Engleski pisac i dramaturg, koji se i dan danas smatra jednim od najznačajnijih pisaca, kako engleske, tako i svetske književnosti. Rođen je 1564, a umro 1616. godine. Sa 18 godina se oženio sa En Hatavej, koja mu je podarila 3 dece: ćerku Suzan i blizance Džudit i Hamleta.
Njegov opus se uglavnom sastoji iz komedija, tragedija i istorijskih dela, a njegova najznačajnija dela su nastala u periodu između 1590. i 1613. godine. Među njegovim najznačajnijim i najpoznatijim delima izdvajaju se ,,Hamlet’’, ,,Otelo’’, ,,Romeo i Julija’’, ,,Mletački trgovac’’, ,,Magbet’’, ,,San letnje noći’’ i ,,Kralj Lir’’.
Iza sebe je Šekspir ostavio 38 pozorišnih komada, 2 duge narativne poeme i 154 soneta. Iako cenjen i za života, njegov doprinos književnosti je na pravi način priznat tek u 19. veku, a od 20. veka se njegova dela igraju u svim delovima sveta na svim živim jezicima i većina njegovih dela je ušla u obavezan opus školskih lektira.
Iako su ga savremenici cenili zbog velike kreativnosti i sposobnosti da tekst napiše veoma čisto, postojale su i neke stvari koje mu zameraju i današnji čitaoci. Prvenstveno, Šekspir nije bio dovoljno dobro upoznat sa svetskom geografijom, zbog čega neka mesta u određenim delima i nemaju prave povezanosti sa istinom. Pored toga, Šekspir je svoju kreativnost iskoristio i da u svojim delima upotrebljava nepostojeće reči, zbog čega je većini čitalaca dobar deo njegovog opusa pisan u originalu veoma teško razumljiv. Ipak, ono što je svima najčudnije jeste da je Šekspir svoja najveselija dela napisao nakon smrti svog sina, Hamleta.
Romeo i Julija – analiza dela
Književni rod i vrsta – Drama, tragedija
Tema – tragična ljubav dvoje mladih ljudi, koja je osuđena na propast, zbog konflikta starijih članova porodice, koji se više i ne sećaju kako je došlo do razmirica, i njihova svojevrsna tragična pobeda;
Vreme i mesto – 16. vek, italijanski grad Verona
Likovi
Julija – Devojčica aristokratskog porekla koja još uvek ni 14 godina nije napunila, prebrzo odrasta zbog ljubavi prema Romeu, ali ne dozvoljava da se išta ispreči njenoj sreći. Veoma snažna i hrabra devojka, koja se suprotstavlja svojim roditeljima i tradiciji i zbog ljubavi umire čak 2 puta. Odana je, domišljata, emotivna, veoma intuitivna. Najpoznatiji citat:
“O Romeo, Romeo, zašto si ti Romeo?
Zaniječi svog oca i odreci se svog imena.
Ili, ako nećeš, budi mi samo prisegnuta ljubav,
i ja više neću biti Kapuleti.“
Romeo – 17 – ogodišnji plemić, obrazovan, zaljubljiv. Smatran je jednim od najboljih vitezova, odan prijatelj i pošten momak, naivan i otvoren, ali i impulsivan. Veoma vezan i blizak sa svojom porodicom. Možda i previše otvoren i ne krije ništa, pa čak ni svoja najdublja osećanja, najpre prema Rozaliji, a zatim i Juliji, ali previše impulsivan i ne razmišlja o posledicama. Najpoznatiji citat:
“Ko nikad nije osetio rane, taj se ožiljcima smeje..
Ali tiho, kakvo svetlo sviće kroz onaj prozor?
To je istok, a Julija je sunce!“
Paris – prinčev rođak, naočit mladić koji se na prvi pogled zaljubljuje u Juliju i daje sve od sebe da se oženi Juliju
Kapulet – Veoma impulsivan i brzoplet čovek, koji više gleda status i svoje želje, pa onda sve ostalo. Veoma je autoritativan i ostale članove porodice gleda kao svoje vlasništvo. On i njegova supruga, koja je znatno mlađa od njega i ne vole se, su daleko od idealnih roditelja, te je Julija odrastala bez majčinske ljubavi, zbog čega je i veoma vezana za svoju dadilju.
