U ljudskom jeziku reči se uglavnom nalaze u okviru rečenica. Ako posmatramo iskaz koji se sastoji od nekoliko reči, jasno možemo zaključiti da su reči u tom iskazu uključene u rečenicu na različite načine.
Svaka reč ima svoj poseban oblik, svoje posebno mesto i tako, u skladu, donosi nam određeno značenje datog iskaza. Uzećemo za primer odlomak iz jedne pripovetke i posmatraćemo reči u tom odlomku:
„Travničani su i verovali i nisu, jer su u poslednjih tridesetak godina takvih crnih i čudnih izveštaja primili i još crnjih i čudnijih stvari videli, tako da su i najjače reči izgubile za njih jasnost i snagu ubedljivosti. Čekali su da svojim očima vide i da se sami uvere. I najposle, došao je i taj dan.“
Uviđamo da se iz ovog odlomka mogu izdvojiti najrazličitije reči. Tako, na primer, reči Travničani, godina, izveštaja, stvari, reči, snagu, očima, dan prikazuju, odnosno imenuju bića, stanovnike, pojmove, predmete, delove tela.
Ove reči se u nekim drugim rečenicama mogu naći u istom značenju, ali u drugačijem obliku.
Na primer reč stvari može se naći u obliku jednine, pa će glasiti stvar, ili reč ubedljivosti u akuzativu, pa će onda glasiti ubedljivost.
Reči kao što su poslednjih, crnih, čudnih, najjačih stoje uz reči koje smo u prethodnom pasusu pobrojali i označavaju jednu od osobina pojmova koje reči iz prethodne vrste znače, a slažu se sa njima u broju, rodu i padežu.
Reči poput njih, svojim služe da zamene neke imenice i javljaju se kao padežni oblici. Recimo izraz njih jeste genitiv množine zamenice oni.
Reči poput su verovali, nisu, primili, videli, izgubile, čekali su, vide, se uvere, došao je, itd. zapravo označavaju da se vrši nekakva radnja ili da se neko nalazi u nekakvom stanju u određeno vreme. I ove reči su promenljive jer primećujemo da se u jednom slučaju pojavljuje videli, a u drugom vide.
Reči kao što su da, i, tako, u, služe da povežu delove ili da upute na odnos koji postoji među pojmovima.
Pošto smo u analizi ovog odlomka pošli od razlaganja svake rečenice na reči, uvideli smo da svaka reč ima jedinstven fonemski oblik, gramatički oblik, funkciju u jeziku, ali i najopštije gramatičko značenje.
Razumevši te činioce shvatićemo da u našem jeziku ima puno različitih reči sa svojim osobinama, a sve one se mogu kategorisati na 10 vrsta koje su gramatičari nazvali na sledeći način: imenice, zamenice, pridevi, brojevi, glagoli, prilozi, predlozi, veznici, rečce, uzvici.
Dakle, reči su u srpskom jeziku podeljene na osnovu svog značenja (da li služe da označe predmet, biće, pojam, radnju) i na osnovu svog gramatičkog ponašanja (da li su promenljive na bilo koji način, da li mogu da se broje, da li im se razlikuje rod, itd.).
Prema tome da li reči mogu da menjaju svoj oblik (pesma, pesmom, pesmi, meni, mene, vidiš, vide) ili će uvek stajati u istom obliku bez obzira na položaj (u, na, pod, ispred, juče, međutim), reči možemo podeliti na promenljive i nepromenljive.
U našem jeziku, u promenljive vrste reči spadaju: imenice, zamenice, pridevi, neki brojevi, glagoli i neki prilozi.
Do promenljivosti reči dolazi tako što se na njihovu gramatičku osnovu, a to je deo koji se nikada ne menja, dodaju izvesni nastavci za oblik, a to je deo koji se menja.
U okviru promenljivih reči postoji i jedna zasebna grupa koju zovemo imenske reči. To su imenice, pridevi, zamenice i brojevi jedan, dva, tri i četiri.
Ove reči se nazivaju imenskim zbog toga što imenuju određene pojmove i zbog toga što sve ove reči imaju oblike koji se zasnivaju na gramatičkim kategorijama roda, broja i padeža.
