Glagolska vremena

Glagoli su vrsta reči uz pomoć kojih se može označiti bilo kakva radnja, kao i stanje ili zbivanje. To su reči koje su, uz imenice, najprisutnije i najbrojnije u leksici.

Oni u rečenici uglavnom opisuju šta radi subjekt i uz imenice čine glavni deo rečenice upravo zbog toga što nam govore o čemu se radi u toj rečenici.

Bez glagola se skoro nikada ne može iskazati jedna misao bilo da je u pitanju prosta ili složena rečenica, a glagol u ličnom glagolskom obliku predstavlja noseći element jedne sintakse i zove se predikat.

Ponekad samo glagol može biti rečenica cela. U tom slučaju subjekat i nije potreban jer se podrazumeva.

Loading...

Dok uče pravila gramatike, deca u školi često poistovećuju glagole sa rečima koje „nešto rade“, što bi trebalo da znači da oni predstavljaju deo rečenice koji objašnjava radnju koja se odvija: On je pobegao; Ona jede čokoladni kolač svake nedelje; Konji galopiraju preko polja, itd.

Pobeći, jesti i galopirati su akcioni delovi ovih rečenica (prikazuju nekakvu radnju), pa se oni lako određuju kao glagoli.

Međutim, za decu ponekad može biti zbunjujuće to što se neki glagoli ne prepoznaju kao radnje: Znam vaše ime; Marko je razmislio o tome; Razmotrili smo nekoliko mogućnosti, itd.

Ovi glagoli ne prikazuju nikakvu akciju, nikakvu okom vidljivu radnju, već oni opisuju stanje bića, emocije, posedovanje, mišljenje i sl. Drugi glagoli koji opisuju stanje ili zbivanje su voleti, slagati se, osećati, biti, imati, itd.

Kao i ostale vrste reči i glagoli imaju svoje kategorije koje nam pomažu da ih lakše klasifikujemo i opišemo.

Tako su gramatičke kategorije glagola njihov glagolski vid koji može biti svršeni i nesvršeni i njihov rod koji može biti prelazni i neprelazni.

Takođe, glagoli se mogu menjati prema svom glagolskom obliku, odnosno po vremenu i načinu, potom po licu, rodu, broju, stanju i potvrdnosti, odnosno odričnosti.

Lični i nelični oblici glagola, njihova vremena i načini

loading...

Kao što smo videli, glagoli se mogu pojavljivati u različitim oblicima jer su oni promenljiva vrsta reči.

Glagolski oblici se dele po tome da li se mogu menjati po licima, pa se po tome razvrstavaju u lične i nelične glagolske oblike. Kada su u pitanju lični glagolski oblici, onda njih možemo podeliti na glagolska vremena i glagolske načine.

Lični glagolski oblici su oni koji se mogu menjati po licima (prvo, drugo i treće lice jednine i množine – ja, ti on/ona/ono i mi, vi, oni/one/ona). U lične glagolske oblike spadaju vremena kao što su prezent, perfekat, aorist, imperfekat, pluskvamperfekat i futur I; dok u načine spadaju imperativ, potencijal i futur II.

Nelični glagolski oblici su oni oblici koji se ne mogu menjati po licima, a to su infinitiv, radni glagolski pridev, trpni glagolski pridev, glagolski pridev sadašnji i glagolski pridev prošli.

U odnosu na to kako se glagolski oblici grade, možemo ih podeliti na proste i složene.

Prosti se grade samo od infinitivne ili prezentske osnove dodavanjem različitih nastavaka za oblik glagola, dok se složeni grade od pomoćnih glagola (jesam, biti, hteti) i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja.

Loading...

Glagolska vremena

U većini jezika glagoli se pojavljuju u tri osnovna vremena: prošlost, sadašnjost i budućnost.

Prošla glagolska vremena se koriste da opišu događaje koji su se već dogodili, sadašnje vreme se koristi da opiše događaje koji se dešavaju sada ili koji se nastavljaju, dok buduća glagolska vremena opisuju događaje koji će se tek dogoditi.

