Lektira za 6 razred osnovne škole

Cilj nastave srpskog jezika u svakom razredu i na svakom nivou školovanja jeste da pomogne đacima da ovladaju zakonitostima našeg književnog jezika jer se na tom jeziku pismeno i usmeno izražavaju, te bi to izražavanje trebalo uvek da bude pravilno i dosledno. Učenici se osposobljavaju da protumače izabrana književna dela, ali i da ih dožive i uživaju u njima.

Kroz nastavu srpskog jezika, učenici ne stiču znanja samo o gramatici i književnosti, već se uče razvijanju moralnih vrednosti, istinoljubivosti, solidarnosti i humanost

i. Pošto su u 6. razredu učenici već upoznati sa principima predmetne nastave koja podrazumeva drugog nastavnika za svaki predmet i pošto su se već privikli na činjenicu da njihovo angažovanje ne podrazumeva samo rad na času, već i rad kod kuće, nastavni plan i program za 6. razred se usložnjava i prati njihov nivo razvoja.

Kada je u pitanju program rada predmeta Srpski jezik za 6. razred osnovne škole, književnost, pored gramatike, zauzima jedan značajan deo. Učenici se upoznaju sa narodnom i umetničkom lirikom, prozom i dramskom književnošću i sa najvećim ostvarenjima koja je moguće predstaviti tom uzrastu kako bi ga oni na pravilan način usvojili i doživeli. Lirika, kao najstariji književni rod, obrađuje se u ovoj godini školovanja kroz narodnu pesmu Najveća je žalost za bratom, ali i korz izbor iz Porodičnih  i običajnih narodnih lirskih pesama.

Potom se obrađuju pesme Veče, Đure Jakšića, Sveti Sava Vojislava Ilića, Moja otadžbina Alekse Šantića, Nasleđe Milana Rakića i Selo Jovana Dučića. Od pisaca 20. veka, deca se susreću sa Desankom Maksimović i njenom pesmom O poreklu, zatim sa Veljkom Petrovićem i njegovim Ratarom, Mikom Antićem i nadaleko poznatom Plavom zvezdom, Dobricom Erićem (Čudesni svitac), Stevanom Raičkovićem (Hvala suncu, zemlji, travi), Milovanom Danojlićem (Šljiva) i ruskim piscem Sergejem Jasenjinom (Breza).

Epska književna dela podrazumevaju narodnu i umetničku prozu i poeziju. Jak utisak na đake ostavlja narodna pesma Smrt majke Jugovića, kao i sve epske narodne pesme o Kosovskom boju. Tu je i nezaobilazni Marko Kraljević u pesmi Marko Kraljević ukida svadbarinu.

U šestom razredu se, kao i u petom, pojavljuje Branisalv Nušić, ali ovoga puta sa svojom Autobiografijom, potom Petar Kočić sa pripovetkom Jablan i Svetozar Ćorović sa odlomkom iz Bogojavljenske noći. Tu su i velikani Isidora Sekulić (Bure) i Ivo Andrić sa izvanrednom pripovetkom Aska i vuk. U program su uvršteni i Stevan Raičković (Bajka o dečaku i Mesecu), Grozdana Olujić (Zlatoprsta ili Sedefna ruža, po izboru), Svetlana Velmar-Janković (Ulica Filipa Višnjića).

Od stranih pisaca, deca imaju prilike da upoznaju stvaralaštvo Vilijema Sarojana (Lepo lepog belca) i Antona Čehova (Vanjka).

U dramskoj književnosti uživaju uz pomoć Koste Trifkovića i njegove komedije Izbiračica, Branislava Nušića (Analfabeta) i Petra Kočića (odlomak iz Jazavca pred sudom).

Dopunski izbor lektire predstavljaju romani Branka Ćopića Orlovi rano lete, Ferenca Molnara Dečaci Pavlove ulice, Džeka Londona Zov divljine, Henrija Sjenkjeviča Kroz pustinju i prašumu i izbor iz dela Očevi i oci Slobodana Selenića, Kod kuće je najgore Efraima Kišona, Moj deka je bio trešnja Anđele Naneti, Sanjar Ijana Mekjuana, Verenici Danila Kiša i Maslačkovo vino Reja Bredberija. Nastavnik je slobodan da izabere najmanje tri, mada može i više, od ovih dela za obradu na času.

