Popularnost Mate Lovraka. Da bi se mogla razumeti ogromna popularnost koju su imala dela Mate Lovraka, kao i on sam, moraju se uzeti u obzir i publika kojoj je njegova književnost bila namenjena, kao i kontekst vremena u kome su ta dela nastajala. Sve što su deca u tom dobu mogla čitati bile su bajke Ivane Brlić Mažuranić i porodični i etnološki dnevnici Jagode Truhelke.
Mato Lovrak je stvarao u doba kada je knjiga bila na ceni i kada su svi oni koji su čitali (a bilo ih je mnogo) imali vremena za to i što je najvažnije, voleli su to da rade. Svestan velike važnosti kvalitetne književnosti u formiranju ličnosti deteta i shvatajući ulogu dobre književnosti kao sinergičkog saradnika u pedagoškom radu i delovanju, u vreme kada je vladao književni realizam,
Mato Lovrak je i sam jednom prilikom rekao da savremena pedagogija uvek treba da ima uz sebe književna dela namenjena deci jer će ta deca kasnije imati potpuno nepokolebljivu i vrlo jasnu društvenu, miroljubivu tendenciju koja im se nudi u nenanmetljivom i lepom književnom obliku.
Ova socijalna komponenta u Lovrakovim književnim delima, pored stalnog naglašavanja sukoba između dobrog i lošeg, jeste prisutna u skoro svim njegovim delima, a naročito u onim knjigama u kojima je u velikoj meri snažno kritikovao socijalne razlike među decom koja su živela u vreme između dva svetska rata. Na primer, u romanu “Prijatelji” odigrava se metamorfoza jednog malog siromašnog dečaka u bogataša.
U toj knjizi je sve prikazano vrlo jednostavno i simpatično. Ipak, u mračnom romanu-dnevniku “Tri dana života” koji je pisan po datumima u toku jedne školske godine, sve je zapisano vrlo potresno i realno i donelo je surove oblike industrijalizacije toga vremena, kao i kobi kapitalizma i njegovog duha. Današnji kritičari se čude kako se sam pisac Mato Lovrak spasio od policijskih istraživanja i ispitivanja nakon tog romana.
Može se primetiti da je Mato Lovrak pristalica kolektivne ideje ili kolektivizacije i da je ovaj motiv bio prisutan u njegovim najpoznatijim, odnosno prvim delima, a to su Vlak u snijegu i Družba Pere Kvržice, gde se deca junaci ujedinjuju i udružuju u zajednicu, kako bi kolektivnim snagama savladali sve teškoće, kao i spoljašnje i unutrašnje otpore. Ovom temom se Mato Lovrak bavio i u nekim svojim kasnijim ostvarenjima poput “Devetorice hrabrih” i “Neprijatelja br.1”.
Književna dela Mate Lovraka su vrlo slikovita, a time pogodna za ekranizaciju. To se najbolje vidi na konkretnim primerima. Naime, sedamdesetih godina prošlog veka snimljena su dva veoma popularna filma na osnovu njegovih romana Vlak u snijegu i Družba Pere Kvržice. Ova dva filma su bila toliko popularna da je sa njima jedino mogao da se meri dečiji film Kekec.
Film Družba Pere Kvržice je snimljen dok je pisac još uvek bio živ, dok je Vlak u snijegu bio snimljen nekoliko godina nakon piščeve smrti. Iako su filmovi imali odlične glumačke ekipe, sjajnu muziku, sjajan rediteljski angažman, ipak se najveći uspeh filmova pripisuje samoj bazi, odnosno književnom tekstu na osnovu kog je pisan scenario.
Životopis Mate Lovraka. Lovrak Mato je bio vrlo cenjen pisac za decu i zaista će ostati u pamćenju mnogih čitalaca po svojim delima u kojima je želeo da prikaže svoje vršnjake iz vremena kada je i sam bio dete. On opisuje njihove igre na selu, njihove navike, nadanja, tajne i želje. U svojim delima, Mato Lovrak ne idealizuje odrastanje. Prikazuje ga baš onakvim kakvo ono jeste: teško, bolno i nadasve čudesno.
Mato se rodio blizu Bjelovara, u selu po imenu Veliki Grđevac, 1899. godine. Bilo ih je šestoro u kući, a otac mu je bio krojački radnik. Završio je prvo osnovnu četvorogodišnju školu, potom i četiri razreda realke u Bjelovaru, a zatim se upisao u Učiteljsku školu u Zagrebu.