Glagolska vremena nisu u svim jezicima ista. Na primer, u engleskom jeziku postoje četiri prezenta (Present Simple, Present Continuous, Present Perfect i Present Perfect Continuous), a isti je slučaj i sa perfektom i futurom.

U srpskom jeziku stvari, međutim, stoje drugačije. Glagolska vremena u srpskom jeziku su prezent, perfekat, aorist, imperfekat, pluskvamperfekat i futur I.

Upotreba ovih vremena u sintaksi, odnosno sintaksa glagolskih oblika, doprineće različitom tumačenju i razumevanju glagolskih vremena, o čemu će biti nešto više reči kasnije.

Prezent – sadašnje vreme

Prezent je lični glagolski oblik koji služi da bi se njime označila radnja koja se dešava u vreme govorenja o njoj.

U ovom svom osnovnom značenju, prezent se gotovo uvek iskazuje nesvršenim glagolima, međutim kada ima neko drugo značenje (pripovedački prezent, npr.) može se iskazati svršenim glagolima.

Prezent se gradi dodavanjem ličnih nastavaka na prezentsku osnovu. Ti nastavci su za prvo lice jednine -m, za drugo lice jednine -š, za treće lice jednine nema nastavka; za prvo lice množine -mo, za drugo lice množine -te, i za treće lice množine nastavci mogu biti -u, -ju i -e. Trojaki nastavci u trećem licu množine zavise od vrste glagola koji su u upotrebi.

Običan primer za prezent bi glasio ovako: Ja radim, Ti radiš, On radi, Mi radimo, Vi radite, Oni rade.
Prezent pomoćnih glagola ima svoju posebnu promenu.

Pomoćni glagol „jesam“ ima samo oblik prezenta koji glasi: Ja jesam, Ti jesi, On jeste, Mi jesmo, Vi jeste, Oni jesu. Ovde postoji i enklitički ili kraći oblik (sam, si, je, smo, ste, su), kao i odrični oblik (nisam, nisi, nije, nismo, niste, nisu). Pomoćni glagol „biti“ ima sledeću promenu u prezentu; Ja budem, Ti budeš, On bude, Mi budemo, Vi budete, Oni budu. Pomoćni glagol „hteti“ ima promenu Ja hoću(ću), Ti hoćeš (ćeš), On hoće (će), Mi hoćemo (ćemo), Vi hoćete (ćete), Oni hoće (će).

Osnovna funkcija prezenta jeste da označi radnju (zbivanje, stanje) koja se vrši u vreme kada se o njoj govori. Takav prezent koji označava radnju koja se vrši upravo u vremenu saopštavanja o njoj naziva se pravi prezent, pravo sadašnje vreme.

Indikativni prezent može se upotrebiti da bi označio radnju (stanje, zbivanje) koja se stalno vrši, pa tako isto i u vreme kada se o njoj saopštava, odnosno govori. Takav indikativni prezent se naziva kvalifikativni prezent i uz pomoć njega se izriču sve poznate umetničke, naučne i životne istine (sunce svakog dana izlazi i zalazi), potom radnje koje neki subjekt zna da vrši ili nekakva stalna stanja koja se konstatuju u vreme kada se o njima govori.

Prezent u ovoj svojoj osnovnoj vremenskoj funkciji može da se iskoristi da bi označio radnju koja se naporedo vrši sa nekom drugom radnjom, ali u vreme kada se govori o njoj. Ovaj prezent se naziva relativni prezent.

Istorijski ili narativni prezent služi da označi radnju koja je naporedna sa nekim vremenom ili trenutkom u prošlosti.

Kvalifikativni relativni prezent služi da se njime označi radnja koja se ponavlja ili vrši onda kada se za to stvore uslovi.

Postoji i prezent za budućnost kojim se označava radnja koja je naporedna sa vremenom koje dolazi posle vremena saopštavanja. Ovakav prezent služi da se označi buduća radnja.

