U pismenom zadatku na temu “Slatko sam se nasmejao” trebalo bi da opišete nešto što vas je nasmejalo.
Dakle opišite trenutak ili navedite neku situaciju koju ste doživeli, a koja vas je puno nasmejala. U tom sastavu bi trebalo da navedete: kada i gde je to bilo, da opišete datu situaciju, ko je bio sa vama i da objasnite zbog čega je to za vas bilo tako smešno.
Primer 1
Pre neki dan kada sam bio u gostima kod brata desilo se nešto veoma smešno. On i njegova žena imaju malu devojčicu, moju bratanicu, koja ima pet godina i koja je veoma pametna i znatiželjna.
Bilo kako bilo, bio je vikend i ručali smo zajedno, a nakon ručka moja bratanica je gledala neki dečji film na tabletu, dok smo mi stariji ćaskali i pijuckali pivo. Nakon nekog vremena primetili smo da njen pas sedi ispred nje i posmatra je. Ovaj pas je stvarno sladak sivo-beli haski koji voli da se igra sa njom.
Dakle, haski je posmatrao moju bratanicu kako gleda film i kada bi ona pomerila glavu na jednu stranu ili se zabuljila u ekran, pas ju je imitirao i činio iste pokrete – bilo je zaista čudno u početku, a onda smo shvatili koliko je to, u stvari smešno i zabavno.
Ostavili smo se razgovora i počeli smo da posmatramo ovu situaciju nekih pet minuta i u sebi smo se smejali sve vreme bojeći se da ne prekinemo ovu predstavu. Zaista je bilo smešno – ona pomeri glavu na desnu stranu, pas je prati u stopu; ona podigne malo glavu uvis, pas učini isto. Kao da je postojala neka posebna konekcija među njima.
Najsmešnije od svega je bilo to što je ona bila toliko obuzeta filmom da nije ni imala pojma šta pas radi ispred nje.
Na kraju smo svi prasnuli u smeh jer više nismo mogli da izdržimo, a bratanica i pas su nas gledali zbunjeno.
Eto, slatko sam se nasmejao prošlog vikenda.
Primer 2
Smeh je pozitivna emocija koju pokreće neka šala, golicanje, gledanje neke smešne pojave ili pokreta, slušanje smešnih glasova ili posmatranje različitih facijalnih ekspresija, tj. izaraza lica. Smehom se oslobađamo od hormona stresa.
Takođe, humor ne mora biti urođena osobina, ona se može i razvijati vremenom. Kažu da su samo inteligentni ljudi talentovani za humor. U jednom uzrastu zasmejavaju nas jedne stvaru, u sledećem neke druge. Tako sam i ja evoluirao tokom godina.
Kada sam bio mlađi, mnoge stvari su me zasmejavale. Sunđer Bob naročito. To je bio jedan od mnogih crtanih filmova koje sam voleo i koji me je prilično zabavljao. Pojave, likovi, verbalna komunikacija – sve me je to mnogo zasmejavalo jer su crtani likovi bili u veselim bojama i stalno su izvaljivali neke smešne šale, pričali gluposti i tako tokom cele epizode.
Hemija koja postoji između Sunđer Boba i Patrika je toliko jedinstvena i drugačija da bih se ja smejao i pre nego što epizoda počne.
Kada sam malo porastao, Sunđer Bob mi više nije bio tako smešan. Umesto toga, počeo sam da uživam u različitim komedijama i programima poput sjajnog animiranog filma kao što je “Despicable Me” (Grozan ja).
Ovaj film me je dovodio do toga da plačem od smeha jer su kostimi i način na koji su likovi napravljeni bili urnebesni. Mala žuta stvorenja (Minions) sa jednim okom posred glave koja pričaju razne bezobrazne stvari su mi bila omiljena. Znao sam da padnem na pod i da se valjam od smeha gledajući ih.
Nešto kasnije, prerastao sam i ovaj film. Sada gledam Mister Bina. To je takozvani sitkom humor. Smatram da je humor ovog lika veoma efikasan jer on ne postiže komične efekte na verbalan već na fizički način. Odnosno, on ne zasmejava onim što izgovara, već onim što radi.
Način na koji hoda kao i njegovi izrazi lica su neverovatno smešni. Njegova glupost je takođe veoma zabavna jer on uopšte ne koristi zdravu logiku.
Moja porodica je takođe veoma smešna i zabavna. Moj tata je toliko smešan kad počne da pravi neke smešne face ili da igra. Na primer, moj tata voli da imitira i neke poznate ličnosti, pa se svi smejemo.
Primer 3
Ispričaću vam jednu smešnu situaciju koja je pomalo i sramotna za mene, ali nema veze, bitno je da je smešna.
Prošlog vikenda, moja devojka i ja smo rešili da odemo na veliki vašar. Vašar se dešavao celog dana, a mi smo stigli tek predveče. Dve ulice u gradu su bile zatvorene za saobraćaj, sa strane su postavljene tezge na kojima su ljudi prodavali razne vrste proizvoda i hranu, a između su ljudi šetali, zastajkivali, kupovali, pričali, dovikivali se.
Bila je ogromna gužva, ali ogromna! Reka ljudi je išla i u jednom i u drugom smeru, svi su se gurali, gotovo da nisi imao gde da prođeš. Ja sam držao devojku za ruku i probijali smo se kroz tu gomilu pokušavajući da pronađemo tezgu sa čokoladnim krofnicama. Ja sam gledao na jednu stranu, moja devojka na drugu, kako bismo što pre pronašli tezgu sa slatkišima.
Stalno nas je neko gurao i gotovo da nisi mogao da se snađeš više u toj gomili, kao da te je gomila nosila.
U jednom trenutku osetio sam se pomalo čudno jer je osoba pored mene, za koju sam bio ubeđen da je moja devojka, odjednom zastala i povukla me. Ja sam tek tada postao svestan da u ruci držim malo grublju ruku, a vrlo dobro znam da je ruka moje devojke vrlo nežna i mekana.
Pored mene je stajao gospodin u zrelim godinama, koji je zaprepašćeno buljio u mene, a onda je počeo da se razvrće kao da nešto traži, ali mi ruku nikako nije ispuštao.
Ja sam brzo istrgao ruku i počeo da se izvinjavam! Moja devojka je bila tik ispred mene, a pored nje je bila devojčica od nekih pet godina. Očigledno je da smo se u gužvi zamenili. Gospodin je uhvatio mene za ruku, a devojčica moju devojku.
Slatko smo se nasmejali svi u toj gužvi. Naročito se moja devojka smejala. Blizu je bila i tezga sa krofnicama, pa smo počastili i devojčicu i njenog deku.
