U gramatici se, zajedno sa morfologijom, proučava i tvorba reči.
U većini jezika, veliki deo morfologije pojedinačnih vrsta reči čine tzv. proste reči.
Na primer, među imenicama su to reči žena, sestra, sin; među pridevima, to su beo, loš, crn, mek; među glagolima su to pasti, reći, znati; među prilozima kada, sada; među predlozima nad, u, pod, itd.
Ako ove reči posmatramo na osnovu našeg jezičkog osećanja, shvatamo da ih ne možemo rastaviti na manje jedinice koje bi imale neko smisleno značenje ili neku vezu po obliku sa drugim rečima (koje bi bile motivisane drugim rečima).
Upravo se zbog toga ove reči i nazivaju prostim rečima i one služe kao građa za tvorbu drugih reči koje mogu ili ne moraju biti iste vrste.
Među rečima u našem jeziku se mogu naći i reči kao što su bratanac, putopis, potkopati, drvena, zlatna, nečiji, itd.
Reči koje smo nabrojali spadaju u izvedene ili složene reči. Gramatika se njima bavi zbog toga što su to reči koje su produktivne, a tipovi njihove tvorbe su predvidljivi.
Deo nauke o jeziku koji se bavi proučavanjem pravila tvorbe (građenja) reči i procesima koji se pritom dešavaju naziva se tvorba reči.
Ovim terminom se označava i samo stvaranje novih reči srastanjem tvorbene osnove jedne reči sa tvorbenom osnovom druge reči ili sa prefiksima i sufiksima koji su česti u našem jeziku.
U srpskom jeziku postoje tri najčešća načina tvorbe reči, a to su: izvođenje ili derivacija, slaganje reči i kombinovana tvorba.
Govorićemo prvo o izvođenju ili derivaciji.
Tvorba reči izvođenjem (derivacijom)
Ova tvorba se izvodi dodavanjem sufiksa, odnosno nastavaka za tvorbu reči. Sufiksi se dodaju na tvorbenu osnovu, a to je zajednički deo reči od koje nova reč nastaje i reči koja se dobija.
Novodobijena reč ostaje u obličkoj i značenjskoj vezi sa rečju od čije je tvorbene osnove nastala, i nju nazivamo motivisana reč. Reč čija je tvorbena osnova poslužala za izvođenje, naziva se motivna reč.
Uzećemo kao primer motivnu reč put. Ako na nju dodamo sufiks -ić dobićemo motivisanu reč putić. Ova reč je imenica. Ako na nju dodamo nastavke -ov-, -a-, -ti, dobićemo glagol putovati. Ako na nju dodamo nastavke -n-, -i, dobićemo pridev putni.
Onaj deo motivne reči koji je sastavni deo tvorbe motivisane reči, može se sastojati iz gramatičke osnove te reči ili iz korena te reči. Često se dešava da je tvorbena osnova zapravo okrnjena gramatička osnova reči.
Sufiksi, kao vezane morfeme, bivaju nosioci značenja samo kada su u vezi sa tvorbenom osnovom. Inače, oni nemaju nikakvo značenje.
U našem jeziku sufiksi mogu biti imenički, pridevski, glagolski, priloški. Na taj način, oni dodavanjem na tvorbenu osnovu pretvaraju te reči iz jedne vrste u drugu vrstu. Ponekad se dogodi i da ih samo modifikuju, odnosno da im samo delimično promene značenje, a da ih ostave u istoj vrsti reči.
Specifičnost našeg jezika jeste i to da se na granici između glasova tvorbene osnove i glasova sufiksa dogode fonetske promene, odnosno glasovne alternacije.
Na primer, u tvorbi deminutiva sa nastavkom -ić, dodavanjem na tvorbenu osnovu vuk-, dobićemo vučić, što znači da se k promenilo u č, odnosno da je izvršena palatalizacija.
U novije vreme se pojavljuju i neki novi termini u vezi sa tvorbom reči, pa ćemo reći nešto i o njima kako se ne biste zbunjivali čitajući različitu literaturu.
