Padeži u srpskom jeziku

Stranci koji uče srpski jezik kažu da su im padeži najveći problem. U srpskom jeziku ih ima sedam i zaista je teško za nekog ko, recimo, dolazi iz jezičkog govornog područja gde padeži uopšte ne postoje, da razume njihovu ulogu, a kasnije i da ih sve zapamti. Čak i oni kojima je srpski jezik maternji jezik ponekad ne umeju da upotrebe sve padeže! Padeži su omražena kategorija u gramatici među pripadnicima dijalekata koji ne spadaju u književne, odnosno standardne dijalekte na kojima počiva savremeni srpski jezik.

Kroz padeže se mogu menjati imenske reči. To su imenice, zamenice, pridevi i brojevi od jedan do četiri. Ostale reči se ne mogu menjati kroz padeže. Padeži služe da imenske reči dobiju upotrebnu vrednost u rečenici. Uz pomoć padeža se obeležavaju sintaksičke funkcije i značenja kojima se date imenske reči povezuju sa drugim rečeničnim delovima.

Promena reči po padežima se naziva deklinacija.

Kada se jedna reč menja kroz padeže ona dobija različite oblike uz pomoć kojih se označava odnos prema ostalim rečima u rečenici.

U Staroj Grčkoj su padeže nazivali ptosis što u prevodu znači padanje. Rimljani su ih nazivali kazus, što u prevodu znači isto padanje. Nemci danas za padeže kažu der Fall, a to je u prevodu pad. Možemo li izvući nekakav zaključak?

Stari Grci koji su se bavili gramatikom i filozofijom, smatrali su da je odstupanje od osnovnog oblika reči, na neki način spadanje. Zbog toga su promenu reči po padežima nazivali deklinacijom što u osnovi znači otklanjanje, sklanjanje. Samo su nominativ i vokativ nezavisni padeži i mogu stajati samostalno, dok svi ostali padeži spadaju u zavisne i ne mogu stajati sami za sebe.

Poreklo imena padeža

Imena padeža isto potiču iz Stare Grčke, a kasnije su ih Rimljani prevodili na latinski jezik. Do nas su imena padeža stigla upravo iz latinskog jezika.

Imena padeža u srpskom jeziku su sledeća: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental i lokativ.

Nominativ od latinske reči nominativus jeste padež kojim se imenuje pojam, zbog toga što na latinskom jeziku nomen znači ime.

Genitiv, od latinske reči genitivus jeste padež koji govori o poreklu, pripadanju, rodu, zbog toga što je na latinskom jeziku reč genus značila rod.

Dativ je padež koji vodi poreklo od latinske reči dare što znači dati i to je padež namene, davanja.

Akuzativ je interesantan padež. Kada su Latini prevodili sa grčkog oni su pogrešili. Umesto da daju ime causativus, što znači padež uzroka, oni su stavili slovo a ispred reči i dobili accusativus što znači optuživanje. Akuzativ je inače padež objekta, nečega na čemu se vrši radnja.

Vokativ je dobio ime od reči vokare što znači dozivati, zvati, pa je to padež dozivanja.

Instrumental, od latinske reči instrumentum što znači sredstvo jeste padež sredstva, oruđa, alata, ali i padež društva.

Lokativ, od latinske reči locus što znači mesto, označava padež mesta gde se nalazi neki pojam ili gde pojam vrši neku radnju.

Ovo su samo osnovna značenja padeža. Svaki padež ponaosob može imati još mnogo značenja, o kojima će biti još reči.

Koja pitanja idu uz padeže u srpskom jeziku?

Svaki padež se dobija kao odgovor na neko pitanje.

Nominativ se dobija kao odgovor na pitanje KO? ili ŠTA? (Ko radi? Šta taj neko radi?).

Genitiv se dobija kao odgovor na pitanje KOGA? ili ČEGA? (od KOGA? ili od ČEGA?).

Dativ se dobija kao odgovor na pitanje KOME? ili ČEMU? (ka KOME? ili ka ČEMU?).

Akuzativ se dobija kao odgovor na pitanje KOGA? (vidim) ili ŠTA? (vidim).

Vokativ je padež dozivanja (Hej).

Instrumental je padež koji se dobija kao odgovor na pitanje S KIM? ili ČIME?.

Lokativ je padež koji se dobija kao odgovor na pitanje O KOME? O ČEMU? ili GDE?.

Dakle, nominativ i vokativ su padeži koji se razlikuju od drugih padeža po tome što mogu da stoje samostalno, dok su ostali zavisni. Promenićemo imenicu ŠKOLA kroz padeže (u jednini), kako bismo videli kako to izgleda.

  1. ŠKOL-A
  2. ŠKOL-E
  3. ŠKOL-I
  4. ŠKOL-U
  5. ŠKOL-O
  6. ŠKOL-OM
  7. ŠKOL-I

Dakle, kada neku reč menjamo po padežima, vidimo da postoji jedan deo reči koji uvek ostaje isti i ne menja se. U ovom slučaju to je ŠKOL-. Pored toga postoji deo koji se menja i to su, u stvari, nastavci za padeže. Ovaj deo koji se ne menja i koji uvek ostaje isti, naziva se OSNOVA imenica. Osnova se dobija tako što se od genitiva jednine odbije nastavak. Delovi koji se nalaze na kraju reči i koji su drugačiji po padežima, nazivaju se padežni nastavci.

