Ujka Vanja – prepričano i analiza lektire

Anton Pavlovič Čehov je ruski pisac koji je rođen 1860. godine, a umro 1904. godine. Bio je odličan pripovedač (kratkih priča) i dramski pisac. Smatra se jednim od najboljih pisaca ruske i svetske književnosti. Njegova dela spadaju u klasična dela svetske literature. Pored Henrika Ibzena i Augusta Strindberga, Čehov se smaatra jednom od ključnih figura za stvaranje modernizma u pozorištu.

Čehov je radio kao lekar tokom cele svoje spisateljske karijere. “Medicina je moja zakonska supruga, a književnost je moja ljubavnica” – govorio je Čehov.

1881.godine je napisao dramu “Platonov”, ali je ova drama izašla u javnost tek 1923. godine. Između 1895. i 1896. je napisao dramu Galeb, a ljubavnica Lika Mizinova mu je bila inspiracija za junakinju Ninu iz navedenog komada.

Posle toga piše drame Ujka Vanja, Ivanov kao i neke jednočinke. Poslednji komad, Višnjik, napisao je 1903. godine.

Smatra se da je Čehov započeo psihološki realizam u ruskoj književnosti. Ono što je najvažnije u njegovom dramskom radu je da on nije imao nameru da se drži klasičnog i tipičnog dramskog sukoba, nego je sve što se u tim komadima dešava svedeno na dramatiku koja se odvija unutar junaka samih. Svi sukobi proističu iz psiholoških stanja i osećanja.

Moderna drama

Moderna dramska književnost, čiji je Čehov jedan od začetnika, svu svoju pažnju obraća na psihološko oblikovanje junaka i na zanemarivanje radnje i dinamičnosti. Sam tok dešavanja je prilično razvučen, a težište je pomereno na unutrašnja zbivanja u junacima. Kako bi došao do psihološkog olakšanja i eventualnog razrešenja svojih dilema, dramski junak glasno razmišlja na sceni, govori o društvenim problemima, ali i o svojim ličnim teskobama.

Ako bismo Čehovljevu dramu svrstavali u okviru književno-istorijskih epoha, onda bismo je mogli smestiti u odeljak impresionističke drame. U impresionističkoj drami je sve težište stavljeno na atmosferu, a ne na spoljašnja događanja. Radnja njegovih komada je nekako fragmentarna, sastavljena iz isečaka životnih dešavanja i prilično statična. Likovi obično pripadaju građanstvu koje je tromo, zasićeno, potonulo u dokolici, neradu i ustajalosti. To su intelektualci koji su vrlo prefinjeni, ali i osetljivi na okruženje i prilike u kojima se nalaze, a koje nameće društvena i istorijska stvarnost.

Skoro svi su nezadovoljni, smatraju da su im životi promašeni i ne mogu da pronađu sebe, niti da osmisle svoje postojanje na pravi način.

Sama radnja drame nema razrešenje, upravo zbog toga što nema ni prave radnje, odnosno zbivanja, već je sve okrenuto atmosferi koja se u nekom trenutku malo poljulja, a onda vrati u prvobitno stanje.

“Ujka Vanja” – sadržaj i analiza

Ova Čehovljeva drama spada u impresionističke drame. To je drama atmosfere svakodnevnog života i ambijenta i u njoj nema pravog spoljašnjeg zbivanja. Čehov uvodi unutrašnje promene u junacima i psihološka kretanja u njima, umesto tradicionalnih brzih promena i učestalih dešavanja, kako je to bilo u dramskoj strukturi do tada.

Sam Čehov je govorio: “Drama je u čoveku, a ne u spoljašnjim manifestacijama”.

Radnja komada se odvija u seoskoj kući profesora Serebrjakova, u kojoj tokom cele godine žive njegova ćerka Sonja, majka njegove pokojne žene Marija i brat njegove pokojne žene Ivan, odnosno Vanja. Oni su deo njegove porodice, čiji ostatak čini njegova druga, znatno mlađa supruga Jelena (27 godina stara), sa kojom živi u gradu. Serebrjakov je profesor umetnosti u penziji. Kuća se nalazi negde u unutrašnjosti Rusije, na spahijskom imanju. Sve zbivanje se odigrava u roku od svega dva meseca (avgust, septembar), ukupno vreme na sceni je kratko i sastoji se od četiri čina.

