Urasla dlaka, pilonidalni sinus – operacija, oporavak i lečenje

Smatra se da se, u proseku, na ljudskom telu nalazi oko 150 hiljada dlaka. Dlake, niti folikule dlaka, nemamo na usnama, na dlanovima i na stopalima.

Dlake nemaju vitalne funkcije, ali imaju fiziološke funkcije. Tu se jedino izuzimaju trepavice i obrve koje imaju funkciju receptora za dodir. Kod svake osobe su debljina, raspoređenost i struktura dlaka drugačiji. U najvećem, ove karakteristike su određene starošću i rasom kojoj pojedinac pripada.

Naše dlake kreću iz folikula. Folikuli su sastavljeni od superficijalnih pregiba epitela. Kada se biće nalazi u periodu embriogeneze, ispod baze epidermisa se sakupljaju mezenhimske ćelije dermisa.

Upravo u tom delu se razvija dermis iz epidermalnih izbočina. Bulbus nastaje tako što se redovi ćelija šire, a zatim krenu da okružuju mezenhimske ćelije. Koren je formiran od strane bulbusa. Dve izbočine izrastaju na jednoj strani folikula dlake. Ako posmatramo anatomiju folikula dlake shvatićemo da na uzdužnom preseku možemo da uočimo tri dela:

Loading...
  • gornji deo se sastoji od dendritskih ćelija;
  • u sredini se nalazi mnogo nerava koji su povezani sa osetljivošću;
  • na donjem delu se nalazi deo folikula koji je najaktivniji.

Ako posmatramo samo donji deo folikula dlake, videćemo da se on sastoji od 4 dela. To su: unutrašnja ovojnica korena, matriks, dermalna papila i sama dlaka.

Folikul dlake može da raste uvijeno ili ukoso u samo potkožno tkivo ili u dermis, a razvija se kroz epidermalne ćelije.

Folikul dlake je vrlo dinamičan organ. Kao što smo rekli, on se nalazi u dermalnom sloju kože. Smatra se da se sastoji od preko 20 različitih tipova ćelija. Svaka od ovih ćelija ima različite funkcije.

Upravo folikul dlake reguliše rast dlake koji se odvija uz pomoć veoma složene interakcije između imunih ćelija, hormona i neuropeptida. Pošto je ova interakcija veoma kompleksna, onda uspeva da dovede do potpuno različitih vrsta dlake na različitim delovima tela.

Distribucija, kao i lokacija folikula dlake, menja se dužinom našeg tela. Znamo da koža na dlanovima, kao i na tabanima nema folikule, ali je zato koža glave, nogu, podlaktica i genitalija, ispunjena mnogim folikulima. Folikul dlake je složeno struktuiran. Trijadu folikula dlake, anatomski čine sebacealna žlezda (lojna) i mišići podizači dlake (arrector pili). Oni zajedno čine pilosebacealnu jedinicu.

Folikul dlake se sastoji od papile, matriksa, korena, ispupčenja (bulbusa). Papila je, može se reći, velika struktura koja se nalazi u samoj osnovi folikula. Nju čini vezivno tkivo i kapilari. Oko nje se nalazi matriks dlake. Koren ili korenski plašt, sastavljen je od unutrašnjeg i spoljašnjeg dela. Unutrašnji deo se sastoji iz tri sloja, a spoljašnji je prazan i ima kuboidne ćelije. Ispupčenje se nalazi na spoljašnjem delu, tačno tamo gde mišići podizači ulaze.

Strukture koje čine folikul kose podrazumevaju neku vrstu udubljenja ili čašice u kojoj, u stvari, folikul raste, a koja se zove infundibulum, zatim lojne žlezde, apokrine znojne žlezde i mišiće rasta dlake.

Loading...

Ono što je za temu ovog teksta važno, to je da su za folikul dlake priljubljene male količine mišićnih vlakana, koje zovemo arrector pili. Ova mišićna vlakna prouzrokuju lizu folikula, te on postaje usmeren ka površini kože. To dovodi do toga da folikul izađe malo više iznad okolne kože (što se zove piloerekcija), kao i iznad pore i da bude pomešan sa masnoćama na koži.

Za folikul je vezana i lojna žlezda koja proizvodi sebum. Ako je gustina dlaka veća, onda se tu nalazi i više lojnih žlezda.

Kao što je već poznato, dlake rastu u nekoliko faza. Poznate su tri faze: anagena, katagena i telogena faza. Za svaku fazu je poznato da ima još nekoliko morfološki i histološki različitih podfaza. U anagenoj fazi, koja je aktivna faza rasta folikula dlake, koren se deli ubrzano. U katagenoj fazi se dešava nivo tranzicije i tada, u stvari, dolazi do karaja aktivne faze rasta. Telogena faza je faza odmora.

