Tantalove muke – značenje, legenda, mit, priča

Izgleda da se svi mi možemo na neki način uporediti sa Tantalom. Naravno, Tantal je ozloglašeni zločinac, a većina nas nije kriva ni za šta slično u poređenju sa zločinom za koji je Tantal optužen. Svi znamo priču o Tantalu: skuvao je sopstveno dete i pokušao da ga posluži za večeru bogovima! Međutim, kada je Tantal osuđen na nadublju jamu podzemnog sveta, da bude zauvek mučen voćkom i vodom koje ne može da dohvati, onda nam taj deo priče pomalo zvuči poznato. Zar se i mi često ne osećamo tako? Posežemo za nečim, a to nam stalno izmiče!

Naravno, ne trpimo svi mi iste muke kao Tantal, ali svi smo mi stalno iskušavani stvarima koje su nam nedostupne. Koje ljudsko biće ne čezne za nečim što mu je nedostupno?

Čini nam se da, iako je Tantal kriv za zločin o kome verovatno niko i ne sanja da bi mogao počiniti, još uvek postoji nešto u vezi sa njegovim večnim stradanjem što ga čini paradigmom gotovo svakog čoveka na ovom svetu.

Kako se sve ovo navodno dogodilo?

Kratka priča o Tantalu. Tantal je super bogati kralj koga je snašao veliki problem sa bogovima. Postoje razne priče o tome šta je on zgrešio i skrivio, pa su se bogovi toliko naljutili na njega. Neki kažu da je odao božanske tajne koje mu je Zevs poverio, dok drugi kažu da je pomogao da se ukrade Zevsov omiljeni zlatni pas.

Ipak, većina će vam reći da je on iseckao svog sina Pelopsa, skuvao ga u loncu i pokušao da njime nahrani bogove na večeri. Kao kaznu za njegov zločin, bogovi su ga spustili u Tartar (podzemni svet). Tamo, u najdubljoj jami podzemlja, on večno stoji u rupi sa vodom iznad koga je nisko obešena voćka, tačno iznad njegove glave. Svaki put kad pokuša da popije vodu, ona se povuče i svaki put kada proba da dohvati voćku, ona se izdigne van njegovog domašaja.

Manje kratka priča o Tantalu. Tantal je sin Zevsa i nimfe Pluto (ne treba je mešati sa rimskim bogom Hadom). U zavisnosti od toga sa kim razgovarate, reći će vam da je Tantal kralj Arga, Korinta ili Lidije. Uglavnom, svi se slažu da je on veoma bogat. Svi se takođe slažu da je Tantal zapao u neki veliki konflikt sa bogovima. Postoji nekoliko različitih verzija o tome kako je do ovoga došlo.

Tantalov zločin – prva verzija

Zevs smatra da je njegov sin Tantal prilično kul, pa ga poziva na Olimp kako bi mu odao neke božanske tajne.

Kada se Tantal vratio nazad na zemlju među smrtnike, nije mogao da drži usta zatvorenim.

Trčkarao je okolo-naokolo hvaleći se neverovatnim stvarima koje je na Olimpu naučio.

Zevs i ostali bogovi su bili veoma nezadovoljni ovim ponašanjem i smislili su veoma nevaljalu kaznu za Tantala.

Tantalov zločin – druga verzija

Zevs je pozvao Tantala da dođe na Olimp kako bi večerao sa ostalim bogovima.

To je izuzetno velika čast.

Tantal, pun sebe, odlučuje da testira sveznajuće bogove i da vidi da li oni zaista baš sve znaju.

Iz nekog nama nejasnog razloga, on shvata da je najbolji način da to učini da isecka svoh sina Pelopsa na komadiće, da ga skuva u loncu, a zatim posluži bogovima za večeru.

Bogovi su odmah ukapirali Tantalov trik i niko od njih nije ni probao odvratnu večeru. (Svi osim Demetre koja je bila pometena zbog misterioznog nestanka njene ćerke Persefone.)

Zevs pokušava da reši problem i vraća Pelopsa u jedan komad, jedino je falio deo ramena koji je Demetra gricnula. Zbog toga Zevs angažuje Hefesta da njegovom unuku napravi novo rame od slonove kosti.

Za Tantala određuje jednu od najgorih kazni ikada.

Tantalov zločin – treća verzija

Zevs postavlja magičnog zlatnog psa koji ga je čuvao na rođenju kao psa čuvara njegovog hrama na ostrvu Krit.

Neki dripac, po imenu Pandareus, ukrade zlatnog psa i zamoli Tantala da ga sakrije.

Zevs pošalje svog glasnika Hermesa da ispita Tantala o tome, a Tantal slaže sve do jedne reči.

Kao kaznu, Zevs pretvori Pandereusa u kamen, a Tantalu odredi groznu kaznu.

Kazna za Tantala

Iako postoji neslaganje oko toga šta je to Tantal pogrešno učinio, oko njegove kazne ne postoje neslaganja. U tome se svi slažu.

Zbog svojih zločina, Tantal je bačen u Tartar, u najdublju jamu podzemlja.

Tamo je nateran da stoji u bazenu punom vode sa drvetom čija grana nisko drži voćku tačno iznad njegove glave.

Svaki put kada se on savije da popije malo vode, voda se povuče, a svaki put kada posegne za voćkom, ona se izdigne iznad njegove glave i on ne može da je dohvati.