Prvi čin se dešava popodne, negde oko tri sata. Marina, domaćica/dadilja koja je kao deo porodice, sedi sa doktorom Astrovom i Vanjom u vrtu. Svi se žale na to kako se život znatno iskomplikovao od kako je Serebrjakov u kući sa svojom mladom suprugom Jelenom. Niko ne može da se bavi svojim redovnim poslovima pored njih dvoje i sve je, nekako, ispalo iz redovnog rasporeda.

Doktor Astrov je u ovaj kraj došao pre nekih deset godina. Potpuno je nezadovoljan životom, jer se oseća kao da ga je život porazio. Govori kako ništa ne želi i kako mu ništa ne treba. Uz to govori i da nikoga ne voli. Jedino što ga dotiče to su šume, odnosno priroda.

U tom nailaze Serebrjakov, Jelena, Sonja i siromašni komšija Telegin i sedaju sa njima da piju čaj. Pridružuje im se i Marija, koja je uznemirena i opterećena zbog svog sina Vanje koji je isfrustriran zbog svog života i to uglavnom zbog Serebrjakova. Dr Astrov se pridružuje ovakvom lošem raspoloženju, govoreći o velikoj zabrinutosti zbog uništavanja ruskih šuma i zbog zaostalosti ruskog čoveka.

Iz svega rečenog možemo da zaključimo da su odnosi između ovih ljudi ispunjeni i ljubavlju i mržnjom, ljubomorom, zavišću. Junaci osećaju promašenost i netrpeljivost koja varira.

Nakon ove čajanke, Vanja skreće pažnju na profesorovu ženu Jelenu. Stvarno se zagledao u nju i smatra da ona gubi vreme i svoju mladost sa ovim starcem, međutim ona nije previše zainteresovana za to što on govori.

Kasnije, u toku večeri, saznajemo da je Serebrjakov bolestan i da je stalno ophrvan bolovima, a njegova supruga i ćerka trčkaraju oko njega, pokušavajući da mu umire bolove, međutim, ništa mu ne pomaže. Profesor je veoma sujetan, voli svoju slavu i uspeh i obuzet je samo sobom i svojom ličnošću. Od svoje žene traži da ga dvori i da se saživljava sa njim.

Vanja opet pokušava da pridobije Jeleninu pažnju, ali ga ona odbija. Dr Astrov je pijan, a Sonja, koja je tajno zaljubljena u njega, moli ga da više ne pije. On se slaže, ali izgleda da potpuno previđa činjenicu da je ona ludo zaljubljena u njega.

Iznenađujuće je da Sonja i njena maćeha, koja je tek nekoliko godina starija od nje, nemaju baš neki dobar odnos, ipak, nakon odlaska dr Astrova, njih dve se zbližavaju.

Tokom sledećeg dana, Serebrjakov okuplja porodicu i želi nešto da im saopšti. Dok ga čekaju, Vanja ponovo pokušava da zavede Jelenu, ali se ona ljuti na njega.

Sonja i Jelena se ispovedaju jedna drugoj. Sonja joj priznaje da je zaljubljena u Astrova, ali smatra da je on ne primećuje zato što nije lepa. Jelena joj obećava da će pokušati da sazna šta Astrov zaista oseća, a Sonja postaje nervozna zbog mogućnosti da sazna istinu.

Jelena ispituje Astrova da li voli Sonju. On kaže da je ne voli, i koristi priliku da se udvara Jeleni i pokušava da ja poljubi. Ispostavlja se da ni ona nije ravnodušna prema njemu, ali Vanja ih iznenađuje i umalo da vidi blisku scenu. Jelena na to poludi i želi da napusti selo i vrati se u grad što je pre moguće.