Kada je završio svoje školovanje, počeo je da radi kao učitelj. Do 1934. godine radio je u raznim selima u okolini, a potom prešao u Zagreb i tamo učiteljevao sve do 1954. godine kada je otišao u penziju.
Sve vreme je, dakle, radio sa decom i za decu. Čitav njegov spisateljski rad bio je posvećen deci. Pisao je pripovetke, ali i romane zahvaljujući kojima je stekao veliku popularnost. Volela su da ga čitaju deca, ali i odrasli. Njegovi najpopularniji romani su oni čije su teme vezane za njegovo detinjstvo.
Mato Lovrak je umeo da isplete veoma zanimljivu fabulu koja je u sebi sadržala pustolovne i avanturističke motive, ali je u njoj uvek bilo didaktičkih elemenata. Njegov rad je dao mnogo književnih rezultata jer se više desetina godina bavio pisanjem, a ujedno i kultivisanjem mladih čitalaca. U svojim delima je svedočio o vremenu svog odrastanja i mladosti, a sve to je oplemenjeno divnim humorom i posebnom vrstom maštovitosti. Zbog toga je bio prevođen i na razne svetske jezike.
Mato Lovrak je jedan od prvih hrvatskih pisaca koji je u dečiju književnost kao likove uvodio decu sa sela. U njegovim romanima i pripovetkama su oni bili glavni junaci. Kada se pojavljuju deca iz grada, obično su ti likovi napisani sa manje žara i životne energije. Njegov cilj je bio da stvara likove dece koja su potpuno realistički data. Kod njega nećete naići na bezbrižnu decu koja žive u svojim izmaštanim svetovima. Lovraka su zanimale družine dece sa sela, njihove igre i njihove nezaboravne akcije.
Ovaj vrstan književnik za decu nije pisao dugačke romane. Naprotiv, svi njegovi romani su vrlo sažeti, ispripovedani pitkim jezikom, ali duboki u predstavljanju psiholoških profila malih junaka. U romanima i pripovetkama Mate Lovraka se ogleda i vreme u kom su dela pisana, pa se provuče i po koja kritika savremenog sveta odraslih. Ono što je kritika ponekad zamerala Lovraku kada su u pitanju njegove književne predstave jesu njegovi društveni angažmani, srećni krajevi u skoro svim delima i izrazita pedagoška crta.
U današnje vreme, istorija južnoslovenske književnosti doživljava književni opus Mate Lovraka kao književnu klasiku u odeljku književnosti za decu. Često se period do 50-ih godina 20. veka naziva Lovrakovim dobom. U tim godinama se u dečijoj književnosti roman smatrao glavnom književnom vrstom i što je najvažnije, bio je veoma popularan među čitaocima svih uzrasta.
U Lovrakovom rodnom mestu, Velikom Grđevcu, svake godine se održavaju Lovrakovi dani kulture. To je manifestacija koja je sva u znaku stvaralaštva Mate Lovraka, a na manifestaciji se dodeljuje i nagrada sa njegovim imenom. Radi širenja popularnosti i sećanja na ovog velikog pisca za decu, napravljen je Kulturni centar sa njegovom spomen-sobom, kao i replika mlina iz knjige Družba Pere Kvržice. Posebno je interesantna parna lokomotiva na železničkom koloseku, koja podseća na onu koju je Mato opisao u knjizi Vlak u snijegu.
Najpoznatiji Lovrakovi romani su Družba Pere Kvržice (1933), Vlak u snijegu (1930), Anka Brazilijanka 819399, Prijatelji (1941), Tri dana života (1957), itd.
Vlak u snijegu – sadržaj i analiza romana
Roman za decu Vlak u snijegu, Mato Lovrak je napisao 1930. godine. Prvobitni naziv romana je bio Djeca velikog sela. Ovaj roman je pisac napisao u vreme kada je bio mladi učitelj, a inspirisali su ga istiniti događaji. Proza ovog romana se lako čita, ima dinamičnu, ali jednostavnu fabulu i stilizovana je kao avanturistička pripovest.
Mesta u kojima se odvija radnja romana su selo, vlak (voz) i Zagreb. Vreme radnje je zima, mesec februar. Glavni likovi u romanu su Ljuban, Draga, Pero, a sporedni likovi su Marica, Ružica, Ivan, Rade, Stanko, kondukter, Jožo, Milica, Jela i zadrugari.