Reči koje nastaju od neke druge reči drugačije se zovu tvorenice. Tvorenice se mogu rastavljati na tvorbene delove.
Na primer, reč porculanski možemo razdvojiti na dva dela: porculan- i -ski. U ovom slučaju porculan- bi bila tvorbena osnova nastala od imenice porculan (gramatička osnova reči). Ova reč je ujedno i motivna reč.
Deo reči -ski se još naziva i sufiks i on ovde označava da je nešto napravljeno od nečega.
Tvorba reči koja nastaje dodavanjem sufiksa na osnovu motivne reči se naziva izvođenje ili sufiksacija, a novonastalu reč (izvedenicu) delimo na tvorbenu osnovu i sufiks.
Zadatak: podeli na tvorbenu osnovu i sufiks sledeće reči – dužina, plehan, bugarski.
Tvorba reči slaganjem (prefiksacija ili kompozicija)
Ova tvorba reči nastaje srastanjem dveju ili više posebnih reči, odnosno tvorbenih osnova u jednu reč.
Takve su reči: plavokosa, Beograd, kišobran, suncobran, jugoistok, parobrod, dotrčati, itd. Reči koje nastaju slaganjem nazivaju se složenice.
Tvorba reči slaganjem se može vršiti na dva načina. Na primer, vršenje ove tvorbe se može događati jednostavnim srastanjem reči: starmali, pamtivek, secikesa, itd.
Drugi način jeste srastanje sa spojnim vokalom o ili e. Takve su reči: kišobran, suncobran, gluvonem, rukopis.
Ipak, najproduktivniji tip složenica su one reči koej se dobijaju stavljanjem prefiksa ispred neke reči koja potiče iz glavne vrste. Takve su reči: prepisati, napisati, potkopati, dogovoriti, bezbrižan, itd.
Dodavanje prefiksa na neku reč naziva se prefiksacija. Kako je i ovde u pitanju spoj dveju reči (prefiksa koji je uglavnom nastao od predloga i neke imenice, glagola, prideva i sl.), onda je i taj način građenja isto slaganje!
Zadatak: podeli sledeće glagole na prefiks i osnovni glagol – isplivati, obiti, potkupiti.
Kombinovana tvorba reči
Slaganje je često povezano sa izvođenjem, odnosno tvorba reči kompozicijom se često udružuje sa tvorbom reči derivacijom.
Na taj način se dobija treći način tvorbe reči u srpskom jeziku koji nosi naziv kombinovana tvorba. Mnoge reči u srpskom jeziku su i složene i izvedene.
Takve su reči: bezbrižan (bez+brig+an), razgranati (raz+grana+ti). Prilikom kombinovane tvorbe istovremeno se spajaju dve osnove (ili prefiks i osnova) i sufiks. Između dveju osnova može stajati spojni samoglasnik.
Tvorba reči pretvaranjem
U srpskom jeziku, pored tvorbe reči slaganjem i izvođenjem, postoji i tvorba reči pretvaranjem. Kod ove tvorbe se reči jedne vrste pretvaraju u reči druge vrste.
Na taj način dolazi do poimeničavanja, odnosno pretvaranja prideva u imenice: poljoprivredno dobro od prideva dobar.
Potom, može doći do popridevljavanja, odnosno pretvaranja glagolskih priloga i prideva u prideve: leteća brigada, svetleća reklama, lečili su obolele, itd.
Na ovaj način se dobijaju i druge vrste reči, poput predloga uvrh ili priloga naizgled.
Tvorba reči pozajmljivanjem iz drugih jezika
U našem jeziku postoje reči koje su dobijene pozajmljivanjem reči iz drugih jezika. Ti jezici mogu biti slovenski, ali i ne moraju.
Tokom pozajmljivanja, reči se prilagođavaju tvorbenim i morfološkim modelima našeg jezika. Preuzimanje se može izvršiti pozajmljivanjem osnovnog oblika ili pozajmljivanjem značenja.