Serebrjakov najavljuje na porodičnom okupljanju da je u finansijskim problemima i da planira da proda seosku kuću i uloži novac. On i njegova žena će se preseliti u Finsku. Vanji se ova ideja uopšte ne dopada i podseća Serebrjakova da su on, Sonja i njegova majka skoro sve vreme održavali kuću i obrađivali imanje bez ikakvog prihoda i da bi to značilo da ih Serebrjakov sada ostavlja bez igde ičega.

Vanja je stvarno uznemiren i krivi svog zeta Serebrjakova za sve svoje životne probleme. On odlazi, a Serebrjakov ga prati. Čuje se pucanj, ali Vanja promašuje profesora – dva puta.

U poslednjem činu doktor pokušava da se ubije, ali ne može da nađe bočicu morfijuma koju je Vanja ukrao. Sonja ga tera da je vrati. Jelena i Serebrjakov odlaze i svi se ponovo vraćaju svom običnom, učmalom, svakodnevnom životu.

Čehovljev komad “Ujka Vanja” je komad o protraćenom vremenu i neuzvraćenoj ljubavi. Čehov je dramski pisac koji je odbacio tradicionalnu dramsku postavku time što se u njegovim pozorišnim komadima ne zbivaju nikakvi veliki događaji, niti u njima ima pravog klimaksa, odnosno vrhunca dramske radnje.

Čehov je poznat po tome na koji način kreira realističko raspoloženje i atmosferu u svojim komadima, pre nego što iznosi neke dramatične konflikte i sukobe koji su tako normalni za tradicionalnu dramsku književnost. On je u svojim delima prikazivao kako ruski viši stalež u samo predvečerje ruske revolucije bukvalno kao da čeka da im se život završi.

Komad “Ujka Vanja” je objavljen 1897. godine, a premijerno izveden na pozornici 1899.

Anksioznost u vezi sa budućnošću je prisutna u skoro svakom segmentu njegovog dramskog komada. Ljudi koji žive na selu ne žele da njihovi bogati rođaci-zemljoposednici prodaju imanja. Neki od likova gotovo lude zbog činjenice da industrijski efekti imaju pogubno dejstvo na prirodnu sredinu. Niko od njih ne zna zbog čega živi. Neki od ovih likova uzalud žive svoje živote, radeći za druge ili voleći one koji im ne uzvraćaju ljubav.

Kao i u pravom životu, stvari u ovom komadu kao da protiču bez dostizanja, velikog, dramatičnog klimaksa. Naravno, Čehov sve ovo stvara namerno. Nedostatak vrhunca dramske radnje i sam kraj komada čine ga veoma modernim i avangardnim. Gledaoci su u to vreme očekivali nešto uzbudljivije, a umesto toga dobili su nešto što je veoma teško definisati. Da li je to tragedija? Komedija? Tragikomedija? Ili nešto drugo?

Likovi u drami “Ujka Vanja”

Ivan Vojnicki ili ujka Vanja ima 47 godina, ali se oseća mnogo starijim. To dolazi odatle što je potpuno klonuo duhom. On ima plemićko poreklo i nekada je puno radio i učio. Zahvaljujući njegovom trudu i trudu njegove sestričine Sonje, uspeo je da sačuva imanje od propadanja. Sonju uvek gleda sa simpatijama, ali svoju majku ne voli jer se ona i dalje divi zetu.

Profesora Serebrjakova ne podnosi iz više razloga, a najviše zbog toga što je potajno zaljubljen u Jelenu. Ujka Vanja boluje od bolesti modernog doba, a to je čama.

Doktor Astrov živi kao samotnjak i puno radi kao lekar. Voli prirodu, ali je razočaran zato što se njena lepota menja, odnosno gubi pod uticajem razvoja industrije. Pritom, Astrov je lep čovek, talentovan i zanimljiv, pun zamisli, ali i dalje neuspešan i neostvaren do kraja.

Sonja je osećajna, plemenita, vredna, ali veoma pati, tačnije očajna je. Ona smatra da nije lepa i da je to uzrok njenog osećaja inferiornosti.