Antoan de Sent Egziperi je rođen 1900. godine u Lionu u Francuskoj, kao treće od petoro dece. Imao je tri sestre i brata, a već sa 4 godine ostaje bez oca. 1931. godine se oženio Konsuelom, koja je, kao i on, bila književnica i umetnica. Oboje su pripadali kasnom modernizmu.
Na samom početku ovog dela, Antoan de Sent Egziperi, nas upoznaje sa svojim najranijim detinjstvom i svojom željom da postane slavni slikar. Ipak, zbog manjka podrške odraslih i njihovog ubeđivanja da to nije njegov poziv, Antoan se ubrzo okreće svojoj drugoj ljubavi, pilotiranju. Ipak, njegova sklonost ka umetnosti nikada nije jenjavala te se, umesto slikarstvu, okrenuo pisanju.
Antoan de Sent Egziperi je najpre postao pilot, 1921. godine u Strazburu, a već 1923. godine je doživeo veću avionsku nesreću u Buržou. 1929. godine počinje da leti iznad Amerike, gde detaljno istražuje predele Kordiljera i Patagonije, a 1930. godine je odlikovan ordenom Legije časti za zasluge u civilnoj aronautici, a od 1932. godine postaje redovan pilot na destinaciji Marsej – Alžir.
1925. godine, on upoznaje brojne značajne pisce tog vremena, a već 1926. godine objavljuje svoje prvo delo, ’’Avijatičar’’. Pošto je od malena bio zaljubljenik i u pisanje i u letenje, Sent Egziperi je mnoga svoja dela posvetio baš visinama. Neka od poznatijih dela ovog tipa su: ’’Noćni let’’ (1931), ’Zemlja ljudi’’ (1939), ’’Ratni pilot’’ (1942) ’, ’’Južna poštanska služba’’ i njegovo najpoznatije delo ’’Mali princ’’, po kom ga pamte već generacijama.
Antoan de Sent Egziperi je tragično nastradao 31. jula 1944. godine, kada je Nemačka artiljerija oborila njegov avion, dok je kao pilot – izviđač savezničkih snaga pilotirao iznad Mediteranom. Ostaci letelice kojom je upravljao su pronađeni tek 2000. godine blizu ostrva Riu, a olupina je izvučena tek 2003. godine i sada se nalazi u jednom muzeju u Buržeu kod Pariza. Nemački pilot Horst Ripert koji je gađao avion Antoana de Sent Egziperija je izjavio da nikada ne bi gađao protivnički avion da je znao da se u njemu nalazi Princ, Sent Egziperi.
O delu
Mali Princ je bajka za odrasle, zbog čega se na samom početku dela pisac i izvinjava mlađim naraštajima. Kasnije, posveta je preinačena u posvetu detetu koje je nekad bila ta odrasla osoba koja se sada bori i preživljava u ratnoj Francuskoj.
Ovo delo je pisano veoma jednostavnim jezikom, ali govori o veoma kompleksnim temama koje uključuju etilnost, toleranciju, ljubav, vernost, poštovanje, ljudske grehe, veru u moć preobraženja i ljudske zablude.
Poruke:
- Čovek samo srcem dobro vidi, suština se ne da gledati očima.
- Život je kratak, božanstven i jedinstven i ne treba ga trošiti na ružne stvari.
- Naše oči su slepe za mane ljudi koje volimo.
Simbolizam:
Mali Princ – on predstavlja tek rođeno dete, bez trunke pakosti, ali i znanja o svetu u kom živi. On vremenom spoznaje ljude i dešavanja oko sebe, ali će, bez obzira gde išao i kakve ljude upoznavao, uvek zadržati svoj mali svet u sebi;
Baobab – ovo drvo predstavlja sva iskustva i sećanja dečaka koja se uprkos njegovom negodovanju šire i time opterećuju njegov mali, bezbrižan svet.
Fabula
Novela počinje svojevrsnom autobiografijom pisca. Tačnije, pričom o njegovom crtežu. Naime, kada je bio još mali dečak od 6 godina, odlučio je da nacrta crtež: zmijskog cara koji pokušava da svari celog slona. Svoj crtež je pokazivao svima, ali, na njegovo veliko razočarenje, umesto zmijskog cara koji je progutao odraslog slona, svi su videli samo jedan šešir. Kako bi ispravio ovu nepravdu i otvorio im oči, pisac je nacrtao crtež broj 2. Na ovom crtežu, zmijski car je opet progutao slona, s tim što se sad i slon vidi na crtežu. Na sve ovo, odrasli su mu rekli da se ipak okane slikarstva jer nije rođen za to. Pokoleban njihovim odsustvom empatije i razumevanja, pisac se okrenuo pilotiranju i tako obilazio ceo svet.
