Davnoprošlo svršeno vreme, odnosno radnja (stanje, zbivanje) koja se vršila i izvršila u prošlosti, ali pre neke druge isto tako prošle radnje naziva se pluskvamperfekat.
On može da označava i stanje koje je nastalo iza neke izvršene radnje, koje se dešava istovremeno sa nekom prošlom situacijom o kojoj je reč.
Pluskvamperfekat je složen i ličan glagolski oblik.
Na pluskvamperfekt u sličnom ili nešto drugačijim značenjima nailazimo i u nemačkom, engleskom, francuskom, španskom jeziku.
Današnja upotreba pluskvamperfekta nije tako česta.
Kada govorimo o sintaksi pluskvamperfekta onda možemo reći da on prikazuje radnju koja se vršila u prošlosti i to pre neke druge prošle radnje.
Navešćemo primer iz romana „Prokleta avlija“ Ive Andrića u kome se prepliću različite pripovedačke perspektive koje vode čitaoca na putovanje kroz vreme u svega nekoliko rečenica. U ovom primeru videćemo pluskvamperfekat koji označava vršenje radnje u prošlosti pre neke druge prošle situacije:
„Kad je čovek stigao u Carigrad, Ćamila su već bili uputili Latif efendiji da ga do saslušanja zadrži u pritvoru.“
Primer koji smo naveli je veoma očigledan. Pluskvamperfekat ovde označava jednu radnju iz prošlosti koja se odigrala pre druge prošle radnje.
Drugi primer koji ćemo navesti prikazuje pluskvamperfekat glagola stanja koje je nastalo nakon izvršenja radnje i za koje je jasno da se dogodilo u nekom trenutku u prošlosti:
„Ta bleda i visoka devojka bejaše potpuno izbezumljena od strahovanja. Njen govor se bio oduzeo, a u svet je gledala tupo i ukočeno.“
U ovoj rečenici su umesto glagolskog prideva oduzeo i trpnog prideva izbezumljena mogli biti upotrebljeni pravi pridevi. Tada bi od glagola ostao samo imperfekat, tj. perfekat, kojima bi se osobine iskazane pravim pridevima pripisivale subjektima (devojci i govoru) kado tada, odnosno, u ono vreme prisutne.
Ako posmatramo sintaksički karakter pluskvamperfekta, onda možemo tvrditi da je on skoro uvek relativno vreme zbog toga što se radnja vršila, odnosno izvršila u prošlosti, a to se određuje posredno prema vremenu govorenja o njoj.
Pluskvamperfekat se veoma retko upotrebljava, a naročito se malo upotrebljava onaj oblik pluskvamperfekta koji se gradi od imperfekta pomoćnog glagola biti (bejah govorio…) koji svakom iskazu (bilo pisanom ili rečenom) daje jedan arhaičan ton.
Kada se pluskvamperfekat ipak upotrebi, u današnje vreme, onda se uvek posebno ističe da je radnja koja je njime iskazana već bila izvršena ili vršena u vremenu kada se počela vršiti ili kada se vršila radnja označena nekim drugim prošlim vremenom. Na primer: Oni su bili otišli kad sam ja došao.
Reč pluskvamperfekat koji u bukvalnom prevodu znači davno prošlo vreme je nastala od latinskog izraza plus quam perfectum što bi značilo više od prošlog.
Ovo glagolsko vreme se može naći u mnogim indoevropskim jezicima i uglavnom služi da opiše nekakav događaj čije posledice više nisu aktuelne u sadašnjem trenutku.
Na primer u rečenici -Muzičari su bili došli- ovde se perfekat upotrebljava da bi naznačio da muzičari više nisu tu.
Ako bismo ovaj primer uporedili sa primerom –Muzičari su došli- gde je upotrebljen perfekat bilo bi jasno da posledica ove radnje iz prošlosti i sada još uvek važi, tj. da su muzičari još uvek tu. Isto tako ako kažemo –Bila sam izgubila telefon-, upotrebljavajući pluskvamperfekat, ustvari nagoveštavamo da je telefon bio izgubljen, ali je nakon toga i nađen.
