Aerius sirup, odnosno oralni rastvor od 0.5 mg/ml aktivne supstance jeste lek kojim se tretiraju alergijski rinitis i urtikarije (koprivnjače).
Šta znamo o alergijskom rinitisu? Alergijski rinitis je heterogeni poremećaj koji uprkos visokoj prevalenci često nije dijagnostikovan. Karakteriše ga jedan ili više simptoma uključujući kijanje, svrab, zapušen nos i rinoreju. Mnogi uzročnici su povezani sa alergijskim rinitisom, uključujući polen, buđ, grinje i životinjsku perut.
Sezonski alergijski rinitis je prilično lako prepoznati zbog brzog i ponavljajućeg početka i prestanka simptoma u vezi sa izlaganjem polenu. Periodični alergijski rinitis je često teže otkriti od sezonskog zbog preklapanja sa sinusitisom, respiratornim infekcijama i vazomotornim rinitisom. Sezonski alergijski rinitis može prouzrokovati hiperresponzivnost na alergene kao što su duvanski dim, kada se sezona polena završi.
Dugogodišnji alergijski rinitis se definiše kao onaj koji se javlja tokom približno devet meseci godišnje. Alergijski rinitis pogađa u proseku 20 do 40 miliona ljudi samo u SAD-u, a incidenca je u porastu. Oko 20 % slučajeva su sezonski alergijski rinitisi; 40 % slučajeva su višegodišnji rinitisi, a 40 % su pomešani. Patofoziologija sezonskog alergijskog rinitisa je kompleksna. Postoji jaka genetska komponenta alergijskog odgovora, koja je vođena kroz mukoznu infiltraciju i akciju plazma ćelija, mastocite i eozinofile. Alergijski odgovor se pojavljuje u dve faze, koje se smatraju “ranim” i “kasnim” faznim odgovorima.
Rana faza odgovora se pojavljuje u nekoliko minuta od izlaganja alergenu i ima tendenciju da izazove kijanje, svrab i bistru rinoreju; kasna faza odgovora se pojavljuje 4 do 8 sati nakon izlaganja alergenu i karakterišu je kongestija, zamor, malaksalost, iritabilnost i mogući neurokognitivni deficiti. Ključ za dijagnozu alergijskog rinitisa je svesnost o znacima i simptomima. Ispitivanja IgE antitela kako bi se detektovali specifični alergeni je standardna metoda koja se koristi u današnje vreme; međutim, pored toga, dijagnoza mora biti potvrđena sa pozitivnom istorijom i demonstracijom da su simptomi rezultat IgE posredovane upale.
Rinitis je heterogeni poremećaj koga karakteriše jedan ili više sledećih nazalnih simptoma: kijanje, svrab, rinoreja i/ili nazalna kongestija. Rinitis je često praćen simptomima koji uključuju oči, uši i grlo, uključujući postnazalnu drenažu.
Iako se alergijski rinitis dokumentovano javlja vrlo često, podaci o stvarnim uzrocima se vrlo teško tumače. Većina ispitivanja populacije se oslanja na dijagnostikovanje rinitisa od strane lekara, a potom se potcenjuje stvarna frekvencija kojom se pojavljuje rinitis.
Studije su pokazale da se frekvencija alergijskog rinitisa povećava sa godinama i sa starošću i da su pozitivni kožni alergijski testovi značajan faktor rizika za razvoj novih simptoma polenske groznice. Izgleda da je veća prevalenca rinitisa u višim socioekonomskim klasama, kod ljudi koji nisu belci, u nekim zagađenim regijama, kod pojedinaca sa porodičnom istorijom alergije i kod osoba rođenih tokom sezone polena. Pored toga, alergijski rinitis se češće javlja kod prvorođene dece.
Sezonski alergijski rinitis
Drveće, trava i poleni trave, kao i spoljašnje spore buđi, obično su najčešći sezonski alergeni. Simptomi se tipično pojavljuju tokom određene sezone u kojoj su aeroalergeni prisutni u spoljašnjem vazduhu. Dužina sezonske izloženosti ovim alergenima zavisi od geografske lokacije. Zbog toga, poznavanje sezone oprašivanja većine stabala, trave i korova u lokalu može učiniti sindrom lakšim za dijagnostikovanje.