Julijina dadilja – Iako nije Julijina biološka majka, Julijina dadilja je jedina majka za koju je ona znala. Dadilja je brinula o njoj od njenog rođenja i to sa takvom iskrenom ljubavlju. Veoma vedra i hitra žena, temperamentna i puna života. Često priča priče i zbija šale, ali je ipak razočarala Juliju kada je, nakon svog truda da Julija i Romeo ostvare pravu vezu, koju je na početku podržavala i krila ih je, ipak staje na stranu Julijinih roditelja i tera Juliju da se uda za Parisa.
Montagi – Za razliku od Julijinog oca, Romeov otac, gospodin Montagi je bio izuzetno vezan za svoju porodicu, požrtvovan muž i otac koji je stalno brinuo o ponašanju svog sina jedinca i njegove zaljubljive prirode.
Tibald – Dobar mladić, rođak Julije, koji je veoma brzoplet, ali i nasilan, ali pre svega ostalog ceni čast i ne dozvoljava da se udara na bilo koji način na njegovu porodicu, niti ljude njemu bliske.
Merkucio – Romeov najbolji prijatelj i prinčev rođak, kao i Paris. On ima burnu narav, nepristojan je i izuzetno pričljiv, ali nema loše namere. Često ismejava Romea zbog njegove zaljubljive prirode, ali, zbog ljubavi prema svom najboljem prijatelju, umesto njega rizikuje svoj život i prihvata Tibaltov izazov na dvoboj.
Kaluđer – Veoma dobar i razuman čovek, koji je od samog početka bio osoba od poverenja i Romeu i Juliji i svim silama se trudio da sukob njihovih roditelja ne utiče na sreću ovo dvoje mladih ljudi.
Princ Eskalus – Simbol autoritativnosti i pravičnosti.
Fabula
I čin
Već na samom početku tragedije možemo uočiti koliko je daleko zapravo mržnja između porodica Montag i Kapulet otišla, kada se čak i njihove sluge međusobno pobiju. Te Tada i grof Kapulet, Julijin otac, zahteva da mu daju mač, kako bi se lično sukobio sa Romeovim ocem, grofom Montagi. Zbog ovoga, knez Escal je primoran da zapreti ovim dvema kućama, kako bi uspeo da održi mir.
Romeov prijatelj, Belvolio, savetuje Romeu da se ostavi Rozalije, koja mu nikad neće uzvratiti osećanja, i potraži novu ljubav, a koja je u isto vreme i roda Kapuleti. Te večeri, u kući Kapulet se održava bal pod maskama, povodom veridbe Parisa i Julije, na koji Belvolio i Romeo odlaze nepozvani, greškom nepismenog sluge, i dolazi do prvog susreta Romea, naslednika porodice Montagi, i Julije, iz porodice Kapulet. U međuvremenu, grofica Kapulet i dadilja pokušavaju da ubede Juliju da je Paris savršena prilika za nju.
Romeo ove večeri počinje da sluti da će ubrzo doći do njegove smrti. On i Julija ostvaruju kontakt i na prvi pogled se zaljubljuju i dolazi do prvog poljupca između njih dvoje. Ipak, njihove dadilje im otkrivaju identitete ovog drugog, što ne sprečava Romea da, nakon polaska kući, ipak odluči da se vrati preskačući kapiju voćnjaka u dvorištu kuće porodice Kapuleti. Julija se pojavljuje na balkonu i ovaj mladi zaljubljeni par, kom, osim platonske nesrećne ljubavi, sudbina zle zavade njihovih porodica ne dozvoljava da provedu život jedno pored drugog. Ipak, nakon svih izjava ljubavi, njih dvoje odlučuju da se narednog dana venčaju
U međuvremenu Tibald odlučuje da presudi Romeu, ali ga u toj nameri sprečava grof Kapulet, koji Romea smatra izuzetnim plemićem, ali i gostom na zabavi.
II čin
Drugog dana, Romeo moli kaluđera Lorensa da venča njega i Juliju. Iako u neku ruku protiv toga, kaluđer Lorens pristaje, nadajući se da će venčanje pomoći ovim dvema kućama da napokon zakopaju ratne sekire i nastave da žive u miru, te ih venčava istog popodneva, nakon što Romeo poručuje po Julijinoj dadilji kada Julija treba i gde treba da se pojavi.
U međuvremenu, Julijin rođak Tibalt sreće Romeove prijatelje Mekucija i Benvolija, željan osvete. U međuvremenu nailazi i Romeo, kog Tibalt naziva huljom i izaziva na dvoboj. Romeo odbija poziv i izjavljuje da Kapuletijeve voli kao svoju porodicu.