Ipak, crtež broj 1 je uvek nosio sa sobom i svaki put, kada bi se upoznao sa nekim čovekom koji mu se učinio bistrijim i razumnijim, on bi mu pokazao svoj crtež i pitao ga za mišljenje. Opet, na njegovo razočarenje, svi su videli samo šešir. Tokom jednog od mnogobrojnih letova, u sred žarkog leta, javio se kvar na avionu kojim je upravljao i bio je primoran da sam samcat, daleko od svih živih ljudi, u sred pustinje Sahare, sam popravi svoj avion.
Prve noći je prespavao na pesku i spavao sve do zore, dok ga tanan, smešan glas nije probudi i on ispred sebe vide sitnog plavokosog dečaka, potpuno smirenog i srećnog, bez trunke straha, osećaja izgubljenosti, samo sa željom da od pilota dobije crtež ovce. Pošto pilot nije znao da nacrta ništa drugo do 2 crteža koje je crtao kada je bio još mali dečak, on mu nacrta crtež broj 1 i, na njegovo veliko iznenađenje, dečak odmah zaključi da se radi o zmijskom caru i slonu, zbog čega ga odbi uz izgovor da je zmijski car izuzetno strašan, dok je slon preveliki, a kod njega je sve maleno. Nakon što je pokušao da mu u nekoliko navrata ipak nacrta ovcu, pilot shvati da su svi njegovi pokušaji bezuspešni, ali da, dok god ne učini dečaku ovu uslugu, neće moći da radi na popravci svog aviona. Doseti se i nacrta kutiju, pa reče dečaku da se ovca nalazi u kutiji i dobi odgovor od dečaka da je baš to ono što je želeo. I ovo je priča o tome kako su se upoznali naš pisac i Mali Princ.
Svakim danom je pisac učio nešto novo o Malom Princu. Saznao je da dečak dolazi sa majušne planete, ne nešto veće od njega samog, koju naziva asteroid3251, koju ljudi sa planete Zemlje nazivaju asteroid B – 612. Saznao je i da Mali Princ sam brine o svojoj planeti, a naročito strepi od baobaba, kojima je zaražena njegova planeta. Naime, baobab je izuzetno veliki i, ukoliko se ne bi održavao i čupao mladice, on bi uništio planetu.
Četvrtog dana njihovog druženja, dečak je otkrio pilotu da uživa u zalascima sunca, a da je njegova planeta tako mala da je dovoljno da pomeri stolicu i opet uživa u njima. Takođe, otkrio je pilotu da zalaske sunca najčešće gleda kada je tužan, te da ih je jednom pogledao čak 43 puta.
Petog dana je dečak počeo priču o raznovrsnom cveću koje krasi njegovu planetu, a da ga je jednog dana iznenadio baš neobičan cvet koji do tada nije video. Ovaj cvet je ubrzo počeo da se otvara i tako je on upoznao svoju ružu sa novim izlaskom sunca. Njena lepota je bila zanosna, ali je ruža bila izuzetno zahtevna. Tražila je od njega konstantnu negu, stakleno zvono kako je ne bi oštetio vetar, pa čak i da je štiti od divljih zveri, kojih na ovoj planeti i nije bilo. Koliko god da je bila lepa, ruža je posle nekog vremena zaista počela da mu dosađuje, zbog čega je i odlučio da otputuje sa prvom seobom ptica. Na rastanku, ruža mu je priznala da ga voli i da će joj biti veoma teško bez njega. Prisećajući se ove priče, dečak je postao nostalgičan za svojom planetom i shvatio koliko mu znači i nedostaje njegova ruža, njegov jedini i pravi prijatelj, kog je ostavio samog i nezaštićenog na planeti asteroid B – 612.
Pred polazak, Mali Princ je lepo očistio svoju planetu i pozdravio se sa ružom. Mislio je da se nikada neće vratiti na nju i počeo da posećuje druge asteroide. Tokom svog puta je shvatio koliko je njegova mala planeta njemu bila vredna, a kako u svetu zapravo vladaju besciljnost i besmislenost, uobraženost, usamljenost, odsustvo ljubavi i empatije, a toliki egoizam.
