Imperfekat

Prošlo nesvršeno vreme, odnosno radnja koja je trajala duže vreme u prošlosti zove se još i imperfekat. Ovo prošlo nesvršeno vreme može se gramatički graditi isključivo od nesvršenih glagola.

Imperfekat nije glagolsko vreme koje je karakteristično samo za srpski jezik. Njega susrećemo u sličnim značenjima i u mnogim jezicima romanskog porekla.

U današnje vreme upotreba imperfekta je vrlo retka i sve se više smatra arhaičnim oblikom izražavanja. Može se sresti u govorima na jugu Srbije (okolina Vranja) ili u govorima zetsko-južnosandžačkog dijalekta.

U svojoj vremenskoj službi ili osnovnoj službi u sintaksi srpskog jezika, ovo glagolsko vreme se koristi kako bi označilo stanje, zbivanje ili radnju koji su se odigravali u jedno određeno vreme u prošlosti. Evo primera:

Kad sam prolazila pored njenog dvorišta, ona stajaše pored ograde i gledaše u daljinu.

Kao što možemo videti, radnja koja je opisana imperfektom, vršila se uporedo sa jednom drugom radnjom koja je u ovom primeru označena drugim prošlim vremenom (perfektom).

Radnja u imperfektu može označavati događaj koji se vršio naporedo sa određenom prošlom situacijom koja se označava uz pomoć neke vremenske priloške odredbe poput onda, tada, te noći, ceo taj dan, itd.

Već je rečeno da se za građenje imperfekta koriste samo nesvršeni, tj. imperfektivni glagoli.

On je na neki način obeležen specifičnim značenjem doživljenosti jer nam daje opis radnje koja se vršila u prošlosti onih lica koja su bila svedoci tog vršenja (u mašti ili stvarnosti).

Sintaksa imperfekta kao ličnog glagolskog oblika

Zbog svega ovoga navedenog može se reći da je imperfekat relativno vreme i kao takvo ono je vrlo retko u upotrebi u svakodnevnoj komunikaciji, odnosno u razgovornom stilu. Njega ćemo uglavnom sretati u umetničkoj prozi, u bogatom jeziku lepe pripovedačke književnosti.

Jedan od lepih primera iz domaće lektire u kojem možemo videti imperfekat u svom najlepšem svetlu jeste odlomak iz poznatog romana „Seobe“ Miloša Crnjanskog. U ovom romanu se govori o prošlim događajima koji su se odigrali u 18. veku, a o kojima pisac pripoveda kao da ih je i sam doživeo i bio im svedok:

„Vuk Isakovič beše otišao, a za njim nestajahu i slike njenog prošlog života, već mutne.“

„Kuće i kućišta zaboraviše, na ženu i decu više nisu mislili, a svoju muku i znoj osećahu sve jače.“

Imperfekat se može upotrebljavati i kao kvalifikativni sintaksički oblik. Takav slučaj imamo u sledećem primeru:

„Pogled je bio predivan. Ispod planinskih vrhova rasprostirahu se crne šume četinara i zelene udoline, sa ponekim cvetnim proplankom.“

Ovakvim kvalifikativnim imperfektom se označavaju radnje i stanja koji su uočeni u prošlosti, a koji ostaju stalni čak i u vremenu kada se o njima govori.

Imperfekat je kvalifikativnog karaktera i kada prikazuje neku ponavljajuću radnju ili stanje iz prošlosti. U ovom primeru imamo takav slučaj: „Fabrički radnici u to vreme stalno poboljevahu.“

Gnomski imperfekat je onaj imperfekat koji srećemo u nekim poslovicama. Jedna stara poslovica kaže: „Kad se nećak ženjaše, nikoga, pa ni strica ne pitaše, a kad se raženjaše, svakoga, pa i strinu pripitivaše.“

Ovakav gnomski imperfekat se može koristiti u svakakvim situacijama koje po sadržini odgovaraju poslovičnom izražavanju. Na taj način se postiže svevremenski karakter iskaza.

U isto vreme, ovakva upotreba imperfekta ima i jedan vid uverenosti da je nešto baš tako kako se u datoj poslovici kaže.

