Autor romana “Alisa u zemlji čuda” je Luis Kerol. Ovo je zapravo pseudonim. Njegovo pravo ime je Čarls Latvidž Dodžson. Luis Kerol je engleski pisac koji je bio vrlo čitan. Pored spisateljskog rada, bavio se i matematikom, logikom, a voleo je i fotografiju.
Roman “Alisa u zemlji čuda” je napisao 1865. godine. Književni kritičari ovaj roman nazivaju najboljim predstavnikom žanra koji se zove literarni apsurd. Sve u ovom romanu se poigrava sa ljudskom logikom i sve je podređeno bujnom svetu mašte.
Svako ko čita ovaj roman pronalazi neka svoja sopstvena tumačenja i skrivene poruke. Alisa je inspirisala mnoge umetnike da od njene avanture naprave slike, filmove i kompjuterske igrice.
Luis Kerol je odlučio da napiše ovu knjigu zahvaljujući jednoj stvarnoj devojčici Alisi koja je bila ćerka dekana fakulteta na kome je Luis radio kao profesor matematike. On je često pravio društvo Alisi i njenim sestrama i pokušavao je da ih zabavi pričajući im razne izmišljene priče. Tako je nastala čitava bujna istorija Alise u zemlji čudesa.
Prvo poglavlje – U zečjoj rupi. Alisa sedi sa sestrom na obali reke i veoma joj je dosadno. Iznenada ona vidi Belog Zeca kako protrčava pored nje. Nosi prsluk i vadi sat iz prsluka, dok u sebi mrmlja: O bože, zakasniću!
Alisa je veoma radoznala i prati ga do zečje rupe. Upada u rupu, pada vrlo sporo i dok priča sama sa sobom ona zaspi. Iznenada završava na hrpi suvog lišća i grančica. Ona vidi opet Belog Zeca koji trči ispred nje kroz dugački prolaz i nastavlja da ga prati. Kada skrene iza ugla, Zec nestaje i Alisa se odjednom nađe u dugačkoj, niskoj dvorani sa vratima svuda unaokolo.
Pokušava da ih otvori, ali su sva zaključana. Zatim nailazi na mali tronožac stočić na kome se nalazi zlatni ključ. Ključ odgovara malim vratima iza zavese i kada ih otvori, ona vidi da vrata vode u mali prolaz. Na kraju hodnika Alisa vidi prelepu baštu. Želi iz sve snage da uđe u baštu, ali je previše velika da bi prošla kroz vrata.
Vraća se do stočića gde je pronašla ključ i sada nalazi bočicu na kojoj je pisalo “Popij me”. Alisa pije i počinje da se smanjuje sve dok nije dostigla visinu od svega 10 cm. Sada ima odgovarajuću veličinu i može da prođe kroz mala vrata, ali shvata da su vrata zaključana, a da je ključ ostavila na stočiću koji je sada previše visok da bi mogla da ga dohvati.
Počinje da plače, ali uskoro vidi malu staklenu kutiju koja leži ispod stola i u kojoj se nalazi kolačić na kome piše: Pojedi me! Nadajući se da će nakon što pojede kolač ponovo da poraste, ona ga zagrize.
Drugo poglavlje – Jezero suza. Iznenada Alisa shvata da počinje da raste, ali sada toliko narasta da može da dodirne plafon. Sada može da uzme ključ sa stola, ali je opet prevelika da bi prošla kroz vrata. Ova situacija je natera da se zaplače. Ona toliko plače da se oko nje na kraju stvara ogromno jezero koje dostiže visinu do polovine hodnika.
Beli Zec se vraća, sada je svečano obučen i nosi par belih rukavica i veliku lepezu. On je bio nervozan i stalno je ponavljao da će se Vojvotkinja razbesneti bude li ga morala čekati. Kada se zec približio Alisi ona mu se obratila stidljivim glasom. Kada ju je čuo, uplašio se i pobegao. Podigla je lepezu i rukavice koje je zec u žurbi ispustio i počela je da se hladi dok se u sebi pitala što je ovaj dan tako čudan i drugačiji od svih ostalih dana.
Pomislila je da se verovatno promenila u toku noći u neku drugu devojčicu čim ne može da seti tablice množenja ili geografije i nije u stanju da izrecituje pesmicu kako treba.
Hlađenje lepezom je dovelo do toga da se Alisa ponovo smanji. Sada je bila visoka šezdesetak santimetara. Ponovo je otrčala do vrata kako bi ušla u baštu, ali su vrata bila zaključana, a ključ je i dalje stajao na stočiću i nije mogla da ga dohvati. Okliznula se i upala je u jezero koje je sama stvorila svojim suzama dok je bila velika.
Počela je da pliva po jezeru pomislivši kako će se udaviti u sopstvenim suzama. U tom trenutku je čula nekakvo zapljuskivanje i otplivala je u tom pravcu ne bi li videla o čemu se radi. Pomislila je da je u pitanju neki morski konj iliti nilski konj, ali se setila da je sada isuviše malecka i dosetila se da je to samo neki miš koji se okliznuo i pao u jezero isto kao i ona. Upitala je miša da li može da joj pomogne da se izbavi iz jezera.
