Prezentska osnova

Prema zajedničkim gramatičkim osobinama, reči se grupišu u vrste.

U većini gramatika nekih drugih jezika, obično postoji osam vrsta reči. To su imenice, zamenice, glagoli, pridevi, prilozi, veznici, predlozi i uzvici.

Kod nas, pored ovih vrsta, postoje i brojevi i rečce kao zasebna vrsta reči. U gramatikama nekih stranih jezika, pronalaze se i članovi i participi kojih u srpskom jeziku nema.

Morfologija

Sigurno vam je poznato da se u okviru gramatike proučavaju različiti slojevi jezika. Shodno tome, postoje i različiti delovi gramatike, od kojih svaki ima svoj naziv shodno jezičkom sloju koji proučava.

Tako se, na primer, fonetika bavi glasovima, sintaksa rečenicom, leksikologija leksemama, a morfologija morfemama i rečima. Kada se kaže „reči“ misli se na njihov oblik, strukturu i sastav.

Generalno gledano, morfologija se može podeliti na morfologiju u užem smislu i na tvorbu reči. U okviru ove prve, izučavaoci se bave vrstama i oblicima reči, kao i promenama reči (deklinacija, konjugacija, komparacija), itd.

Dakle, morfologija u užem smislu jeste deo nauke o jeziku koji se bavi proučavanjem vrsta reči i oblicima promenljivih reči.

Morfema (korenska i afiksalna)

Poznato nam je da je osnovna jedinica fonetike – fonema. U morfologiji je osnovna jedinica morfema. Morfema bi se mogla opisati kao najmanja jezička jedinica koja ima neku gramatičku funkciju ili značenje. Uzmimo za primer reč majka.

Njen koren je majk- i upravo ovaj koren nosi značenje roditelja ženskog pola, dok nastavak -a označava nominativ jednine imenica ženskog roda.

Morfeme se mogu podeliti na nekoliko načina. Najčešća je podela na slobodne i vezane. Slobodna morfema se javlja samostalno i može biti upotrebljena kao samostalna reč (Beograd, put-ić). Vezana morfema se ne javlja kao samostalna reč, već uvek stoji uz neku slobodnu (raz-misliti, pra-šuma).

Ako morfeme posmatramo po tome da li imaju samostalno značenje, onda ih možemo podeliti na korenske i afiksalne.

 

Korenske morfeme imaju značenje i nisu deljive na manje delove koji bi imali značenje (drv-en-i, kuć-a). Afiksalne morfeme služe za tvorbu reči, a mogu služiti i za promenu oblika jedne iste reči (rek-oh, put-em).

U zavisnosti od toga čemu služe, afiksi se mogu podeliti na gramatičke i tvorbene.

Gramatički afiksi se dodaju na gramatičku osnovu. Na primer, to mogu biti nastavci za oblik (za instrumental jednine imenica ženskog roda, nulti nastavak, za prvo lice jednine aorista i sl.).

Potom, mogu biti postavljeni iza gramatičke osnove, a ispred nastavka za oblik i to samo u nekim slučajevima kada je potreban gramatički umetak (gramatička morfema za proširivanje osnove u množini imenica muškog roda -ov, -ev).

Tvorbeni afiksi se dodaju na tvorbenu osnovu. Na primer to mogu biti sufiksi koji se dodaju na kraj tvorbene osnove (voz-, mlad-ost) ili prefiksi na početku tvorbene osnove (na-pisati, raz-daljina).

Takođe, tvorbeni afiksi mogu biti umetnuti između dve tvorbene osnove i tada se zovu spojni vokali ili infiksi (plav-o-kosa).

Najčešći gramatički afiksi su nastavci za oblik, a najčešći tvorbeni afiksi su sufiksi. Ponekad morfeme glase isto, a ponekad se menjaju zbog glasovnih promena.

Recimo, prefiks iz- neće uvek glasiti isto, u rečima isključiti, isprebijati, z će usled jednačenja suglasnika po zvučnosti preći u s.

Isto se dešava i sa nekim korenskim morfemama. Kada ista morfema ima različite izraze, onda se oni zovu alomorfi. Tako su is-, iš- i iž- alomorfi morfeme iz-.

Reči

Foneme su jedinice nižeg nivoa od morfeme, ali su morfeme nižeg nivoa od reči. Unutar svake reči se nalazi makar jedna morfema, a naravno češće ih ima i više.

Reč bi se, prema tome, mogla definisati kao najmanja jezička jedinica koja je samostalna i koja ima značenje. Svaka reč se može podeliti na više načina.

Pre svega, može se podeliti na slogove, potom na morfeme, na tvorbenu osnovu i tvorbene afikse i na kraju, na gramatičku osnovu i gramatičke afikse.

U našem jeziku reči se dele na osnovu svog značenja, ali i na osnovu svog gramatičkog ponašanja. To bi značilo da se dele na osnovu toga šta označavaju (predmete, bića, pojmove) i na osnovu toga da li se menjaju po vremenima, padežima, da li razlikuju broj, rod, itd.

Srpski jezik deli reči na dve velike grupe, na promenljive i nepromenljive reči. I u jednoj i u drugoj grupi ima po pet vrsta reči. Đaci ih najlakše pamte po prstima na ruci. Na jednoj ruci je pet promenljivih, a na drugoj pet nepromenljivih reči.

Promenljive reči su imenice, pridevi, zamenice, brojevi, glagoli.

Nepromenljive reči su prilozi, predlozi, veznici, rečce, uzvici.