Urastanje dlake – uzroci i simptomi

Urastanje dlake je, kao što mu i samo ime kaže, pojava tokom koje iščupana ili obrijana dlaka počne da raste unazad (u kožu), a ne izvan. Tada može da dođe do inflamacije, to mesto može da boli, a može se dogoditi da mesto natekne i pocrveni, pa čak i zagnoji.

Urasla dlaka i nije tako neuobičajena pojava koja prati brijanje, depilaciju ili neki drugi način uklanjanja dlaka. Ova pojava je, na primer, vrlo česta kod tamnoputih ljudi. Ipak, urasla dlaka se može pojaviti kod bilo koje osobe koja pokušava da ukloni dlake depilacijom ili brijanjem.

Urasla dlaka i njeni simptomi može da prođe sama od sebe. Međutim, ponekad se dešava da ova pojava izazove ozbiljnije probleme, te se osoba mora obratiti medicinskim radnicima koji joj mogu pomoći.

Loading...

Urastanje dlake se obično dešava na bradi, obrazima, vratu, ali se može pojaviti i na skalpu kod onih ljudi koji briju glavu. Naravno, postoje i druge regije gde dlake mogu da urastaju, a to su mesta koja mogu da izazovu nelagodnosti i ozbiljnije probleme: pubična regija, pazušne jame, prepone, noge, zadnjica.

Kako preporznajemo simptome urasle dlake?

Prvo se pojave mala, čvrsta, okrugla ispupčenja ili papule; potom i male lezije ispunjene gnojem ili pustule. Koža je hiperpigmentisana, mesto je bolno i svrbi.

Kod pojave urastanja dlaka veliku ulogu igra smer rasta, ali i struktura dlake. Zakrivljen folikul dlake, koji proizvodi ukovrdžanu dlaku pospešuje da dlaka ponovo uđe u kožu kada se odseče i počne ponovo da raste. Brijanjem se dobijaju oštre ivice dlake, naročito ako je dlaka suva tokom brijanja.

Kada dlaka ulazi u kožu, onda naša koža reaguje isto kao kada joj neko strano telo ulazi, pa postaje upaljena.

Kada se dešava hronično urastanje dlaka na koži, onda to može da dovede do bakterijske infekcije, folikulitisa, itd.

Šta se podrazumeva pod terminima pilonidalni sinus i pilonidalna cista?

Uopšteno, pilonidalne bolesti, odnosno oboljenja opisani su još u prvim decenijama 19. veka. Ova oboljenja su opisana kao ciste koje sadrže dlaku, a locirane su odmah ispod trtice.

Pilonidalna bolest danas zapravo opisuje jedan širok spektar kliničkih manifestacija i prezentacija koje se mogu kretati od asimptomatičnih cisti koje sadrže dlaku i sinus, pa sve do velikih simptomatičnih apscesa na sakrokokcigealnoj regiji koji imaju tendenciju da se vraćaju i ponovo zadaju probleme.

Poznato je da se još u 19. i ranom 20. veku, pilonidalna bolest proučavala i to na embriološkoj bazi. Mnogi istraživači su smatrali da ona ima kongenitalno poreklo. Ekscizije lezija su smatrane važnim za uklanjanje svih embrionalnih ostataka. Dobrim delom 20. veka to je bio preovlađujući način sagledavanja problema, naročito kada je pilonidalna bolest postala česta, a samim tim i praktično važna, među vojnicima u Drugom svetskom ratu. Bolest je bila toliko učestala da je poznato da je oko 80.000 američkih vojnika bilo tretirano i lečeno između 1941. i 1945. godine.

Kada je u pitanju epidemiološka zastupljenost ove bolesti, zna se da ona danas pogađa oko 26 ljudi na svakih 100.000 stanovnika. Pojavljuje se uglavnom kod muškaraca i to kod belaca u kasnim adolescentskim godinama i ranim dvadesetim godinama. Bolest se ređe javlja nakon 25. godine, dok se vrlo retko pojavljuje nakon 45.

Kako bi se mogla opisati patofiziologija ove bolesti?

Pretpostavlja se da dlaka penetrira u potkožno tkivo kroz dilatirani folikul dlake. Smatra se da do ovoga dolazi u kasnoj adolescenciji jer folikuli nisu nađeni u zidovima cisti. Nakon sedenja ili nakon presavijenog položaja, folikuli dlake mogu pući i može nastati otvorena jama. Debris se sakuplja u ovoj jami, a sakupljanje je praćeno razvojem sinusa sa kratkim kanalom i sa nedovoljno razumljivim mehanizmom sukcije koji uključuje lokalnu anatomiju, koja eventualno vodi do dalje penetracije dlake u potkožno tkivo.