Tipični simptomi tokom izloženosti polenu uključuju eksplozivni nastup obilne vodene rinoreje, svraba, kijanja, zajedno sa stalnim alergijskim simptomima u očima. Kongestija se često pojavljuje, ali nije simptom koji je najneugodniji. Početak i prestanak simptoma obično je u vezi sa sezonskom količinom polena. Međutim, hiperodgovor na iritantne okidače, koji se razvija od inflamatorne reakcije kasne faze i primarnih odgovora, često je prisutan posle prestanka sezone polena. Takvi okidači su: duvanski dim, štetni mirisi, promene u temperaturi i vežbanje.
Kako se leči alergijski rinitis?
Jedan od najboljih načina za lečenje alergijskog rinitisa jeste pokušaj da se promeni status organizma u alergijskom smislu, odnosno da se razmišlja etiološki, a ne simptomatski. Osobe treba da jačaju svoj imuni sistem, tj. da uzimaju određenu i za njih specifičnu imunoterapiju.
U onim slučajevima kada nije dovoljno primenjivati imuno terapiju ili kada ova terapija još uvek ne daje rezultate, onda se pristupa delovanju na simptome i na njihovom ublažavanju uz pomoć lekova.
U novije vreme se sve više preporučuju oralni antihistaminici jer su oni delotvorniji od intranazalnih antihistaminika. Kada osoba ima jake simptome curenja iz nosa, onda pre svega treba da uzme antihistaminik i intranazalni kortikosteroid. Ako je osobi zapušen nos, onda je bolje da uzme intranazalni kortikosteroid.
Šta znamo o urtikariji (koprivnjači)? Urtikarija pogađa oko 20 % ljudi u određenom trenutku tokom njihovog života. Urtikariju mogu da izazovu mnoge supstance ili situacije i ona obično počinje kao svrab na koži koji se pretvara u otečene crvene masnice, odnosno pečate. Svrab može biti blag, pa sve do jakog. Češanje, alkoholna pića, vežbanje i emocionalni stres mogu da pogoršaju stanje. Simptomi urtikarije su izdignuti pečati koji svrbe i koji su ili crveni ili u boji kože. Kada se pritisnu, centar pečata pobeli. Najčešći okidači za urtikariju su:
- određene namirnice (naročito kikiriki, jaja, orasi ili školjke);
- lekovi, kao što su antibiotici, aspirin i ibuprofen;
- ujedi insekata ili ubodi;
- fizički stimulusi kao što su pritisak, hladnoća, toplota, vežbanje ili izlaganje suncu;
- lateks;
- transfuzija krvi;
- bakterijske infekcije, uključujući uobičajenu prehladu, infektivnu mononukleozu i hepatitis;
- perut kućnih ljubimaca;
- polen;
- neke biljke.
Uobičajeni načini upravljanja urtikarijom, kao i lečenja su:
- izbegavanje poznatih okidača;
- poseta alergologu, koji će pokušati da pronađe prave okidače i preporučiće lekove koji mogu sprečiti osip i smanjiti težinu simptoma.
Kako lek Aerius oralni rastvor deluje u slučaju alergijskog rinitisa i urtikarije?
Kao što smo na početku rekli, Aerius sirup je lek čije su terapijske indikacije vezane za olakšavanje simptoma koje donose alergijski rinitis i koprivnjača.
On pripada farmakoterapijskoj grupi lekova pod imenom antihistaminici i to H1 antagonisti. Glavni aktivni sastojak Aerius sirupa je supstanca pod imenom desloratadin. A pomoćni sastojci su:
- propilenglikol;
- sukraloza E955;
- natrijum-citrat, dihidrat;
- hipromeloza 2910;
- bezvodna limunska kiselina;
- prirodna i veštačka aroma za gume za žvakanje;
- dinatrijum-edetat;
- tečni, kristališući sorbitol;
- prečišćena voda.
Glavni aktivni sastojak Aerius sirupa – desloratadin spada u dugodelujuće histaminske antagoniste. On je nesedativan, a ima selektivno dejstvo na H1 receptore. Kada se popije Aerius sirup, on uspeva da izvrši blokadu perifernih H1 receptora. Desloratadin ne dospeva do centralnog nervnog sistema, već se njegovo dejstvo završava na perifernim histaminskim receptorima.
Ovaj sastojak ima antialergijska svojstva. On inhibira oslobađanje citokina koji doprinose inflamaciji i inhibira prikaze molekula pod imenom P-selektin na endotelnim ćelijama.