NOMINATIV – prvi padež

Nominativ je prvi padež. Njime se imenuje pojam. Može označavati neko biće ili predmet. Obično je to padež subjekta u rečenici. Kao što smo rekli, dobijamo ga na pitanje KO? ili ŠTA?.

Nominativ se uvek upotrebljava bez predloga. U jednoj rečenici, nominativom može biti označen SUBJEKAT. Na primer:

Milena voli tortu.

Ona je otišla.

More je plavo.

Nominativ u rečenici može biti i ATRIBUT. Na primer:

Deda Raša ima mačku.

Tužne devojke sede u parku.

Može biti i APOZICIJA. Na primer:

Marko i Jovana, moji brat i sestra, otišli su na more.

Moj otac, Miša, radi u fabrici.

U nominativu može biti i DEO IMENSKOG PREDIKATA. Na primer:

Ona je doktorka, a Žika je propalica.

GENITIV – drugi padež

Genitiv pokazuje poreklo, odvajanje, poticanje. Takav genitiv se naziva ABLATIVNI genitiv. Uz njega ćemo najčešće da upotrebimo predloge od, iz, sa. Takođe, genitiv se može upotrebiti i bez predloga.  Navešćemo primere za ablativni genitiv.

Čizme se prave od kože.

Pozajmio sam knjigu od tetke.

Plašili smo se čoveka i njegovog mrkog pogleda.

Kada genitiv upotrebljavamo bez predloga, to izgleda ovako:

Popio sam čašu vode.

Parče hleba mi je dovoljno da preživim ovaj dan.

Poslednje dve istaknute imenice označavaju deo nečega, odnosno deo celine. One se mogu upotrebljavati uz imenice koje označavaju količinu ili meru, uz priloge ili uz brojeve od pet pa nadalje. Takav genitiv se naziva DEONI ili PARTITIVNI genitiv i on označava deo nečega.

Ako genitiv pokazuje pripadnost, onda se on naziva POSESIVNI genitiv. Takav genitiv imamo u sledećim primerima:

Blato je pokrilo vrh cipele.

To je bunda moje majke.

Nebo Lisabona je danas vedro i plavo.

Postoji još jedna vrsta genitiva. To je KVALITATIVNI genitiv. Ovakav genitiv služi za opisivanje predmeta ili lica. Njega imamo, recimo, u jednoj našoj pesmi:

Dođe momče crna oka na konjiću laka skoka.

Uz genitiv idu sledeći predlozi: kod, od, do, pored, kraj, iz, sa, ispod, iznad, između, iza, usred, posle, prilikom, oko, radi, zbog, uprkos, sem, umesto, osim, itd.

DATIV – treći padež

Ovaj padež je zavisan padež i označava neku namenu (čemu ili kome je nešto namenjeno), potom cilj ili pravac kretanja. Da bismo dobili dativ moramo da postavimo pitanje KOME? ili ČEMU?. Ovaj padež može da se upotrebljava sa predlozima ili bez predloga. Ako imamo dativ kretanja, onda će se on uvek upotrebljavati uz glagole kretanja. Jedan od najčešćih predloga koji idu uz dativ je prema ili ka.

Idem lekaru.

Na predstavi smo se smejali gegovima komedijanta.

Hodam prema obali.

AKUZATIV – četvrti padež

Akuzativ je zavisan padež koji označava neki objekat, cilj ili pravac kretanja. Može se upotrebljavati sa predlozima ili bez njih. Kada se akuzativ upotrebljava bez predloga da bi označio neki objekat, onda taj objekat nazivamo pravim objektom.

Deco, otvorite vrata.

Na plaži sam videla pijanog mladića.

Mama je prekjuče pravila tortu.

Stavi te knjige na sto.

Baka je uz tarabe posadila ružu puzavicu.

Predlozi koje najčešće upotrebljavamo uz akuzativ su: na, uz, kroz, za, među, pred, pod, o, u, po, nad, itd.

VOKATIV – peti padež

Uz pomoć vokativa se obraćamo nekome, dozivamo ili pozivamo nekoga, skrećemo nečiju pažnju. U govoru se to postiže rečeničnom intonacijom, a u pisanju se vokativ odvaja zarezom. Vokativ nema predloge i nezavisan je.

Hej, šefe, otvori gepek.

Čoveče, pa da li si ti lud?

O, Bože, još koliko?

INSTRUMENTAL – šesti padež

Uz pomoć instrumentala označavamo društvo. Tada obično upotrebljavamo predlog S ili SA. Primeri:

Trčim zajedno sa svojom sestrom.

Idem sa njim u bioskop.

Volim da razgovaram sa starijim ljudima.

Takođe, instrumental je padež kojim se označava sredstvo ili oruđe.

Kopam ašovom tvrdu zemlju.

Idem kolima na more.

Putujem autobusom na planinu.

Igram se loptom ispred zgrade.

Instrumental sredstva se dobija na pitanje ČIME? i uz njega ne treba da ide predlog.

LOKATIV – sedmi padež

Uz pomoć lokativa se označava mesto gde se vrši neka radnja, ali i objekat, odnosno predmet ili pojam o kome je reč. Uz ovaj padež uvek idu predlozi! Ti predlozi su najčešće: prema, pri, po, na, u, o, itd.

Treba voditi računa o tome da se ne mešaju dativ i lokativ. Dativ bi bio: Mile ide ka stolici. Lokativ bi bio: Mile sedi na stolici. Dativom se označava pravac kretanja, a lokativom mesto radnje.