Reakcija organizma koja sliči onoj pri penetraciji stranog tela dovodi do formiranja apscesa. Ako postoji mogućnost da se drenaža odvija spontano, onda to može da deluje kao odličan put za dalju invaziju i eventualno formiranje granuloma stranog tela. Na kraju dolazi do infekcije u toj apscesnoj formaciji.

Mikroskopski gledano, sinus u koji ulazi dlaka je obložen ojačanim skvamoznim epitelom uz blagu kornifikaciju. Česti su i dodatni sinusi. Šupljine ciste su obložene hroničnim granuloznim tkivom i mogu sadržati dlaku, epitelni debris i mlado granulozno tkivo. Kožne apendaže se ne vide u zidovima cisti, što znači da cistama nedostaje epitelna obloga, za razliku od sinusa. Celularna infiltracija se sastoji od limfocita i plazma ćelija i to u različitim proporcijama. Gigantske ćelije stranog tela u saradnji sa mrtvim dlakama se često nalaze.

Pilonidalna bolest može biti vidljiva u nekoliko oblika ove bolesti i može biti asimptomatična, ali je najčešći oblik koji se viđa u urgentnoj medicini onaj koji je bolan i u kome je prisutna otečena lezija u sakrokokcigealnoj regiji nekih 4 do 5 cm posteriorno do analnog otvora. Ponekad se događa spontana drenaža pre prezentacije medicinskom radniku. Kod pacijenta se može pojaviti povremeno oticanje i drenaža, koja uključuje gnojnu, mukoidnu ili krvavu tečnost iz ove regije. Hronična pilonidalna bolest se često manifestuje kao rekurentna ili stalna drenaža sa bolom.

Povremeno se dešava istorija ponavljajuće traume, a pacijent navodi da se slična lezija dogodila na istom mestu i ranije i da je pacijent već imao drenažu, operaciju ili drugu negu. S obzirom na to da je većina pacijenata zdrava i mlada, drugi komorbiteti nisu uobičajene, osim ponekad drhtavica i temperature.

Pacijent nije toksičan i obično je afebrilan, a lokalni pregled pokazuje relativno neprimetni sinusni trakt u sakrokokcigealnoj regiji, s tim što pri prezentaciji u urgentnoj medicini, pacijent ima apsces koji uključuje crvenilo, vrelinu, lokalnu osetljivost i fluktuaciju. Može biti prisutna nežna grudva sa sinusnom drenažom. Takođe, sa tog mesta može izlaziti tanka dlaka.

Pilonidalna bolest je stečena, a ne kongenitalna i uključuje tanku dlaku, kožu i perinealnu floru.

Faktori rizika za pilonidne bolesti uključuju muški rod, belce, zanimanje koje podrazumeva sedenje, maljavost, prisustvo duboke natalne pukotine (rascepa) i prisustvo dlaka unutar rascepa. Može se zaključiti da je kod 38 % pacijenata prisutna porodična istorija ove bolesti. Gojaznost je jedan od faktora rizika za ponavljanje ove bolesti.

Bakterija koja se najčešće prijavljuje kao prisutna u pilonidalnom apscesu je stafilokoka.

Kako izgledaju komplikacije pilonidalnog sinusa i ciste?

Ponovno pojavljivanje apscesa je do sada najčešća komplikacija. Primarna incizija i drenaža izgledaju kao način lečenja koji uvek treba preduzeti. Ipak, za ponavljajuća oboljenja postoje mnoge hirurške tehnike od incizije i kiretaže, pa sve do marsupijalizacije i velikih rezova.

Opisivane su i serije lečenja lokalne regije fenolom.

Infekcija rane nakon primarne incizije i drenaže je retka, ali opisivana. Preporučuje se širok spektar antibiotika koji treba da se daje kako bi se sprečila mogućnost aerobnih i anaerobnih infekcija na mestu incizije.

Pilonidalne ciste na zadnjici, preponama i butini

Jednostavnim rečima rečeno, pilonidalne ciste su ciste ispunjene dlakom i debrisom kože koje se prvenstveno formiraju na vrhu brazde zadnjice iznad sakruma. Ako se cista inficira, kao i koža oko nje, onda se formira bolni apsces.

Do formiranja pilonidalne ciste dolazi zbog ukovrdžane dlake i debrisa koji su zarobljeni u porama kože u gornjem delu brazde zadnjice.

Faktori rizika za nastanak pilonidalne ciste su muški pol, često sedenje, porodična istorija, preterana gojaznost, gusta maljavost, ali i prethodno pojavljivanje sličnih problema.

Kada se pojavi pilonidalna cista, pacijent oseća bol, crvenilo, oticanje, povišenu temperaturu. Ukoliko apsces pukne, izlaze gnoj i sukrvica.