U Aerius sirupu ima 0.5 mg desloratadina po mililitru sirupa. Ovaj sastojak služi da leči alergijski rinitis i nazalne kongestije. Smatra se glavnim metabolitom loratidina.
On se dobro apsorbuje u crevima i dostiže najvišu koncentraciju u krvnoj plazmi nakon tri sata. Oko 83 do 87 % ovog sastojka se vezuje za plazma proteine u krvotoku.
Da bi se ispitala efikasnost i neškodljivost ovog sirupa, izvršena su ispitivanja na deci u razdoblju od 1 do 11 godina. Deca koja su imala od 1 do 5 godina i koja su pokazivala simptome za lečenje antihistaminicima, dobijala su svakog dana po 1.25 mg aktivnog sastojka desloratadina, a deca od 6 do 11 godina su dobijala po 2.5 mg. Obe grupacije su imale dobre reakcije i odlično su podnosile terapiju.
Kako treba dozirati Aerius sirup?
Ovaj sirup se uzima nevezano za vreme obroka, a treba da ublaži simptome koje uzrokuje alergijski rinitis kako perzistentni, tako i intermitentni, kao i urtikarija.
Lekar bi trebalo da zna da deca mlađa od dve godine starosti kao uzrok rinitisa imaju infekciju i da se kod njih ne sme primenjivati Aerius sirup jer rinitis nije alergijskog tipa.
Ako se sirup daje deci koja imaju od godinu do pet godina i koja imaju simptome alergijskog rinitisa, onda treba davati svega 2.5 ml sirupa Aerius dnevno (jednom na dan).
Kada deca napune šest godina, pa sve do jedanaeste godine, onda im se daje 5 ml sirupa Aerius jednom dnevno.
Posle toga, kada napune 12 godina, doziranje ide kao i kod starijih ljudi: daje se 10 ml sirupa Aerius isto jednom dnevno.
Ako osoba ima perzistentan tip rinitisa u kojem simptomi traju 4 dana uzastopno ili čak više od četiri dana, onda se svakodnevna terapija preporučuje tačno u vreme ekspozicije alergenima.
Ako osoba ima intermitentni alergijski rinitis, onda lekar, na osnovu istorije bolesti određuje način lečenja i obično savetuje da se lečenje prekine odmah čim prestanu simptomi.
Mere opreza i upozorenja pre uzimanja leka Aerius sirup
Za decu koja su mlađa od godinu dana, nije utvrđeno da li je lek bezbedan i efikasan. Deca koja imaju manje od dve godine imaju rinitis koji ponekad nije lako odrediti. Ne zna se da li je on alergijskog tipa ili je posledica virusa, prehlade. Zbog toga je vrlo važno da se pre davanja ovog leka izvrše ispitivanja i utvrdi prisustvo infekcije gornjeg respiratornog trakta, potom alergijske kožne probe i laboratorijska ispitivanja.
Smatra se, na osnovu ispitivanja, da je nekih 6 % dece između 2 i 11 godina, kao i odraslih u stanju da sporo metaboliše glavnu aktivnu komponentu desloratadin, te oni prikazuju veću ekspoziciju ovom sirupu. Ipak lek je bezbedan isto kao i kod onih koji normalno metabolišu lek.
Naravno, postoji izvesna mera opreza pri primeni ovog leka kod onih pacijenata koji imaju neki oblik bubrežne insuficijencije.
Pošto Aerius sirup u sebi sadrži sorbitol, svi oni koji imaju nasleđen poremećaj preosetljivosti, odnosno intolerancije na fruktozu, kao i insuficijenciju saharaze ili malapsorpciju glukoze, trebalo bi da izbegavaju sirup Aerius.
Neželjeni efekti pri uzimanju Aerius sirupa
Kod dece do 11 godina starosti, skoro da nema neželjenih dejstava. U jednom ispitivanju na deci staroj od pola godine do 23 meseca, pojavila su se neželjena dejstva u vidu povišene temperature, nesanice i dijareje.
Kada su u pitanju odrasli, onda su se neželjena dejstva pojavila samo kod 3 % pacijenata. Ta neželjena dejstva su se pojavila u vidu suvoće usta, glavobolje i opšte slabosti. Neka druga neželjena dejstva su retko prijavljivana.
Cena Aerius sirupa je oko 500 dinara.
