Menstruacija ili menstrualno krvarenje je sasvim normalna pojava, koja se ponavlja jednom mesečno, u relativno pravilnim razmacima od prosečno 28 dana svakog meseca u periodu od puberteta sve do menopauze (a koji se označava kao reproduktivni period kod žena).
Kada je u pitanju menstrualni ciklus, postoje neke sasvim uobičajene promene odnosno parametri koje treba pratiti, te ako dođe do bilo kakve vrste poremećaja istih, treba se obratiti izabranom ginekologu, a kako bi se na vreme otkrile potencijalno opasne patološke promene.
Dakle, u menstruaciji je bitna njena redovnost, pravilno „ciklično ponavljanje“ (u razmaku od prosečno mesec dana (te se zato često naziva i „mesečnica“), dužina trajanja pojedinog krvarenja, boja menstrualne krvi, intenzitet krvarenja i pojava krvarenja između ciklusa.
Sve promene koje predstavljaju poremećaje ciklusa se zajednički nazivaju dismenoreja, a one i podrazumevaju pojavu menstruacije ranije ili kasnije (od 28 dana), promenu boje i/ili količine krvarenja, promenu trajanja krvarenja i tako dalje.
Boja menstrualne krvi – koji su razlozi za zabrinutost, a šta je normalna pojava
Normalno je da sama boja menstrualne krvi varira zavisno od samog dana menstrualnog ciklusa, te ona može biti svetlije ili tamnije nijanse, sli je bitno da se prate sve promene u uobičajenoj boji krvi, jer one mogu ukazati na neke patološke poremećaje, koji su manje ili više ozbiljni.
Tako je za sam kraj menstrualnog ciklusa, karakteristična svetlo ružičasta tj „rozikasta“ nijansa krvi, koja je inače normalna pojava i nije razlog za paniku ili uzbunu, ali ukoliko se ipak ovakva nijansa krvi pojavi na sredini ili pak na samom početku mesečnog ciklusa, može da ukazuje na – potencijalnu endometriozu, te na određene bolesti organa za reprodukciju, na česti hormonski disbalans ali i na potencijalnu ranu trudnoću, te je važno obratiti se izabranom ginekologu kako bi se utvrdio tačan uzrok nastale promene.
Ukoliko je boja menstrualne krvi svetlo crvena, onda je to na početku ciklusa normalna pojava, a sam problem predstavlja situacija kada je krvarenje preobilno (što može dovesti do anemije), te i kada pred sam kraj krvarenja boja ne počinje da se menja u smislu postajanja svetlije nijanse, te se i tada treba obratiti lekaru.
Sredinom menstrualnog ciklusa je normalna pojava tamno crvena nijansa krvi, koja je problem ili kada pred kraj menstruacije ne počinje da „bledi“ ili kada su krvarenja previše obilna u odnosu na do tada uobičajena, te se to može protumačiti kao čest potencijalni znak da je došlo do spontanog pobačaja ili da je moguće da u nekom delu reproduktivnog sistema (posebno često na materici ili jajnicima), postoji benigna ili maligna tumorska promena.
Smeđa boja menstrualne krvi, ili braonkasti iscedak, odnosno boja krvi koja odgovara takozvanoj boji „ispirka mesa“, predstavlja nenormalnu pojavu, ali po pravilu je znak neke banalne genitalne infekcije, no ukoliko je ona praćena i pojavom neprijatnog mirisa moguće je da se radi o ozbiljnijem problemu, te se svakako treba obratiti izabranom ginekologu.
Tamno smeđa ili pak crna menstrualna krv, koja je dosta često praćena i pojavom crnih krvnih ugrušaka, predstavlja praktično krv koja je „stara“ i koja je duže vreme bila u materici, te je pak i potencijalno zaostala od prethodnog ciklusa, i u većini slučajeva nije razlog za zabrinutost.
Ovakav slučaj se obično dešava u slučaju neredovnosti menstruacije, te se primećuje na samom početku ili na kraju mesečnog ciklusa, ali ako se uz takvu boju često javlja i svetlo smeđ do žućkasti iscedak, to može biti znak skrivene infekcije u genitalnom traktu, koja je po pravilu uzrokovana bakterijskim patogenima.
Količina ili obilnost menstrualnih krvarenja
Kada je u pitanju količina menstrualne krvi, koja se smatra normalnom, razlike su individualne, ali je potrebno da se kod svake žene prati pojava promene u količini menstrualne krvi na mesečnom nivou, te da li je krvarenje obilnije nego inače (što se stručno naziva metroragija), ili je pak vrlo oskudno ili izostaje (što se zove oligomenoreja ili amenoreja).