Na primer, od engleske imenice tank, mi smo dobili srpsku reč tenk; od francuske reči coupe, dobili smo našu reč kupe.
Kalkiranje je pozajmljivanje značenjske prirode pri čemu se uzima samo obrazac iz drugog jezika, a leksika je domaća. Takve su reči utisak (impression), priručnik (Handbuch), samovlašće (autocratie).
Izvođenje imenica
Imenice se mogu izvoditi od sledećih vrsta reči:
- od prideva: na primer od prideva mlad se dobija imenica mladić ili mladost ili mladež;
- od drugih imenica: na primer od imenice knjiga dobijaju se reči knjižar, knjižnica, knjižica, itd.;
- od zamenica: na primer od zamenice svoj dobijaju se imenice svojstvo, svojta, svojina, itd.;
- od glagola: na primer od glagola graditi dobijaju se imenice gradnja, graditelj, grad, itd.;
- od brojeva: na primer od broja deset dobijaju se imenice desetar, desetina, desetica.
Sufiksi koji se dodaju na imenice mogu imati opšta značenja (-ac, -ak, -ka, -nik), pa onda služe za tvorbu različitih imenica, a mogu imati i specifična značenja.
Na primer sufiksi -telj i -lac služe da bi se od njih dobile imenice koje označavaju vršioca neke radnje: učitelj, slušalac, graditelj, gledalac.
Uz pomoć sufiksa -anac, -janin, -janac, -anin dobijaju se imenice koje označavaju žitelje: Jagodinac, Ćupričanin, Mačvanin, Belgijanac.
Zahvaljujući sufiksima -lište, -ište, -ik, -onica dobijaju se imenice koje označavaju neko mesto: slušaonica, učionica, šljivik, borilište.
Sufiksi kao što su -oća, -ota, -ost, -stvo, -ina tvore apstraktne imenice: dobrota, mladost, starost, dubina, visina.
Zadatak: izvedi imena stanovnika sledećih gradova i napiši kako glasi sufiks – Vranje, Pirot, Kraljevo, Zrenjanin, Požega.
Gramatički sufiksi su oni sufiksi kojima se menja gramatički broj imenice (-ići, -in, pilići, čobanin) i kojima se stvaraju zbirne imenice (-ad, -je, -stvo, pilad, kalsje, radništvo).
U gramatičke sufikse spadaju i mocioni sufiksi. Ovi sufiksi pomažu da se promeni prirodni rod imenice. Na primer, imenica ženskog roda se izvodi od imenice muškog roda kod životinja: lav-lavica, vuk-vučica.
Postoje i sufiksi subjektivne ocene. Uz pomoć njih se izvode deminutivi i hipokoristici (umanjenice i reči od milošte), kao i augmentativi i pejorativi (uvećanice i reči sa pogrdnim značenjem). Takvi su primeri: listić, drvce, sunašce, kućerina, sovuljaga, lažovčina.
S tim u vezi evo i jedne zanimljivosti…
Naša prezimena su većinom nastala tako što su se izvodila od imena očeva, glavešina porodice. Izvođenje imena po ocu se naziva patronimika. Ukoliko se neko u prošlosti zvao Zoran Mihajlović, to je trebalo da znači da mu se otac zvao Mihajlo. Sin Zoranov bi se onda prezivao Zoranić.
Kada je uvedeno da moraju da postoje fiksna prezimena, uvedeno je jedno porodično ime koje su kasnije nosili svi članovi loze.
Međutim, nije u svim zemljama tako. U Rusiji se pored prezimena upotrebljava i izvedeno ime oca, odnosno patronimik koji se za muškarce završava na -ič, a za žene na -ovna. Tako je Aleksandar Sergejevič Puškin bio sin Sergeja.
Kod nas su prezimena postala stalna u 19. veku.
Zadaci (značenje reči):
Šta je to unosni posao?
- posao koji donosi veliku zaradu;
- posao koji zahteva lično unošenje (angažovanje);
- posao koji zahteva velika ulaganja.
