U tekstu koji sledi ćete pročitati jedan sastav koji je namenjen učenicima starijih razreda. Smisao života je jedno od najtežih pitanja koje čovek koji iole razmišlja i osvešćuje svoje postojanje sebi postavlja.
Ne može se na ovo pitanje odgovoriti lako, niti je jedan odgovor moguć ili u potpunosti istinit i unikatan.
Smisao života svako pronalazi u sebi samom, tačnije, odgovor na ovo pitanje je drugačiji od čoveka do čoveka.
Ipak, postoje i neke univerzalne vrednosti koji bi trebalo da budu zajedničke za sve normalne i zdrave ljude.
Primer
Šta je život? Zašto živimo? Skoro svako će postaviti sebi ova pitanja u nekom trenutku u životu. Kakav je smisao našeg života i koja je svrha našeg života? Za neke je život bez smisla jednak smrti.
Ako znamo da život nema nikakvog smisla, zašto onda uopšte živeti kada znamo da ćemo na kraju umreti?
Hiljadama godina, filozofi su preokupirani pronalaženjem odgovora na pitanje šta je smisao života. Mi se možemo fokusirati na tri glavna filozofska pogleda, a to su teizam, nihilizam i egzistencijalizam.
Takođe, govorićemo i o nekim našim ličnim mišljenjima o smislu života.
Teizam je verovanje u jednog ili više bogova kao u tvorca i vladaoca univerzuma, bez odbacivanja otkrovenja. Neki primeri teizma uključuju religije kao što su hrišćanstvo, judaizam, hinduizam i islam. U teizmu, veruje se da Bog, svemogući i sveznajući entitet, daje smisao čoveku, njegovoj kreaciji.
Bog je tvorac univerzuma i ima kontrolu nad našom sudbinom u životu. Vernicima je u teizmu potrebna samo jaka vera. Na primer, u hrišćanstvu niko nikada ranije nije video boga, a ljudi se mogu osloniti samo na Bibliju i druge testamente kao na dokaze o postojanju boga.
Još jedan važan aspekt teizma je postojanje duhovnog i materijalnog sveta. Trenutno smo u materijalnom svetu, a kada umremo, prelazimo u duhovni svet i živimo život posle života. U većini religija, postoji koncept raja i pakla gde oni koji su činili dobra dela odlaze u raj, a oni koji su počinili zlo padaju u pakao kada umru.
Ovakvo gledište zadovoljava pitanje smisla života jer ljudi koji veruju u to imaju svrhu, a to je činiti sve po božjoj volji i otići u raj. Drugim rečima, teizam je verovanje u zagrobni život gde će se naći večno spasenje i večno blagostanje.
Nihilizam, koji je osnovao Fridrih Niče, koji je živeo u 19. veku, jeste stav da nema boga ili zagrobnog života. Niče je verovao da ljudi treba da žive ovaj život na zemlji u potpunosti i da je njihov zadatak da shvate kako da najbolje prožive ovaj život u svetu bez boga i bez smisla. Verovao je da treba kreirati sopstvene individualne vrednosti pošto ne postoje određene vrednosti uspostavljene nekim višim redom i smislom u životu.
U besmislenom svetu, da bi bio srećan, moraš pronaći ispunjenje u samostalnom stvaranju njegovih vrednosti, u postizanju svog punog potencijala i postizanju statusa “natčoveka”. Dakle, nihilizam se odnosi na stvaranje sopstvenih vrednosti i postizanje punog potencijala u životu u besmislenom svetu.
Isto tako, egzistencijalizam je sličan nihilizmu jer tvrdi da pojedinačna ljudska bića sama stvaraju značenja i suštinu sopstvenog života. Egzistencijalizam je osnovan od strane Martina Hajdegera, uticajnog filozofa 20. veka koji se oslanjao na nihilizam. U egzistencijalizmu, pojedinac je jedinstven i svako stvara sopstveno značenje u životu i sopstveni smisao života jer je slobodan da radi onako kako on izabere. U egzistencijalizmu, postojanje prethodi suštini i svako ponaosob daje odgovor na pitanje o smislu i zančenju svog života.
Teizam je, dakle, stav da vrhovni viši poredak daje smisao našim životima. Nihilizam je stav da život nema smisla i da treba da živimo onako kako želimo. Egzistencijalizam je gledište po kome je život smislen i da mi sami stvaramo značenje, odnosno smisao u našim životima.
Neki ljudi se ne oslanjaju na teizam. Nekako, oni misle da je ideja o zagrobnom životu samo način zavaravanja ljudi kako bi pronašli smisao svog života. To je odbijanje da se poveruje da život prestaje u trenutku umiranja. Verovanje u viši entitet i posmrtni život je samo način da se ne prihvati suština o tome da nema života posle smrti.
Takođe, neki ljudi ne prihvataju ni ideje nihilizma jer veruju da ovaj život ipak ima neki smisao i značenje. Ako život na samom početku početaka nije imao smisla, kako je to ljudska rasa do sada ovoliko napredovala? Prema nihilističkom stanovištu, život nema nikakvu svrhu.
Međutim, ako život nema svrhu i smisao, zbog čega još uvek živimo kada je život isti kao i smrt?
Često sam sebi postavljao pitanje da li je život posao. Kada odrastemo svi mi imamo određene obaveze koje treba da ispunimo i koje ispunjavamo. Kao deca, imamo zadatak da dobro učimo. Kao odrasli, imamo zadatak da zarađujemo novac i izdržavamo porodicu. Kao roditelji, moramo se brinuti o svojoj deci i moramo biti sigurni da ih učimo dobrim vrednostima.
U bilo kojoj fazi života uvek imamo obaveze koje ispunjavamo. Zbog čega prolazimo kroz sve ove faze u životu? Ponekad bih voleo da pobegnem od svih svojih odgovornosti, da napustim radno mesto i ostanem kod kuće i uživam.
Međutim, to je nemoguće. Uprkos patnji kroz koju prolazimo tokom našeg života, to je zapravo prevazilaženje prepreka koje nam na kraju donose sreću. Mi ne živimo samo za sebe, već i za druge.
Mislim da bi trebalo da živimo svoj život u potpunosti, do kraja. Ne mislim da je provođenje vremena u molitvi dobro iskorišćeno vreme. Da li je osoba koja je vernik i koja svakodnevno potroši po sat ili dva vremena na svoju veru i molitvu dobro iskoristila svoje vreme? Možda je mogla da iskoristi to vreme da uradi i druge vredne stvari koje će i drugima biti od koristi.
Naravno, sve ovo zavisi od toga kako gledamo na život i šta uzimamo kao važne stvari u našem životu. Mislim da imamo samo jedan život i da ne postoji ništa nakon toga.
Ne bi trebalo da provodimo vreme pokušavajući da se zavaravamo da postoji život posle smrti koji je večan. Svi znamo za izreku: “Jedan je život. Živi ga!”.
Mislim da ovo pokazuje koliko je život važan i koliko bi trebalo da ga cenimo. Ovde dolazi pitanje o tome šta se to smatra vrednim životom u punom smislu. Šta je to što ispunjava nečiji život i daje mu smisao? Mislim da život treba da bude ravnoteža, odnosno balans između dužnosti i uživanja. Samo na taj način možemo zadovoljiti sebe i ljude oko nas.
Živeti život za ljude oko sebe i za samog sebe su međusobno povezane stvari, jer kada vidimo ljude oko nas koji su srećni, onda smo i mi sami srećni. Dakle živeti za druge je isto što i živeti za sebe, jedino ćemo tako ispuniti našu svrhu.