Dakle, ako je krvarenje obilnije nego inače, ali promena u trajanju ciklusa (koji normalno iznosi oko 3 – 7 dana, dakle prosečno 5 dana), onda se treba obratiti ginekologu, posebno ako se takva pojava priometi poslednjih dana menstruacije, kada je normalno da se količina krvi postupno smanjuje.
Sa druge strane, smanjenje obima krvarenja, ili pojava takozvanih „tačkastih krvarenja“ koja se javljaju na početku ciklusa, te između dve menstruacije, ozbiljna je pojava i pre svega se odnosi na poremećaj hormonske ravnoteže, ali može biti znak rane trudnoće ili pak nekih patoloških promena na reproduktivnim organima.
Pojava krvnih ugrušaka u toku menstrualnog ciklusa
Kako je ranije i napomenuto, pojava krvnih ugrušaka i tamne krvi u toku menstruacije može da bude ili sasvim normalna pojava ili da se odnosi na neke patološke poremećaje.
Dakle, normalno se tokom ciklusa u telu stvaraju antikoagulansi, kao materije koje sprečavaju zgrušavanje krvi, te ako se desi da su menstruacije preterano obilne po svojoj količini, tada pak organizam nema dovoljno vremena da stvori pomenute materije i dolazi do stvaranja vrlo velikih krvnih ugrušaka.
Problem dakle postoji ako se u toku ciklusa primete veliki ugrušci, a koji su propraćeni obilnijim krvarenjem, te se tada može posumnjati na pojavu – spontanog pobačaja ili rane trudnoće (kada se pomenute promene definišu kao „lažna menstruacija“); fibroida (kao benignih promena koje se formiraju u materičnoj šupljini); uvećanje dimenzija materice kao posledica postojanja benignih ili malignih tumorskih promena, koje povećavaju njenu prokrvljenost; hormonskog disbalansa između količine estrogena i progesterona; perimenopauzu; posledicu upotrebe nekih lekova (pre svega kontraceptiva); endometrioze i adenomioze (kada se tkivo endometrijuma nalazi umesto u materici na nekom sasvim „pogrešnom mestu“ u organizmu).
Na koji način se može regulisati pojava smeđe menstruacije i krvnih ugrušaka
Najpre je od esencijalnog značaja da se promene prate i da se na osnovu toga potraži pomoć stručnog lica, ali se kao pomoćna sredstva preporučuju:
Vraćanje normalnog hormonskog balansa pomoću prirodnih preparata kao što su razne biljne kapi ili čajevi – od virka ili konopljike, te čajne mešavine od takozvanih „ženskih biljaka“;
Potrebno je izbegavanje hladnoće kao i preterane vlažnosti u toku trajanja ciklusa (posebno se ne savetuje previše dug i čest boravak u vodi, kada ste na moru ili pak sedeće kupke u kadi);
Poželjno je takođe da se u ishrani izbegavaju hladni napici ili hrana, jer oni dovode do vazokonstrikcije krvnih sudova, te se krv duže zadržava u materici, i tako dolazi do pojave smeđe boje ili do stvaranja krvnih ugrušaka;
Kao poznate entikoagulantne materije, koje se preporučuju u slučaju navedenog problema, često se navode omega masne kiseline i vitamin E, te su oni efikasni u sprečavanju stvaranja ugrušaka, kao i u „razbijanju“ onih već preformiranih;
Poželjno je da se smanji stres, jer se tako utiče i na hormone stresa, koji imaju u povećanoj količini interakciju sa polnim hormonima i utiču negativno na njihovu ravnotežu;
Preporučljivo je u slučaju potrebe da se unosi salicilna kiselina (aspirin), ili pak da se uzima hrana bogata salicilatima koji dovode do smanjenja agregacije trombocita i sprečavaju stvaranje ugrušaka, a takve namirnice su – beli luk; brucnica; borovnica; med; bobičasto voće; trešnje; i od začina cimet ili origano.
Česte obilne menstruacije sa propratnom pojavom krvnih ugrušaka, manifestuju se po pravilu simptomima malaksalosti, slabosti, umora, bezvoljnosti, bledila, tremora, jer pre svega mogu uzrokovati anemije (zbog gubitka krvi, te gvožđa, hemoglobina i eritrocita uopšte), kao i pad krvnog pritiska.
Upravo zbog toga, ukoliko ste primetili bilo koju od navedenih promena, koje su napred opisane, treba da se obratite izabranom ginekologu, kako bi se utvrdio tačan uzrok, te se shodno tome pak i propisala adekvatna terapija, jer vi sami niste dovoljno kompetentni da procenite „ozbiljnost“ probleama, i nikako ne treba da se „lečite na svoju ruku“, ili da zanemarujete ove upozoravajuće simptome, koji su signal organizma da je na nekom nivou prisutan poremećaj.