Građenje imperfekta

Imperfekat je ličan i prost glagolski oblik, odnosno glagolsko vreme. Kada kažemo ličan glagolski oblik onda mislimo na to da se njegovi oblici mogu menjati kroz lica, a kada kažemo prost glagolski oblik onda mislimo na to da je on prema načinu građenja prost jer se dobija dodavanjem određenih nastavaka na infinitivnu ili prezentsku osnovu.

Još na početku smo rekli da se imperfekat može graditi samo od nesvršenih glagola. Šta to znači?

Poznato je da se glagoli u srpskom jeziku pojavljuju u dva osnovna vida – svršenom i nesvršenom. Treći slučaj su dvovidski glagoli.

Glagolski vid je gramatička kategorija glagola koja nam označava trajanje radnje, stanja ili zbivanja koju dati glagol iznosi.

Nesvršeni ili imperfektivni glagoli su oni glagoli koji označavaju radnju, zbivanje ili stanje koji nemaju ograničeno, već neograničeno trajanje. U takve glagole bismo mogli svrstati sledeće: pribojavati se, javljati se, sumnjati, šetati, kuckati, jesti, itd.

Nesvršeni glagoli se mogu pojaviti u dva vidska lika. Naime, oni mogu biti trajni ili durativni i iterativni ili učestali.

Trajni glagoli su, recimo, jesti, sumnjati, šetati, imati. Oni označavaju da se radnja neprekidno vrši duže ili kraće vreme.

Učestali glagoli su, recimo, javljati se, kuckati, pribojavati se. Ovi glagoli znače da se radnja više puta ponavlja, odnosno da se vrši neprekidno, ali sa prekidima.

Sada kada smo videli od kakvih se glagola gradi imperfekat, moramo razumeti da se svi ovi glagoli svrstavaju u 7 različitih kategorija, odnosno vrsta. U odnosu na to u koju od ovih vrsta glagol pripada, razlikovaće se i vrsta nastavaka koja se dodaje na njih pri građenju imperfekta.

Glagoli prve vrste su oni čija se prezentska osnova završava na dugo E, a infinitivna osnova na suglasnik. Takav glagol je recimo glagol TRESTI. Imperfekat ovog glagola gradiće se dodavanjem nastavaka -ijah, -ijaše, -ijaše, -ijasmo, -ijaste, -ijahu.

Njegova promena izgleda ovako:

1. Ja tresijah/Mi tresijasmo
2. Ti tresijaše/Vi tresijaste
3. On tresijaše/Oni tresijahu

U nekim gramatikama stoji da je dozvoljeno građenje imperfekta i na sledeći način. Naime, na glagole prve vrste mogu se dodavati nastavci -ah, -aše, -aše, -asmo, -aste, -ahu.

Glagoli druge vrste su oni čija se prezentska osnova završava vokalom dugo E, dok se infinitivna osnova završava vokalom A. Nenepčani suglasnici iz osnove glagola u prezentskoj osnovi ispred E zameniće se jotovanim alternantima.

Imperfekat glagola ORATI, glasiće:

1. Ja orah/Mi orasmo
2. Ti oraše/Vi oraste
3. On oraše/Oni orahu

Glagoli treće vrste su oni čija se prezentska osnova završava na -ne, dok se infinitivna osnova završava na -nu. Takav je glagol BRINUTI. I kod ovakvih glagola dolazi do jotovanja.

U imperfektu će on glasiti ovako:

1. Ja brinjah/Mi brinjasmo
2. Ti brinjaše/Vi brinjaste
3. On brinjaše/Oni brinjahu

Glagoli četvrte vrste su oni čija se prezentska osnova završava na -je, dok infinitivna osnova nema nastavke i oni glagoli čija je prezentska osnova na -je, a infinitivna na -a.

Takvi su glagoli: čuti i kovati.

U imperfektu oni će glasiti ovako:

1. Ja čujah/Mi čujasmo                  1. Ja kovah/Mi kovasmo
2. Ti čujaše/Vi čujaste                     2. Ti kovaše/Vi kovaste
3. On čujaše/Oni čujahu                   3. On kovaše/Oni kovahu

Glagoli pete vrste su oni sa prezentskom osnovom na dugo A ili dugo E, dok im je infinitivna osnova na kratko A ili kratko E. Takvi su glagoli PEVATI, SMETI, RAZUMETI.