Pluskvamperfekat u srpskom jeziku
Pluskvamperfekat se u srpskom jeziku može graditi na dva načina. Jedan je od oblika perfekta pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja, a drugi je od imperfekta pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja. Ima li razlike među ovim oblicima?
U principu, tamo gde se koriste oba ova oblika, a to je u određenim narečjima srpskog jezika na jugu Crne Gore i na jugu Srbije, mala razlika postoji i to pre svega u njihovom značenju.
Prvim oblikom pluskvamperfekta (onom čiji je pomoćni glagol u perfektu) trebalo bi da se prikaže nedoživljeni događaj, a drugim oblikom (onim gde je pomoćni glagol u imperfektu) trebalo bi da se prikaže doživljeni događaj. U okolini Vranja bi se rečenicom Neško beše izgubio mobilni slušaocu nagovestilo da je govornik bio u društvu sa Neškom kada je on izgubio mobilni.
Rečenicom Neško je bio izgubio mobilni bi se slušaocu zapravo reklo da govornik nije bio tu kada se to dogodilo nego je, recimo čuo od nekoga.
Na jugu Crne Gore će se reći ovako: Kada juče dođoh do Mila, svatovi im već bjehu pristigli. Ovde je prisustvo svatova govornik doživeo i zato koristi pluskvamperfekat sa pomoćnim glagolom biti u imperfektu.
U rečenici Milo mi reče da su svatovi već bili pristigli kada je jutros došao kući prisustvo svatova nije doživljeno, pa se zato koristi oblik pluskvamperfekta sa pomoćnim glagolom biti u perfektu.
Kako se gradi pluskvamperfekat?
Pluskvamperfekat kao složen i ličan glagolski oblik gradi se tako što upotrebljava određeni oblik pomoćnog glagola (u ovom slučaju biti) i radni glagolski pridev glagola koji se menja.
Pluskvamperfekat je jedini glagolski oblik koji se ravnopravno može graditi na dva načina. Objasnićemo na početku prvi način.
Pluskvamperfekat ili davno prošlo vreme, kao sistem složenog glagolskog oblika, gradi se od imperfekta pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja.
Imperfekat pomoćnog glagola biti takođe može imati dva oblika, pa se samim tim broj mogućnosti za građenje pluskvamperfekta udvostručuje. Pokazaćemo oba oblika imperfekta pomoćnog glagola biti:
Jednina/Množina
- Ja bejah/Mi bejasmo
- Ti bejaše/Vi bejaste
- On bejaše/Oni bejahu
Jednina/Množina
- Ja beh/Mi besmo
- Ti beše/Vi beste
- On beše/Oni behu
U skladu sa ovim navedenim oblicima imperfekta pomoćnog glagola biti i oblici pluskvamperfekta mogu izgledati dvostruko. Navešćemo prvo primer sa prvim oblikom imperfekta pomoćnog glagola biti.
Jednina/Množina
- Ja bejah gledao/Mi bejasmo gledali
- Ti bejaše gledao/Vi bejaste gledali
- On bejaše gledao/Oni bejahu gledali
Drugi primer sa drugim oblikom imperfekta pomoćnog glagola biti:
Jednina/Množina
- Ja beh gledao/Mi besmo gledali
- Ti beše gledao/Vi beste gledali
- On beše gledao/Oni behu gledali
Drugi način građenja pluskvamperfekta jeste onaj koji se sastoji od perfekta pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja. Ovaj drugi način izgleda ovako:
Jednina/Množina
- Ja sam bio gledao/Mi smo bili gledali
- Ti si bio gledao/Vi ste bili gledali
- On je bio gledao/Oni su bili gledali
U obrnutom redosledu, kada se ne navodi lična zamenica, pluskvamperfekat će glasiti bio sam gledao, bio si gledao, bio je gledao, itd.