Orlovi rano lete, Branko Ćopić. Ovaj poznati roman za decu i odrasle govori o prvim danima Drugog svetskog rata i jednoj družini bezbrižnih dečaka u malom selu Lipovu. Njihovu igru i dečačke dane naglo prekida početak rata, a oni prerano odrastaju i nose se sa situacijama koje ni odrasli ne mogu u potpunosti da reše i iznesu.

Dečaci, glavni likovi romana, imaju svoje tajno mesto koje zovu Tepsija, gde dolaze svaki put kada pobegnu iz škole. Njihovo sklonište sada nije tako bezbedno jer se pojavljuju neprijateljske bombe i vojska.

Strahote rata utiču ne samo na decu, već i na odrasle. Ćopić ovim romanom želi da prikaže važnost hrabrosti, zajedništva i rodoljublja. Ove osobine nisu vezane za godine, njih prepoznajemo u čistim dečijim srcima na stranicama ove sjajne knjige.

Dečaci Pavlove ulice, Ferenc Molnar. Mađarski pisac Ferenc Molnar je iza sebe ostavio više radova od kojih su mnogi ekranizovani ili postavljeni u pozorištu. Najpoznatiji je njegov sjajni roman za decu pod imenom Dečaci Pavlove ulice.

Na osnovu romana snimljeno je i nekoliko filmova. Lektira Dečaci Pavlove ulice je veoma uzbudljiva i potresna priča o grupi dečaka, o njihovom poštenju, hrabrosti, snazi i plemenitosti. Slike koje iskrsavaju pred čitaocem su veoma živopisne, a problemi i razmišljanja dečaka pojavljuju se kao veoma važni, bez obzira na to što su oni samo deca.

Svaki njihov poduhvat je poduhvat pravih junaka. Dečaci pokušavaju da sačuvaju i odbrane svoje igralište i svoje utvrđenje koje se nalazi na jednom gradilištu. Njihovi protivnici su dečaci koji su fizički jači. Najmanji i najslabiji dečak među dečacima iz Pavlove ulice jeste Nemeček. Njegovo srce je veliko, a njegova hrabrost ga na kraju košta života.

Zov divljine, Džek London. Ova novela, američkog pisca Džek Londona je dirljiva priča o prijateljstvu čoveka i psa. Radnja obuhvata trenutke lepog života psa Baka u Kaliforniji, njegovu otmicu i odvođenje na Aljasku na kojoj se suočava sa vrlo teškim trenucima. Pas na Aljasci upoznaje Džona. Ovaj lepo brine o njemu i obasipa ga nežnošću. Na kraju se pas vraća u divljinu jer je iz nje i potekao.

Ova lektira je poučna, a mladi čitaoci uče da nikada ne treba klonuti duhom i da se uvek treba spremno prilagođavati novonastalim situacijama.

Kroz pustinju i prašumu, Henrik Sjenkjevič. Ovaj poljski pisac je proputovao skoro sve kontinente i pisao je putopise koji su bili puni neverovatnih izmišljenih i istinitih događaja. Roman Kroz pustinju i prašumu je veoma uzbudljiv roman koji govori o dvoje mladih ljudi koji putuju kroz Afriku.

Dečak Staša i devojčica Neli su oteti, a dalje se prati zarobljeništvo ove hrabre dece, njihovo oslobađanje i uzbudljivo i opasno putovanje.

U ovom romanu se čitaoci mogu upoznati sa društvenom situacijom u Africi krajem 19. veka, ali i sa divnim opisima prirode, odnosno afričkih pustinja i prašuma.Tema romana je preuzeta iz stvarnog života jer se zna da je negde u to vreme o kome roman i govori, bio otet jedan dečak, koji nikada nije bio pronađen.