Pacijent se može lečiti kod kuće uz pomoć toplih kupki i nekih vitaminskih suplemenata, ali tretman pilonidalne ciste obično vrši hirurg i on uključuje inciziju sa drenažom ili hirurški zahvat.

Ni do dana današenjeg nije u potpunosti razjašnjeno šta uzrokuje nastanak pilonidalne ciste. U jednom trenutku se mislilo da su ciste možda kongenitalne (tj. da je osoba rođena sa tim problemom). Danas se misli da mala grupa dlaka i debrisa biva zarobljena u porama kože u gornjem delu brazde zadnjice, te da se tada formira sinus ili džep, koji raste i postaje apsces. Ovaj apsces se formira ispod kože i može rezultirati lezijom koja stalno biva inficirana.

Kako tačno izgledaju simptomi pilonidalne ciste?

Ako pilonidalna cista nije inficirana, onda i ne mora biti simptoma. Međutim, kada je cista inficirana, znaci i simptomi mogu uključivati sledeće:

  • bol na vrhu zadnjice;
  • bol u donjem delu leđa;
  • crvenilo;
  • oticanje;
  • groznicu;
  • iscedak krvi ili gnoja;
  • loš miris iscetka.

Kako se vrši dijagnoza pilonidalne ciste?

Lekar će prvo izvršiti fizički pregled. Pilonidalna cista izgleda kao oteklina ili apsces na početku brazde zadnjice i to mesto je vrlo osetljivo. Takođe, lekar će uočiti dreniranje ili krvarenje u toj regiji (sinus).

Ako je infekcija teška, može se uraditi i analiza krvi.

Kućno lečenje može da podrazumeva izvesne radnje koje će olakšati bolove i otok. Na primer, možete primeniti tople kupke u kadi sa toplom vodom.

Vitamin C sa dodatkom cinka može da pomogne u procesu lečenja. Vitamin A takođe pomaže u obnovi tkiva.

Esencijalna ulja, poput ulja čajevca i žalfije, mogu da pomognu da se borite protiv infekcije i da ublažite nelagodnost.

Ricinusovo ulje pomaže da se smanji upala, a postoje i kreme koje sprečavaju urastanje dlaka.

Postoji i recept sa sirovim belim lukom koji se aplicira direktno na cistu, pa se smanjuje infekcija.

Medicinska intervencija na pilonidalnoj cisti uključuje drenažu infekcije (apscesa) i izvodi se pod lokalnom ili opštom anestezijom. Uz pomoć ovog zahvata se uklanja gnoj i debris iz šupljine ciste.

Šta su urasle dlake na pubičnoj regiji?

Urasla dlaka na pubičnoj regiji se događa kada vam dlaka urasta ispod kože, a ne izlazi na površinu. To se može dogoditi bilo da brijate ovaj deo ili da radite depilaciju voskom. Kada se urasla dlaka polako razvije, možete da primetite malo, okruglo ispupčenje koje se naziva papula ili malo ispupčenje ispunjeno gnojem koje se naziva pustula. U nekim slučajevima, koža oko urasle dlake može da potamni. Neki ljudi su više podložni ovome nego drugi. Na primer, ljudi sa gustim, kovrdžavim dlakama imaju tendenciju da razviju urasle dlake mnogo više nego drugi ljudi sa finim, tankim dlakama. Ovo je naročito aktuelno kada su u pitanju pubične dlačice koje su grublje nego dlake na ostalim delovima tela.

U većini slučajeva, uopšte ne morate da lečite urasle pubične dlačice. One se raščiste same od sebe bez ikakvog tretmana. Ipak, ako dlake ne počnu da rastu ponovo onako kako treba, dakle kroz kožu van, onda probajte neki od sledećih tretmana.

Prestanite da uklanjate dlake sa tog područja, bilo depilacijom ili nekim drugim načinom, sve dok se urasla dlaka ne ukloni. Ako nastavite da brijate to područje, samo ćete pogoršati osetljivo područje. Ako češate i sami čačkate uraslu dlaku možete da dovedete do infekcije ili da ostavite ožiljak. Primenjujte tople obloge na tom području.

Kada primetite da se urasla dlaka pojavila iznad kože, uzmite sterilnu pincetu ili iglu i nežno je izvucite. Vodite računa da je ne iskidate.

Uradite blagi piling kako biste uklonili mrtve ćelije kože. Koristite kreme kako biste umanjili upalu.

Izvori:

Hirurgija Djoković

http://www.graciamedika.com/sinus-pilonidalni-u-anesteziji.html

Dr Rakić

http://www.pharmamedica.rs/dermatologija/urasla-dlaka-pilonidalna-cista-sinus/

Bašta Balkana

Sponzorisano:

Loading...