Eto to je njegova kazna – osuđen je da večno bude gladan i žedan sa hranom i vodom u svom vidokrugu i na dohvat ruke što bi se reklo.

Mit o Tantalu

Mit o Tantalu, kao što smo dosad već videli, odnosi se na kaznu bogova koju su oni odredili Tantalu. Ovaj mit je povezan sa mnogim drugim mitovima u grčkoj mitologiji koji se odnose na heroje koje su bogovi kažnjavali zbog njihovog ponašanja ili zločina.

Prema mitu, Tantal je bio jedan od stanovnika najdubljeg dela podzemlja, poznatog kao Tartar, gde je boravila većina ljudi koji su počinili neka zlodela.

Tantal je bio kažnjen takozvanom večnom kaznom, poput Sizifa, da stoji u jezeru sa najslađim plodovima iznad glave, ali bez mogućnosti da zadovolji svoju žeđ ili glad.

Tantalovo porodično stablo

  • Zevs je Tantalov otac.
  • Pluto je Tantalova majka; ona je Okeanida, kći Himasa.
  • Tantalova žena je Diona.
  • Tantal i Diona imaju troje dece: Niobu, Broteasa i Pelopsa.

Tragična sudbina dece Tantala i Dione

Tantalovo i Dionino troje dece je obeležila vrlo tragična sudbina.

Nioba je bila prvo dete Tantalovo. Udala se za kralja Tebe koji se zvao Amfion, ali je napravila strašnu grešku kada se pohvalila da ima više dece i da ima mnogo lepšu decu nego Leto koja je bila majka Apolona i Artemide.

Leto je bila strašno uvređena, pa je pozvala svoje dvoje dece da ubiju svih dvanaestoro Niobine dece. Nioba je vrištala od bola i tuge, ali se potom pretvorila u stenu Sipil iz koje i danas teku njene suze.

Broteas je bio jedan od dva sina Tantalova. On je uvredio Artemidu time što je odbio da je poštuje. Boginja je odlučila da ga kazni i dovede do ludila.

Broteas je bio dovoljno glup da pomisli da je neranjiv, pa se bacio u vatru misleći da ga plamen neće opeći, te je umro.

Pelops nije učinio ništa što bi uvredilo bogove, ali je odigrao veoma važnu ulogu u priči o svom ocu.

Tantalov greh

Tantalov usud je bio da postane jedan od miljenika Zevsovih. Izgleda da su i ostali bogovi voleli Tantala jer je bio često pozivan na Olimp da sa njima obeduje.

Međutim, junak Tantal nije cenio sve ove ustupke i časti jer je poznato da je počinio nekoliko teških zločina i nepravdi protiv bogova.

Jedan od Tantalovih zločina bio je taj da je ukrao ambroziju sa Olimpa, iako je bio pozvan kao gost na jednu od bogatih večera sa bogovima. Kasnije je uzeo ambroziju i nektar i odneo svojim prijateljima kako bi ih impresionirao.

Tantal je takođe otkrio nekoliko vrlo važnih tajni koje mu je lično Zevs poverio i tako izdao gostoprimstvo i poverenje bogova. Prisustvovao je nekim razgovorima koje su bogovi vodili i uspeo je da čuje neke božanske tajne, koje je preneo smrtnicima.

Na kraju, Tantal je ukrao omiljenog Zevsovog ljubimca, njegovog zlatnog psa. Nije do kraja sigurno da li je to baš Tantal učinio, ali je svakako uzeo psa od poznatog lopova Pandareusa i odbio da ga vrati.

Tantal i večera koju je poslužio bogovima

Iako su svi navedeni zločini bili dovoljni da razljute bogove, bogovi ga nisu zbog svega ovoga kaznili, misleći da će on uvideti svoje greške.

Nažalost, Tantal se nije popravio, već je počinio još gori zločin.

Tantal je pozvao sve bogove sa Olimpa na zabavu i večeru, ali je zbog toga što je želeo da proveri njihovu svemoćnost ili zbog toga što nije imao dovoljno hrane, odlučio da uradi najodvratniju stvar u grčkoj mitologiji. Ubio je svog sina Pelopsa, skuvao ga i servirao bogovima. Međutim, bogovi su razumeli o čemu je reč i odbili da jedu.

Jedina koja je odlučila da jede bila je Demetra koja je pojela Pelopsovo rame. Prema mitu, Zevs je odlučio da vrati Pelopsa u život, a Demetra mu je dala rame od slonovače, kako bi zamenila rame koje je pojela tokom večere.

Ovaj zločin nije mogao da prođe nekažnjeno. Zevs ga je gurnuo niz Olimp, uništio sve što je Tantal stvorio, uključujući i njegovo kraljevstvo. Tu nije bio kraj. Zevs je spustio Tantala u Tartar i stavio ga u jezero sa voćkom iznad njega. Tantal je bio osuđen da pati od gladi i žeđi večno, jer nije mogao da dohvati niti voćku niti vodu. Iako je bio tako blizu voćke i vode, kad god bi pokušao da se približi to bi se udaljavalo.

Kazna koja je određena Tantalu je zapravo večna frustracija koja proističe iz nemogućnosti da se zadovolje potrebe.

Tantalove muke – upotreba fraze

Izraz Tantalove muke je fraza kojom se opisuju najveće i najteže patnje koje jedan čovek preživljava. Fraza vodi poreklo upravo iz mita o Tantalu, odnosno o večnim mukama kojima je on kažnjen.