Gnomski prezent je vrsta kvalifikativnog prezenta, a može biti relativnog ili indikativnog karaktera. Poslovički prezent je indikativnog karaktera kada označava neprekidno vršenje radnje (Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom). Poslovički prezent je relativnog karaktera kada označava radnju koja se vrši kada se za to steknu uslovi.

Perfekat (prošlo vreme)

Perfekat koristimo kada želimo da označimo radnju (stanje, zbivanje) koja se dešavala u prošlosti, pre vremena u kome saopštavamo o njoj.

Ovo glagolsko vreme se gradi od kraćih oblika prezenta pomoćnog glagola jesam i radnog glagolskog prideva onog glagola koji se menja (Ja sam pevao, Ti si pevao, itd.).

Osnovna funkcija perfekta jeste označavanje radnje koja se izvršila pre vremena kada govornik o njoj saopštava, dakle u prošlosti.

U perfektu se mogu koristiti i svršeni i nesvršeni glagoli, ali će sam perfekat imati različite sintaksičke upotrebe, a to su indikativna, relativna i modalna.

Indikativni perfekat je onaj perfekat koji označava radnju koja se vršila i izvršila pre vremena govorenja, a govornik će to vreme odrediti u odnosu na vreme svog govorenja.

Relativni perfekat je onaj čija se radnja određuje kao prošla posredno prema vremenu saopštavanja. To bi značilo da se između datog vremena i one radnje koja je označena perfektom nalazi određeni momenat pre kojeg se ta radnja vršila i izvršila.

Modalni perfekat je onaj kojim se označava govornikov stav prema nerealizovanoj radnji.
Imperfekat

Ovo glagolsko vreme označava radnju koja se vršila u određenoj prošlosti ili paralelno sa nekom drugom prošlom radnjom. Imperfekat se upotrebljava uglavnom samo u nekakvom pripovedanju. Gradi se dodavanjem nastavaka na infinitivnu ili prezentsku osnovu (Ja stajah, Ti stajaše, On stajaše, itd.).

Imperfekat je samo relativno vreme i najviše ćemo ga naći u književno-umetničkom jeziku u njegovom pripovedačkom obliku. Obično pisci upotrebljavaju imperfekat kako bi neku radnju iz prošlosti dočarao kao doživljenu.

Aorist

Aorist je glagolsko vreme kojim se označava radnja koja se dogodila u neposrednoj prošlosti, odnosno malo pre vremena saopštavanja.

Aorist se gradi tako što se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci (Ja čuh, Ti ču, On ču, itd.).

Relativna upotreba aorista nam pomaže da označimo radnju koja se vršila, tj. izvršila u jednom datom trenutku u prošlosti, a taj trenutak je izvesno van vremena saopštavanja. Ovakav aorist se uglavnom upotrebljava kao narativni, tj. pripovedački aorist.

Modalni aorist služi da označi govornikov stav u odnosu na još neostvarenu radnju (Pomreše od žeđi, dajte im vode).

Pluskvamperfekat

Ovo glagolsko vreme nam služi da bismo njime označili radnju koja se dogodila ili događala u prošlosti i to pre neke druge takođe prošle radnje.

Gradi se od imperfekta ili perfekta pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva promenljivog glagola (Ja sam bio pevao, Ti si bio pevao, itd.).

U sintaksi je pluskvamperfekat gotovo uvek relativno vreme i on je veoma retko u upotrebi.

Futur I (buduće vreme)

Futur I nam pomaže da njime označimo radnju koja će se tek dogoditi u budućnosti, nakon vremena saopštavanja.

Ovaj glagolski oblik se gradi od skraćenog oblika prezenta pomoćnog glagola hteti i infinitiva promenljivog glagola (Ja ću pevati, Ti ćeš pevati, itd.).

Relativni futur I služi da označi radnju koja je buduća u odnosu na neko drugo vreme, a ne na vreme govorenja. Tako postoji pripovedački ili narativni futur I.

U svom modalnom značenju futur I treba da označi stav govornika prema nekoj nerealizovanoj radnji (želja, zapovest, namera).

Sponzorisano:

loading...
Loading...