Dobili ste zadatak da napišete pismeni sastav na temu “Nešto sasvim lično”. Pitate se kako da to izvedete. Nastavnici imaju dobar razlog za ovaj zahtev koji stavljaju pred vas.
Sastavi koji imaju za temu nešto potpuno lično pomažu nastavnicima da steknu sliku o vašem razumevanju jezika, sposobnosti da izvedete dobru kompoziciju i da vide koliko ste kreativni.
Ova tema je sasvim jednostavna jer govori isključivo o vama i o onome što vi zaista mislite i osećate, pa je zato ovo prilika da zasijate na pismenom ili domaćem zadatku.
Prvi korak u ovom zadatku biće da u potpunosti razumete kompoziciju eseja odnosno sastava. Najjednostavnija struktura podrazumeva svega tri dela: uvod, korpus informacija ili razrađivanje teme i zaključak.
Počnite svoje lično izlaganje i sastav na temu “Nešto sasvim lično” rečenicom koja će da privuče čitaoca. Gledajte da to bude neka vrlo magnetična misao koja će čitaoca da natera da poželi da čita dalje.
Nakon toga treba da odlučite koju ćete temu obrađivati. Kada utanačite temu, dogovorite se sa sobom koju ideju želite da provučete kroz svoj sastav i šta, zapravo, želite da postignete svojim izlaganjem.
Potom ide razrada same teme. Razrada može da se sastoji iz više pasusa. Svi pasusi obaveštavaju čitaoce o temi koju želite da predstavite. Slobodno sa strane možete da zapišete teze koje će vam olakšati snalaženje, odnosno koje će vam pomoći da organizujete svoje misli pre nego što počnete.
Svaka nova ideja je signal da treba da započnete novi pasus. Svaki pasus bi trebalo da bude logična progresija u odnosu na prethodnu ideju i trebalo bi da vodi do sledeće ideje ili do zaključka. Nemojte da vam pasusi budu previše dugi. Ako pišete koncizno i svedeno, ali tačno, onda možete mnogo toga reći i u deset redova.
Završite svoj sastav finalnim pasusom koji sažima ono što ste isticali u prethodnom tekstu i koji izražava vaše krajnje mišljenje. Na ovom mestu pružate uvid ili pokazujete da ste izvukli pouku ili delite uverenost kako ćete se promeniti jer ste došli do određenog zaključka i sl.
Znamo da je najteže započeti izlaganje. Međutim, pre nego što započnete trebalo bi da imate inspiraciju ili ideju, e to je ono najteže! Ponekad nam ideje o tome o čemu bismo mogli da pišemo naviru velikom brzinom i prosto ne možete da ih pohvatate, a ponekad ne možete da se saberete i na pamet vam ne pada nijedna ideja.
Naravno, uvek možete uraditi nešto što će vas inspirisati. Postoje na internetu neke fine ideje, odnosno čitavi spiskovi ideja koji su namenjeni piscima početnicima.
Možete da probate i sledeću stvar. Otvorite blanko dokument ili stavite beli papir ispred sebe i pišite sve što vam pada na pamet (pisanje toka svesti). Dakle, sve što vam dolazi u misli zapisujte, bez prekida. Nemojte da se zaustavljate čak i kada hoćete da zapišete kako ne znate šta sledeće da napišete.
Sledeća stvar koju možete da uradite jeste da obnovite malo svoje poznavanje gramatike i pravopisa. Znamo da poznajete gramatiku, ali uvek postoji neka nedoumica. Sada je prilika da je razrešite.
Vodite računa o svom stilu tokom pisanja. Stil ili način oblikovanja teksta bi trebalo da bude autentičan, ali i prilagođen sadržaju. Neka vaš stil prati vaša osećanja koja prikazujete u svom sastavu.
Sastavi koji podrazumevaju iznošenje ličnih stvari i detalja kao što je ovaj koji vi treba da napišete trebalo bi da bude pun osećanja i trebalo bi da bude potpuno opušten. Ako pišete iskreno, iz srca, o nečemu prema čemu osećate strast, probudićete i kod čitalaca emociju.
Kada čitaocima pokažete tačno kako se osećate povodom nečega, onda će se oni identifikovati sa vama, a to će kod njih ostaviti jak utisak. Delovaće na njih.
U ovom slučaju, to je vaš nastavnik ili nastavnica.
Budite samouvereni kada iznosite svoje stavove, svoja osećanja, poglede, izbegavajte slabašne reči kao što su moglo bi, trebalo bi, bilo bi dobro da, itd.
Najmoćniji jezik je pozitivan jezik. Pišite o onome za šta ste, a ne o onome protiv čega ste.
Koristite glas koji dolazi iz vaše prirode. Koristite sopstveni rečnik. Kada poštujete svoj unutrašnji glas, svoj uzrast i životno iskustvo, onda vaše pisanje postaje autentično, a od toga nema ničeg boljeg.
Budite specifični i precizni u svojim opisima. Lični sastavi su vaš jedinstven pogled na određenu temu. Budite deskriptivni. Koristite sva svoja čula. Naterajte čitaoca da se oseti kao da je u vašoj koži i pomozite mu da iskusi tačno ono što ste i sami videli, osetili, pomirisali, čuli ili probali.
Lični sastavi su tačno ono što im i samo ime kaže – vrlo lični. To podrazumeva da pišete o sebi. Takvi sastavi se pišu u prvom licu, odnosno koristi se zamenica “ja”. Kada pišete u prvom licu, pišete samo u svoje ime. Možete govoriti o drugima, odnosno o svom viđenju drugih ljudi, ali ne možete govoriti u njihovo ime, niti možete znati šta oni zaista misle.
Mnogi sastavi na temu “Nešto sasvim lično” pišu se u prošlom vremenu. Govorite o nečemu što vam se dogodilo ili govorite o tome kako ste se osećali povodom nečeg što vam se dogodilo dajući primere tih događaja.
Takođe, ovaj sastav možete pisati i u sadašnjem vremenu, ako želite. Glavna stvar je da budete dosledni. Koje god vreme da odlučite da koristite, držite se samo njega, nemojte menjati i prelaziti iz prošlosti u budućnost ili nešto slično.
Bez obzira na to šta pišete, jedna od glavnih stvari u procesu spisateljskog stvaranja jeste uređivanje teksta, odnosno ponovna provera. Neka vaš sastav odstoji čitav jedan dan (ukoliko se radi o domaćem zadatku), ustanite i ostavite ga na stolu, a vi izađite i radite nešto drugo.
Tek posle više sati ili sutradan, ponovo uzmite svoj sastav i pročitajte ga. Tada ćete videti da li je potrebna neka korekcija, da li je kompozicija rada logična i da li zvučite prirodno u svom sastavu.
Možete tada primetiti da postoje neke suvišne reči koje možete eliminisati, a možda treba ispraviti i neku pravopisnu ili gramatičku nejasnoću.
I za kraj ostavljamo jedan savet koji je možda i najvažniji. Čitajte, redovno čitajte! Čitajte dobre pisce, čitajte proverene pisce i sređujte svoje misli učeći od najboljih.