Ipak, Merkucio prihvata izazov na dvoboj umesto svog prijatelja i biva ubijen od strane Tibalta, što navodi Romea da odmah krene na svog suparnika i ubije ga. Romeo beži sa lica mesta, ali ga princ u međuvremenu već osuđuje na progonstvo iz grada. On odlazi da se sakrije u kaluđerovoj ćeliji, gde odlučuje da u panici izvrši samoubistvo. Ipak, kaluđer ga u tome sprečava, rekavši mu da će da obelodani njegov i Julijin brak i na taj način pokuša da zatraži oproštaj.
U međuvremenu, Julija uzbuđeno čeka njihovu prvu bračnu noć. Ipak, umesto Romea, dolazi joj dadilja, koja joj izjavljuje da je njen rođak, Tibalt, mrtav, a da je Romeo u progonstvu i krije se u ćeliji fra Lovre. Julija odlazi u ćeliju kaluđera, gde provodi prvu bračnu noć sa Romeom, nakon čega on, u zoru, odlazi u Mantuu.
III čin
Trećeg dana Julija saznaje od svojih roditelja da je njeno venčanje sa Parisom zakazano za četvrtak, odnosno dva dana kasnije. Ubeđeni da Julija tuguje zbog smrti svog rođaka Tibalta, i u potpunosti nesvesni njene tuge što je Romeo u izgnanstvu, shvatili da će joj venčanje najbolje skrenuti misli.
Ipak, Julija odbija da se uda za Parisa, te joj otac preti batinama. Na kraju čak i njena dadilja, koja je do tada bila na njenoj strani, staje na stranu starog Kapuletija. Ona potražuje savet od kaluđera Lorensa, koji dolazi na ideju da ona popije napitak za spavanje, zbog kog će izgledati mrtva naredna 42 sata. Za to vreme, kaluđer će poslati poruku Romeu o ovom planu, kako bi se on vratio iz Mantue na vreme, kada Julija treba da se probudi. Plan je bio da, nakon što se odjavi njena smrt, Romeo uzme Juliju i odvede je iz grada, gde će se skrivati sve tok im kaluđer ne bude javio da je objavio vest o njihovom venčanju, nakon čega će se vratiti u Veronu.
Saglasna sa planom, Julija se vraća kući i glumi pravu radost zbog budućeg venčanja sa Parisom, kako bi skrenula pažnju za sebe. Međutim, usled euforije, njen otac pomera svadbu za sutradan, što primorava Juliju da popije otrov iste večeri, ali problem nastaje što vest o činjenici da u bočici nije otrov koji će je ubiti, već samo uspavati, neće stići na vreme do Romea.
IV čin
U sredu ujutru Julijina dadilja ulazi u njenu sobu, sa namerom da počnu da se pripremaju za venčanje koje je trebalo da se održi tog dana, gde zatiče njeno beživotno telo. Cela porodica oplakuje i odlučuju da je sahrane u porodičnoj grobnici.
Za to vreme, kaluđer šalje poruku Romeu, kako bi mu objasnio da je u bočici samo bio lek za spavanje, ali poruka ne stiže do njega na vreme. Umesto toga, Romeov sluga Baltazar dolazi do njega i obaveštava ga o Julijinoj smrti, nakon čega on odmah pohita nazad u Veronu, prethodno kupivši otrov.
Pred porodičnom grobnicom Kapuletovih ga dočekuje Paris, u čijoj tužbalici jasno osećamo ljubav koju je gajio prema Juliji. On odbija da pusti Romea da uđe u grobnicu, zbog čega ulaze u konflikt i Romeo ubija svog suparnika.
Kada je ušao u grobnicu i zatekao Julijino beživotno telo, Romeo leže pored nje i ispija otrov do dna i umire pored nje.
Kaluđer, koji je obećao da će se naći u grobnici u vreme kada Julija treba da se probudi, dolazi do porodične grobnice Kapuletovih, gde najpre zatiče Parisovo beživotno telo, a zatim i mrtvog Romea.
Ubrzo posle toga, napitak prestaje da deluje i Julija se budi, zatičući mrtvog Romea protiv sebe. Odbija da izađe iz grobnice, te uzima njegov bodež i ubija se.
V čin
U zoru do porodične grobnicu Kapuletijevih dolazi i princ u pratnji stražara, koji zahteva da zna sve detalje tragedije. Tada kaluđer objašnjava celu situaciju i porodice Kapuleti i Montagi se mire iznad mrtvih tela svoje dece, te tuguju zajedno i u miru.