Miš ju je samo pogledao i namignuo. Onda je slučajno spomenula svoju mačku i psa, a miš se veoma uplašio. Ona mu se izvinila, a miš joj se obratio i pozvao je piskutavim glasom da otplivaju zajedno do obale. U jezeru je bilo još puno ptica i životinja koje su upale. Među njima je bila jedna patka, ptica Dodo, jedan papagaj Lori, mali orao i još neka neobična stvorenja. Svi su otplivali na obalu.
Treće poglavlje – Izborna trka i jedna duga priča. Pošto su sva stvorenja mokra, počinju da razmišljaju o najboljem načinu da se osuše. Miš pokušava da im ispriča najsuvlju priču koju zna, ali ni to ne funkcioniše te odlučuju da naprave trku. Dodo crta krug po kome svi počinju nasumično da trče. Posle pola sata oni su prilično suvi i trka je gotova. Dodo odlučuje da su svi pobedili i da svi zaslužuju nagrade. Oni gledaju u Alisu nadajući se nagradi od nje, a ona pretura po džepovima i nađe kutiju bombona.
Raspodelila ih je svima kao nagradu. Miš je rekao da je i ona zaslužila nagradu i pitao ju je šta još ima u džepovima. Ona je pronašla samo jedan naprstak. Dodo ga je uzeo i svečano joj uručio kao nagradu uz prigodan govor.
Ubrzo se nastavila priča o psima i mačkama i ta priča je rasterala sve životinje. Alisa je ostala sama. Opet se zaplakala jer se osećala obeshrabrenom i usamljenom. Uskoro je čula neko sitno tapkanje u daljini. Bio je to Beli Zec.
Četvrto poglavlje – Zec šalje malog Bila. Zec se vraćao kaskajući i u hodu je zagledao oko sebe kao da nešto traži. Alisa ga je čula kako nešto mrmlja. Opet je pominjao Vojvotkinju i govorio kako će ona sigurno narediti da ga pogube jer je nešto zgubio. Alisa se odmah dosetila da sigurno traži lepezu i bele rukavice. Počela je i sama da ih traži, ali ih nigde nije bilo. Zec joj naređuje da što pre pronađe izgubljene stvari i ona nalazi put do jedne sobe. U sobi je pored prozora bio sto na kome su se nalazile rukavice i lepeza. Međutim, ugledala je još jednu bočicu na kojoj nije ništa pisalo.
Odlučila je da popije sadržaj bočice u nadi da će se nešto dogoditi. Tako je i bilo. Nije ispila ni do pola kada je počela da raste sve do tavanice.
Zec se vratio i tražio rukavice i lepezu, ali pošto je ona mnogo porasla, on nije mogao da uđe u prostoriju jer je ona zaglavila svojim rukama i nogama sve prilaze.
Uskoro je primetila da se kamenčići koji se nalaze na podu sada pretvaraju u kolačiće. Pojela je jedan kolačić i počela da se smanjuje. Kada se dovoljno smanjila, istrčala je kroz vrata i napolju videla mnogo životinja i ptica koje čekaju.
Svi su jurnuli na nju, a ona je bežala glavom bez obzira i našla se u jednoj gustoj šumi.
U šumi nailazi na veliku plavu gusenicu.
Peto poglavlje – Guseničin savet. Gusenica pita Alisu ko je ona. Alisa odgovara da ona to ne zna jer se toliko puta promenila tog dana. Sledi kratak razgovor, tokom kog se Alisa malo iznervira jer je gusenica prilično tvrdoglava i daje vrlo kratke izjave.
Alisa se žali kako je isuviše mala, a gusenica je savetuje da pojede deo pečurke. Jedna strana će je učiniti većom, a druga će je smanjiti. Zatim otpuzi. Ne znajući sa koje strane da jede, Alisa proba jedan deo koji je toliko smanji da joj je glava dodirivala noge. Brzo krene da jede sa druge strane pečurke što ju je povećalo toliko da je nadvisila krošnje drveća.
Na kraju Alisa ponovo uzima deo pečurke i vraća se na svoju normalnu visinu, a zatim šeta šumom i stiže do male kuće. Pošto je prevelika da bi ušla u nju, opet jede pečurku kako bi se smanjila do odgovarajuće veličine.
Roman sadrži još sedam poglavlja. To su Prase i biber, Luda čajanka, Kraljičino igralište kroketa, Priča lažne kornjače, Kadril jastoga, Ko je ukrao kolače i Alisin iskaz.
Iako je prošlo više od 150 godina od kako je knjiga objavljena, ona ne prestaje da očarava svu decu sveta svojom maštovitošću i fantastičnim likovima. Svet magičnih kolača, ludih šeširdžija i belih zečeva sa satom u ruci je inspirisao i Volta Diznija koji je napravio poznat crtani, odnosno animirani film koji možete pogledati. Takođe, reditelj Tim Barton je snimio 3D film i uneo svoje rediteljsko tumačenje.