Za razliku od njih, glagoli, koji su isto tako promenljiva vrsta reči, svoje obličke osobine prikazuju u okviru gramatičkih kategorija lica, vremena, načina, glagolskog vida, glagolskog roda, gramatičkog roda i gramatičkog broja. Glagoli se ne menjaju po padežima, već određeni glagolski oblici imaju svoju konjugaciju.
Nepromenljive vrste reči kao što su prilozi (osim u kategoriji poređenja), brojevi od pet pa naviše, predlozi, veznici, rečce i uzvici, uvek ostaju u istom obliku, pa se zato tako i zovu.
Određivanje gramatičke osnove imenskih reči
Već smo rekli da se promene reči zasnivaju na dodavanju različitih nastavaka za oblik na gramatičku osnovu imenskih reči.
Sve reči koje se menjaju po padežima, odnosno koje imaju svoju deklinaciju, nazivamo imenskim rečima, a svima njima se može odrediti gramatička osnova.
Gramatička osnova kod svih imenskih reči se dobija kada se od genitiva jednine tih reči odbije nastavak za ovaj oblik.
Na primer, za imenicu knjižara, genitiv jednine glasi knjižare, a gramatička osnova knjižar-.
Određivanje gramatičke osnove glagola
Kod glagola je određivanje gramatičke osnove nešto drugačije. Svi glagoli imaju dvojaku osnovu. Jedna se zove infinitivna, a druga prezentska. Infinitivna ponekad može biti i aoristna.
Infinitivna ili aoristna osnova se određuje tako što se kod glagola koji se završavaju na -ti, ispred kojeg stoji vokal, odbije ovaj nastavak -ti.
Na primer u reči pevati, infinitivna osnova će glasiti peva-. Ukoliko se glagol u infinitivu završava nastavkom -ći ili -sti, onda se infinitivna osnova dobija tako što se od prvog lica jednine aorista odbije nastavak -oh. Na primer, u reči sesti, infinitivna (aoristna) osnova će glasiti sed- (od sedoh).
Prezentska osnova svih glagola se dobija vrlo jednostavno. Dovoljno je samo odbiti nastavak -mo od prvog lica množine prezenta.
Na primer, prezentska osnova glagola pevati, glasiće peva-. U ovom slučaju vidimo da su infinitivna i prezentska osnova potpuno iste.
Kod glagola sesti, infinitivna osnova glasi sed-, dok prezentska osnova glasi sedne-.
Vrste promenljivih reči i gramatičke kategorije
Sve promenljive reči imaju gramatičke kategorije kao sistem gramatičkih oblika kojim se izražava neki gramatički odnos.
Gramatičke kategorije reči uvek imaju dve vrednosti, pa i više u pojedinačnim slučajevima.
Padež, kao kategorija, ima sedam vrednosti (jer postoji sedam vrsta padeža – nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental, lokativ). Lice, kao kategorija, ima tri vrednosti, a to su prvo, drugo i treće lice.
Gramatičke kategorije se dele na morfološke i klasifikacione. Morfološke gramatičke kategorije su one kod kojih postoji za svaku vrednost poseban oblik. Takav slučaj imamo, recimo, kod prideva: crven-muški oblik, crvena-ženski oblik, crveno-srednji oblik.
Klasifikacione gramatičke kategorije su one kod kojih se određena vrednost pripisuje svakoj reči zasebno.
Tako recimo imenica može da bude samo jednog roda i to je nemoguće izmeniti. Knjiga je imenica ženskog roda i nikada ne može biti muškog ili srednjeg.
Zbog toga se i kaže u gramatikama da pridevi mogu imati muški, ženski i srednji rod, ali se imenice DELE na one koje su muškog, ženskog i srednjeg roda.
Koje gramatičke kategorije imaju pojedinačne vrste reči u srpskom jeziku?
U srpskom jeziku imenice imaju rod, broj i padež.
U srpskom jeziku pridevi imaju rod, broj, padež, vid i stepen poređenja.
U srpskom jeziku zamenice imaju rod, broj, padež i lice.
U srpskom jeziku neki brojevi imaju rod, broj i padež.