Na prvoj planeti se susreo sa kraljem koji je sedeo na velikom prestolu i svog posetioca, Malog Princa, smatrao svojim podanikom. Jedinim podanikom jer, osim kralja, na ovoj planeti nije živeo niko drugi.
Na drugoj planeti ga je tamošnji uobraženko smatrao obožavaocem. Zahtevao je da mu se Mali Princ divi, hvali ga, priča kako je najbolji, najlepši i najpametniji čovek na čitavoj planeti. Malom Princu je bilo sve to čudno, ali ne i nemoguće jer je Uobraženko bio jedini stanovnik drugog asteroida koji je posetio.
Na trećoj planeti ga je sačekao Pijanac koji je non stop pio i u navratima zaboravljao zbog čega se stidi, a bio je konstantno posramljen. On se zapravo stideo svog alkoholizma.
Na četvrtoj planeti je živeo biznismen. Preopterećen računanjem zvezda, nije ni podizao glavu da pogleda u Malog Princa sa kojim je razgovarao.
Najmanja, peta planeta, je imala jednu svetiljku i samo jednog stanovnika, noćobdiju. Po nekom davno izdatom naređeju, on je non stop palio i gasio svetiljku po danu i noći. S obzirom da se njegova planeta sve brže i brže okretala, dan i noć su počeli da traju po svega 1 minut, zbog čega je on svakog minuta morao da bude pored svetiljke kako bi je palio ili gasio. Kao da to nije bilo dovoljno čudno, na planeti je živeo samo on. Nije više bilo kuća, drugih ljudi, ničega.
Na šestoj planeti, koja je bila 10 puta veća, živeo je geograf, koji je voleo da se bavi naukom, ali ne i istraživanjem. Zbog toga je Malog Princa uzeo kao istraživača i tražio od njega da priča o svojoj planeti. Malog Princa je najpre povredilo to što je geograf odbio da piše o njegovoj ruži jer je prolazna, usputno mu objašnjavajući šta prolaznost znači. Naposletku mu je za sledeću planetu preporučio Zemlju.
Kada je došao do Zemlje, Mali Princ se našao u afričkoj pustinji, gde se upoznao sa zmijom, koja mu je, na pitanje gde su ostali ljudi i objašnjenje da se oseća usamljenim, objasila da se čovek može osetiti usamjenim čak i kada je među ljudima. Takođe mu je rekla da je veoma moćna i da ga jednim dodirom može odneti tamo odakle je došao, a na pitanje zašto govori u zagonetkama, odgovori dečaku da ih ona sve rešava.
Nakon što je prešao čitavu pustinju i nije sreo ni jednog čoveka, pope se na visoku planinu i poče da doziva, a odazva mu se samo eho, što ga i uplaši. Nakon nekog vremena besciljnog hodanja, naiđe na put koji ga je vodio do vrta. U prelepom vrtu vide mnoštvo prelepih ruža i shvati da njegova ruža nije jedina ruža na svetu, te leže na travu i zaplaka.
Dok je plakao, naiđe lisica. On je pozva da se igraju, ali mu ona objasni da mora da je pripitomi i nauči ga šta taj termin znači. Mali Princ ubrzo zaključuje da je njega pripitomila baš njegova ruža. Lisica je naučila Malog Princa mnogo o ljudima: šta je obred, a šta druženje, da ljudi nemaju prijatelje jer nemaju vreme za njih, kao i da je govor najčešći razlog nesporazuma. Na rastanku mu reče da svrati opet u povratku, kada će shvatiti da je njegova ruža posebna jer je njegova i njegova je prijateljica.
Tokom šetnje planetom, Mali Princ upoznaje i skretničara koji je skretao vozove, pa trgovca pilulama za gašenje žeđi.
Osmog dana boravka pilot ostaje bez vode, te njih dvojica odlaze da nađu bunar. Noseći ga uspavanog u rukama, pilot shvati da je Mali Princ poseban zbog ljubavi koju gaji prema svojoj ruži čak i dok spava;
U zoru nađoše bunar i napiše se zajedno vode što ih je povezalo, ali je pilot shvatio i da Mali Princ planira da se vrati odakle je i došao. Mali Princ mu reče da se vrati popravci motora, a da se sutradan uveče vrati do bunara, jer će biti godišnjica njegovog dolaska na zemlju.
Sutradan uveče pilot je video Malog Princa sa zmijom čiji otrov ubija za 30 sekundi. Pored njegovog gležnja je proletela zmija brzo kao munja i princ pade na mekani pesak.