Sada ćemo nešto više reći o radnom glagolskom pridevu kao drugom sastavnom delu u građenju pluskvamperfekta. Radni glagolski pridev, naravno upotrebljavamo u različitim rodovima, u zavisnosti od toga da li je reč o muškom, ženskom ili srednjem rodu: Milan bejaše gledao, Marija bejaše gledala, Dete bejaše gledalo.
Radni glagolski pridev je neličan i prost glagolski oblik. Njegova je uloga, uglavnom, da bude sastavni deo pri građenju složenih glagolskih oblika kao što su perfekat, futur II, potencijal i pluskvamperfekat.
Da bismo dobili radni glagolski pridev, na infinitivnu osnovu moramo dodati nastavke -o, -la, -lo, -li, -le, -la ili -ao, -la, -lo, -li, -le, -la. Na primer: raditi – radi- + -o, -la, -lo (radio, radila, radilo) za jedninu i radi- + -li, -le, -la (radili, radile, radila) za množinu.
Kod mnogih glagola koji se završavaju na -ći ili na -sti oblici radnog glagolskog prideva neće biti pravilni. Takve slučajeve imamo, recimo, kod glagola: ići-išao, proći-prošao, pasti-pao, krasti-krao, sresti-sreo, itd.
Navešćemo kako treba da glase oblici radnog glagolskog prideva glagola svih sedam vrsta.
Radni glagolski pridev glagola prve vrste (onih čija se prezentska osnova završava na e, a infinitivna na suglasnik) glasiće: tresao, tresla, treslo, tresli, tresle, tresla.
Radni glagolski pridev glagola druge vrste (onih čija se prezentska osnova završava na e, a infinitivna na a) glasiće: orao, orala, oralo, orali, orale, orala.
Radni glagolski pridev glagola treće vrste (onih čija se prezentska osnova završava na -ne, a infinitivna na -nu) glasiće: brinuo, brinula, brinulo, brinuli, brinule, brinula.
Radni glagolski pridev glagola četvrte vrste (onih čija se prezentska osnova završava na -je, a infinitivna nema nastavak i onih čija se prezentska osnova završava na -je, a infinitivna na -a) glasiće: čuo, čula, čulo, čuli, čule, čula.
Radni glagolski pridev glagola pete vrste (onih čija se prezentska osnova završava na dugo a ili dugo e, a infinitivna osnova na kratko a ili kratko e) glasiće: pevao, pevala, pevalo, pevali, pevale, pevala.
Radni glagolski pridev glagola šeste vrste (onih čija se prezentska osnova završava na dugo i, a infinitivna na kratko i ili na e) glasiće: nosio, nosila, nosilo, nosili, nosile, nosila; video, videla, videlo, videli, videle, videla.
Radni glagolski pridev glagola sedme vrste (onih čija se prezentska osnova završava na i, a infinitivna na a) glasiće: držao, držala, držalo, držali, držale, držala.
Radni glagolski pridev glagola nepravilnog građenja
Već smo napomenuli da u našem jeziku postoje glagoli nepravilnog građenja, pa u skladu sa tim i pojedini oblici radnog glagolskog prideva neće biti sistemski.
Na primer, radni glagolski pridev glagola krasti, mesti, plesti, glasiće krao, krala, kralo, odnosno meo, mela, melo, tj. pleo, plela, plelo.
Kod glagola kunem i počnem, radni glagolski pridev će glasiti kleo, klela, klelo, odnosno počeo, počela, počelo.
Radni glagolski pridev glagola sagnuti, trgnuti, upregnuti, glasiće sagao, sagla, saglo, odnosno trgnuo, trgla, trglo, tj. upregao, upregla, upreglo.
Zadaci za vežbanje
1. Dopuni rečenicu tako što ćeš glagol iz zagrade staviti u pluskvamperfekat:
Kad smo mi dotrčali, oni __________________________(stići) na cilj.
2. U sledećem nizu glagolskih oblika podvuci one u pluskvamperfektu.
Bejahu išli, iđahu, bili su išli, išavši, išli su, behu išli
3. Napiši sve oblike pluskvamperfekta sledećih glagola: trgnuti, početi, kunuti, plesti, krasti, upregnuti, početi.