U imperfektu će glasiti ovako:

1. Ja pevah/Mi pevasmo
2. Ti pevaše/Vi pevaste
3. On pevaše/Oni pevahu

Glagoli šeste vrste su oni čija se prezentska osnova završava na dugo I, dok se infinitivna osnova završava na kratko I ili na E. Takav je glagol NOSITI.

U imperfektu on će glasiti ovako:

1. Ja nošah/Mi nošasmo
2. Ti nošaše/Vi nošaste
3. On nošaše/Oni nošahu

Glagoli sedme vrste su oni čija se prezentska osnova završava na vokal I, dok se infinitivna osnova završava na vokal A. Takav je glagol DRŽATI.

U imperfektu on glasi ovako:

1. Ja držah/Mi držasmo
2. Ti držaše/Vi držaste
3. On držaše/Oni držahu

Iz svega navedenog mogli bismo da zaključimo da se imperfekat gradi od prezentske osnove tako što se odbije njen krajnji vokal i na tako okrnjenu osnovu dodaju nastavci za oblik i nastavci za lice.

Nastavci mogu biti sledeći:

jednina

1. -ijah -ø /     -ah -ø
2. -ijaš -e /     -aš -e
3. -ijaš -e /     -aš -e

množina

1. -ijas -mo /     -as -mo
2. -ijas -te /     -as -te
3. -ijah -u /     -ah –u

Kod glagola treće i šeste vrste suglasnici će se ispred nastavaka -ah i -aše jotovati.

Potom, imperfekat se gradi od infinitivne osnove tako što se na punu osnovu dodaju oblički nastavci za imperfekat.

Jednina

1. -ah -ø
2. -aš -e -as -te
3. -aš -e -ah –u

Množina

1. -as -mo

Ovakvi nastavci se dodaju na glagole treće, četvrte (b), pete i sedme vrste. Vokal A iz nastavka za oblik će se sažimati sa vokalom A iz infinitivne osnove i postaće dugi vokal A.

Sažimajući prethodno rečeno, mogli bismo da zaključimo da se nastavci -ijah, -ijaše, -ijaše, -ijasmo, -ijaste, -ijahu dodaju na okrnjenu prezentsku osnovu glagola koji se završavaju na -ći i -sti (secijah, tecijah, pecijah, pletijah).

Potom da se nastavci -jah, -jaše, -jaše, -jasmo, -jaste, -jahu dodaju na okrnjenu prezentsku osnovu, i da se tom prilikom suglasnik iz osnove jotuje (seđah, brinjah, građah).

Na kraju, nastavci -ah, -aše, -aše, -asmo, -aste, -ahu dodaju se na infinitivnu osnovu onih glagola koji se završavaju na -ati i tada dolazi do sažimanja vokala A iz osnove i nastavka (držah, pisah, skupljah, nestajah, osećah).

Građenje imperfekta od nepravilnih glagola

U srpskom jeziku, pored glagola koji pripadaju navedenim vrstama, postoje i neki nepravilni glagoli.

Njihova nepravilnost se odnosi na drukčiji odnos infinitivne i prezentske osnove od onoga što je u opisima kategorija dato.

Jedan od takvih glagola je glagol IĆI, čiji će imperfekat glasiti:

1. Ja iđah/Mi iđasmo
2. Ti iđaše/Vi iđaste
3. On iđaše/Oni iđahu

Imperfekat pomoćnih glagola

Pomoćni glagoli u srpskom jeziku (jesam, biti, hteti) nemaju sve glagolske oblike.

Na primer, pomoćni glagol JESAM ima samo oblike prezenta, dok pomoćni glagol BITI ima sve glagolske oblike osim glagolskog prideva trpnog.

Pomoćni glagol BITI u imperfektu glasi ovako:

1. Ja bejah, beh/Mi bejasmo, besmo
2. Ti bejaše, beše/Vi bejaste, beste
3. On bejaše, beše/Oni bejahu, behu

Pomoćni glagol HTETI takođe ima sve oblike, osim glagolskog prideva trpnog.

U imperfektu on glasi ovako:

1. Ja hoćah/Mi hoćasmo
2. Ti hoćaše/Vi hoćaste
3. On hoćaše/Oni hoćahu