U srpskom jeziku glagoli imaju glagolski vid, glagolski oblik, potvrdnost/odričnsot, lice, glagolski rod, broj i stanje.
U srpskom jeziku neki prilozi imaju stepen poređenja.
Kao što smo već napomenuli, gramatičke kategorije roda, broja i padeža imaju sve imenske reči. Rod i broj imaju skoro sve promenljive reči.
Glavne karakteristike promenljivih vrsta reči
Imenice su vrsta promenljivih reči koje služe da imenuju pojave u materijalnom svetu poput predmeta, bića, materija, ali i da imenuju nevidljive i neopipljive pojmove poput stanja, osobina, osećanja, radnje i sl.
Imenice se dele na vlastite, zajedničke, zbirne, gradivne, apstraktne. Imenice u srpskom jeziku se mogu podeliti na osnovu deklinacione vrste kojoj pripadaju.
Postoji četiri deklinacione vrste i za svaku od njih postoje određene karakteristike i opisana pravila.
Pridevi su promenljiva vrsta reči uz pomoć kojih se označavaju osobine onih pojmova koji su označeni imenicama.
Takođe, uz pomoć prideva se označavaju i odnosi između tih pojmova. Pridevi se mogu menjati po rodu, broju, padežu, stepenu poređenja i pridevskom vidu. Kod nas postoje određeni i neodređeni pridevski vid. U sintaksi, pridevi najčešće igraju ulogu atributa ili imenskog dela predikata.
Po svom značenju mogu se podeliti na opisne, gradivne, prisvojne, prideve prostornog odnosa i vremenskog odnosa. Komparacija prideva je promena prideva prema stepenu osobine koju označavaju.
Postoje oblici pozitiva, komparativa i superlativa. Komparaciju mogu imati samo opisni pridevi.
Zamenice su promenljiva vrsta reči koje služe da bi zamenile imenice i prideve ili da bi uputile na nešto što je njima označeno. Zamenice se mogu menjati po rodu, broju, padežu, a neke zamenice imaju i karakteristike lica.
U sintaksi, zamenice mogu imati funkciju objekta, subjekta, atributa, imenskog dela predikata.
Sve zamenice se u srpskom jeziku mogu podeliti na imeničke i pridevske. Imeničke zamenice se dele na lične, upitno-odnosne, odrične, opšte, neodređene i ostale nelične imeničke zamenice.
Pridevske zamenice se dele na prisvojne, pokazne, upitno-odnosne, odrične, opšte, neodređene i ostale pridevske zamenice.
Brojevi su promenljiva vrsta reči kojima se označava koliko nečega ima na broju ili koje je nešto po redu.
Određeni brojevi se mogu menjati po rodu, broju i padežu, a većina brojeva su nepromenljivi. Brojevi se prema svom značenju dele na glavne, odnosno kardinalne i redne.
Glagoli su promenljiva vrst reči kojima se označava radnja, stanje ili zbivanje. Oni imaju svoj vid, a mogu se menjati po licu, rodu i broju. U rečenici obično imaju funkciju predikata.
Glavne karakteristike nepromenljivih vrsta reči
Prilozi su nepromenljiva vrsta reči i najčešće određuju glagolsku radnju po vremenu, mestu, načinu, količini ili uzroku. Pojedini prilozi mogu imati i komparaciju.
Predlozi su nepromenljiva vrsta reči koje zajedno sa nekom imesnkom rečju ispred koje se nalaze mogu označavati različite vrste odnosa sa ostalim rečima u rečenici. Ti odnosi mogu biti prostorni, vremenski, odnosi zajednice, uzroka, itd.
Veznici su nepromenljiva vrsta reči koje služe da povezuju dve ili više reči, sintagmi ili rečenica. Istovremeno, oni pokazuju kakva je veza u pitanju.
Rečce su nepromenljiva vrsta reči kojima se iskazuje lični stav govornika prema sadržaju iskaza ili se njima pokazuje potvrdnost, odricanje, suprotnost, upitnost, itd.
Uzvici su nepromenljiva vrsta reči ili skupovi glasova kojima se izražavaju osećanja, skreće nečija pažnja, podražavaju zvukovi i sl.