Ideja vodilja romana su stihovi: “Kad se više ljudi slože tad se snaga sto puta množi”.
U romanu ima više priča, odnosno odeljaka. Prva priča nosi naziv “Moja škola”. Na početku se daje vrlo detaljan opis škole koja je iz dečije perspektive najveća zgrada u selu i niko ne bi rekao da je to škola, već se samo po deci zna da ima tu namenu. Deci je u školi prijatno samo kada znaju sve zadatke, tada se ne plaše. U školskom dvorištu se deca osećaju najbolje. Tamo leti ima puno šarenog cveća i jedna staklena kugla koja stoji na belom prutu, pa sija usred leptirića i ruža. Pripovedač opisuje kuglu koja jako sija kada je podnevno sunce, a deca koja se ogledaju u njoj imaju dugačke noseve, izbuljene oči, istegnute uši i vole da se zabavljaju posmatrajući transformisane oblike.
Pod školskim krovom ima puno vrabaca. Oni sleću na prozore škole i prave štetu.
Blizu sela je zaselak koji se zove Jabukovac u kome žive tri đaka: Ljuban, Pero i Draga. Kada se sabere broj njihovih godina dobija se broj 18.
Sa ovim likovima počinje druga priča u romanu. Nedelja je i u Draginom dvorištu ima puno dece koja su se okupila kako bi igrali jednu veselu igru koju oni zovu “ciganska svadba”. Dogovorili su se da Draga bude mlada, a Pero mladoženja. Na svadbi ima i barjaktara, deveruša, kumova. Muziku izvode uz pomoć pištaljki, poklopaca od lonaca, a deveruše imaju venčiće od cveća na glavi. Svi svatovi su se zakitili ruzmarinom.
Zadruga Ljubanovac. Jednog dana je učitelj obavestio svoje đake da treba da organizuju svoju zadrugu i da izaberu domaćina. Domaćin je dužan da jednom u nedelju dana razgovara sa svojim zadrugarima o svemu što ih muči i da ne sme nikoga da maltretira. Dogovorili su se da Pero i Ljuban budu kandidati za domaćina. Pero je podmićivao glasače čokoladicama ne bi li glasali za njega. Ljuban je želeo da Draga bude domaćica, a Stanko domaćin. Na kraju je Ljuban postao domaćin i dao zadrugi ime “Ljubanovac”. Peri je bilo krivo i jednom je nahuškao svog psa na Ljubana.
Ljubanovo ponašanje kao domaćina bilo je ispravno i odgovorno. Svima je pomagao, rešavao je probleme, mirio one koji su se posvađali. Svi su zapazili da je Pero lažov i da je podmukla osoba.
Odlazak na izlet u Zagreb. Na dan 8. februara bilo je lepo jutro jer su se svi spremili za odlazak u Zagreb sa učiteljem. Na vagonu su kredom napisali “Zadruga Ljubanovac”. Bili su tihi u vagonu i Ljuban je pokazao karte kondukteru.
Stigli su u Zagreb i išli grupno kroz grad. Posetili su izložbu o higijeni, štampariju časopisa, fabriku suhomesnatih proizvoda i čokolade. Dok su šetali počeo je da pada gust sneg, pa su jedva stigli do bioskopa. Za vreme projekcije, učitelju se slošilo pa je po njega došla hitna pomoć. Deca su bila uplašena. Krenuli su prema železničkoj stanici kada je Ljubanu stiglo pismo od učitelja da on mora ostati u bolnici, i da Ljuban preuzima svu odgovornost. Pošto je napadao veliki sneg, voz se zaglavio. Ljuban je u dogovoru sa ostalom decom doneo odluku da pomognu da se situacija razreši.
Prvo su se posvađali jer su se stvorila dva tabora u grupi, pa su jedni pokušavali da otkopaju voz iz snega, a drugi su samo gledali. Na kraju priče, svi su počeli složno da rade i uz pomoć drugih (odraslih) ljudi, uspešno su otkopali i izvukli voz iz snežnih nanosa. Stigli su kući, a Perin otac je Dragu, Ljubana i Peru odvezao kući. To je bilo prvi put da svi zajedno idu u Jabukovac jer do tada nikada nisu išli skupa.