Prve mogu menjati svoj oblik na različite načine, a druge uvek ostaju u identičnom obliku. Imenice, pridevi, zamenice i neki brojevi zovu se još i imenske reči.

Sve promenljive reči mogu se menjati na taj način što će se na gramatičku osnovu reči dodavati nastavci za oblik. Gramatička osnova reči je onaj deo reči koji se nikada ne menja bez obzira što reč prelazi u neki drugi oblik. Nastavci za oblik su promenljivi delovi.

Kod imenskih reči se gramatička osnova dobija na jedan način, dok se kod glagolskih reči ona dobija na potpuno drugi način, o čemu će biti više reči u nastavku članka.

Sve imenske reči se menjaju po padežima. Drugačijim rečnikom rečeno, sve imenske reči imaju deklinaciju. U našem jeziku ima sedam padeža. Da bi se reč menjala po padežima, potrebno je dodavati nastavke na gramatičku osnovu imenske reči.

Gramatička osnova imenske reči se dobija kada se od oblika genitiva jednine odbije nastavak za genitiv jednine. Pokazaćemo na primeru: reč KUĆA u genitivu jednine glasi (od) KUĆE.

Nastavak za genitiv jednine ove imenice ženskog roda jeste -E. To će značiti da je gramatička osnova ove reči KUĆ-.

Gramatičke osnove glagola

Kod glagolskih reči situacija je potpuno drugačija. Glagoli imaju sledeće gramatičke kategorije: vid, glagolski oblik, potvrdnost/odričnost, lice, rod, broj i stanje. Njihova gramatička osnova može biti dvojaka.

Postoje infinitivna i prezentska osnova. I jedna i druga služe za građenje određenih glagolskih oblika.

Infinitivna osnova kod onih glagola koji se završavaju na -ti ispred kojeg stoji samoglasnik, dobija se jednostavnim odbijanjem nastavka -ti.

Infinitivna osnova kod onih glagola koji se završavaju na -ći ili na -sti dobija se tako što se od prvog lica jednine aorista odbije nastavak -oh.

Prezentska osnova

Prezentska osnova glagola je druga vrsta glagolske osnove. Ona služi za građenje sledećih glagolskih oblika: prezenta, imperfekta, imperativa, trpnog glagolskog prideva. Dobija se tako što se od oblika prvog lica množine prezenta odbije nastavak (-mo).

Prema tome koje se gramatičke osnove infinitiva i prezenta kombinuju tokom građenja glagolskih oblika, gramatika sve naše glagole deli na sedam glagolskih vrsta.

U okviru svake vrste se grupišu svi oblici po tome da li se grade od prezentske ili od infinitivne osnove.

Po prvoj glagolskoj vrsti se menjaju glagoli čija se prezentska osnova završava na e (a infinitivna na suglasnik). Navešćemo primere:

Glagol TRESTI

Prezentska osnova TRESE-

Prezent                                     

tresem          tresemo

treseš           tresete

trese             tresu

Po drugoj glagolskoj vrsti se menjaju glagoli čija se prezentska osnova završava na e (infinitivna na a). Navešćemo primere:

Glagol ORATI

Prezentska osnova ORE-

Prezent

orem            oremo

oreš              orete

ore               oru

Po trećoj glagolskoj vrsti se menjaju glagoli čija se prezentska osnova završava na -ne (infinitivna na -nu). Navešćemo primere:

Glagol BRINUTI

Prezentska osnova BRINE-

Prezent

brinem         brinemo

brineš           brinete

brine            brinu

Po četvrtoj glagolskoj vrsti se menjaju oni glagoli čija se prezentska osnova završava na –je (infinitivna na a). Navešćemo primere:

Glagol ČUJEM

Prezentska osnova ČUJE-

Prezent

čujem           čujemo

čuješ            čujete

čuje              čuju

Po petoj glagolskoj vrsti se menjaju oni glagoli čiaj se prezentska osnova završava na dugo a ili na dugo e (infinitivna na kratko a, e). Navešćemo primere:

Glagol PEVAM

Prezentska osnova PEVA-

Prezent

pevam          pevamo

pevaš           pevate

peva             pevaju

Po šestoj glagolskoj vrsti se menjaju oni glagoli čija se prezentska osnova završava na dugo i (infinitivna na kratko i ili e). Navešćemo primere:

Glagol NOSITI

Prezentska osnova NOSI-

Prezent

nosim          nosimo

nosiš            nosite

nosi              nose

Po sedmoj glagolskoj vrsti se menjaju oni glagoli čija se prezentska osnova završava na i (infinitivna na a). Navešćemo primere:

Glagol DRŽATI

Prezentska osnova DRŽI-

Prezent

držim           držimo

držiš             držite

drži              drže

Građenje glagolskih oblika od prezentske osnove

Od prezentske osnove gradi se prezent dodavanjem ličnih nastavaka na osnovu. Prvo lice jednine -m, drugo lice jednine -š, treće lice jednine /, prvo lice množine -mo, drugo lice množine -te, treće lice množine -u, -ju, -e.

Od prezentske osnove se gradi imperfekat i to odbijanjem njenog krajnjeg vokala i dodavanjem na okrnjenu osnovu nastavaka za oblik i za lice.

Prvo lice jednine -ijah, drugo lice jednine -ijaše, treće lice jednine -ijaše, prvo lice množine -ijasmo, drugo lice množine -ijaste, treće lice množine -ijahu.

Od prezentske osnove se gradi trpni glagolski pridev dodavanjem obličkog nastavka -en (sa gramatičkim nastavcima za rod -/, -a, -o, -i, -e, -a).

Sponzorisano:

loading...
Loading...