedaka: Branislav Nušić i njegovi Hajduci, Branko Ćopić i izbor iz ciklusa Jutra plavog sljeza (Bašta sljezove boje), Danijel Defo i njegov avanturistički roman Robinzon Kruso, Kapetan Džon Piplfoks Duška Radovića, kao i Doživljaji Toma Sojera Mark Tvena.
Reći ćemo nešto više o svakoj lektiri.
Hajduci, Branislav Nušić. Ovaj dečiji roman velikog srpskog književnika nastao je 1933. godine. Sam autor je tvrdio da je roman napisao po nagovoru dece jednog njegovog prijatelja. U romanu ima autobiografskih elemenata, a radnja romana prikazuje doživljaje šestorice dečaka negde na obali reke Dunav pokraj Smedereva.
adnja se dešava u drugoj polovini 19. veka. Roman treba da nasmeje, ali i pouči decu. Autor piše roman u prvom licu, pa time stiče poverenje čitalaca od samog početka. U samom tekstu ima preplitanja domaćih folklornih elemenata, tradicije, humora i dečijih tema.
Uz sve to, autor na vrlo vešt način ističe mudre misli i pouke, te mladi čitaoci stiču znanje i vaspitavaju se na jedan izvanredan način. Pažnju malih čitalaca zaokupljaju likovi sa interesantnim imenima i nadimcima: Žika Dronja, Mile Vrabac, Mita Trta, Laza Cvrca, Sima Gluvać, Čeda Brba i Matamuta. Žika Dronja ne pamti lekcije koje treba da nauči, sve na njemu visi i deluje kao da je rasklimatan. Školski pribor, ali i odeća su mu non-stop uprljani od mastila. Mile Vrabac stalno nešto traži po džepovima, vadi mrvice hleba i gricka ih. Najgori je đak, ali dobro zna hrišćansku nauku i istoriju. Mita Trta ima dobro srce, ali je mnogo lenj. Kratko odgovara na pitanja u školi i sve mu predstavlja zamor. Teško se budi i ustaje iz kreveta. Laza Cvrca je veoma duhovit, ali je velika kukavica i najmanji je u družini. Ume da imitira i izvodi razne vratolomije, ali kad odgovara u školi počinje da muca. Sima Gluvać nije gluv dok se igra sa drugarima, ali kada odgovara u školi, pravi se da ne čuje ono što ga nastavnik pita. Čeda Brba je ovaj nadimak dobio tako što se na jednoj kontrolnoj vežbi pogrešno potpisao. Izbačen je iz škole jer je bio vrlo nemiran, pa je postao šegrt u pekari. On je najjači od sve dece, ali i pravedan i zaštitinik slabijih.
Jutra plavog sljeza, Branko Ćopić. Branko Ćopić je posle Drugog svetskog rata napisao delo Bašta sljezove boje. Ovo delo je podeljeno na dva dela, odnosno na dve celine pod nazivima Jutra plavog sljeza i Dani crvenog sljeza. Plava i crvena boja simbolišu raspoloženja u tim periodima života. Plava boja simbolički, u umetnosti predstavlja prostranstvo nebeskog svoda, ukrštanje sna i jave, nežnost i bezazlenost.
U delu Jutra plavog sljeza opisuje se detinjstvo i sve ono što ga je obeležilo, a ponajviše ljudi. Uz lik dečaka koji je ujedno i glavni lk, najistaknutiji je lik deda Rada koji je bio uzor za dečaka. U pričama je sačuvana ljubav i toplina prema ljudima, lep i zdrav humor, tu su i zanimljivi dijalozi, kao i opisi pejzaža i seoskog sveta. Najupečatljivije priče su Dečak s tavana, Pohod na mjesec, Plavi lončići, Storuki seljak, Potopljeno djetinjstvo.
Robinzon Kruso, Danijel Defo. Prosvetiteljski pisac Danijel Defo piše tečnim i običnim jezikom, a kroz njegove rečenice se provlače pouke i zanimljiva zapažanja. Avanturistički roman Robinzon Kruso donosi biografiju jednog brodolomca iz Engleske koja je umetnički prerađena i oblikovana priča koja se zasniva na istinitom događaju.
Od trenutka kada je objavljen 1719. godine, pa do dana današnjeg, roman privlači pažnju kako starije, tako i mlađe čitalačke publike. U njemu se kroz niz situacija objašnjava kolika je snaga čovekovog duha u odnosu na surovost prirode. Brodolomac uspeva da preživi na pustom ostrvu dugi niz godina i tako pokazuje koliko su upornost i borba za sopstveni opstanak presudni činioci u svačijem životu.
Kapetan Džon Piplfoks, Duško Radović. Veliki Dušan Radović je jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, pisaca i novinara. Na Programu za decu Televizije Beograd uređivao je i vodio poznate emisije Laku noć, deco, Na slovo, na slovo i Smešne reči. Osnovao je poznati časopis Poletarac.
Njegove najpoznatije zbirke pesama su Poštovana deco, Smešne reči, Pričam ti priču, itd. Radiodramu Kapetan Džon Piplfoks, Duško je napisao 1953. godine. U njoj je radnja vrlo zbijena i sve se odigrava munjevitom brzinom. Kapetan koji je u penziji, okuplja gusarsku posadu na nagovor vlasti zbog toga što se u Kineskom moru pojavilo sedmoglavo čudovište. Mornari plove i sve vreme razmatraju kako bi mogli da unište čudovište. Na trenutke ih obuzmu strepnja i strah. Kada se čudovište zaista pojavi, kapetan se nadmudruje sa njim – postavlja mu pitanje, a ono mora da mu da tačan odgovor. Ako pogreši, ostaje bez glave. Kapetan pobeđuje.
Doživljaji Toma Sojera, Mark Tven. Semjuel Langhorn Klemens ili Mark Tven je svetski poznat američki pisac. Njega cene čitaoci svih generacija. Najveći broj romana i književnih dela je napisao 80-ih godina pretprošlog veka, a među njima su Avanture Haklberija Fina, Naivčine u inostranstvu, Život na Misisipiju i Doživljaji Toma Sojera. Sva ova dela krase vedar duh i zdrav humor.
Radnja romana Doživljaji Toma Sojera se odigrava sredinom 19. veka na obalama reke Misisipi. Glavni junak, dečak Tom Sojer, živi sa tetka Poli i bratom Sidom. On je nestašan i vragolast dečak koji prolazi kroz niz zanimljivih i smešnih situacija. Zaljubljuje se u devojčicu Beki Tačer, druži se sa Haklberi Finom i zapada u problematične situacije iz kojih se vešto izvlači.