Kako sam proveo zimski raspust – sastav iz srpskog

Gotovo da je postao poslovičan ovaj običaj da se učenicima mlađih razreda prvog dana nakon završetka zimskog raspusta na časovima srpskog jezika zada tema “Kako sam proveo/la zimski raspust”.

Zbog toga, gledajte da svoj zimski raspust zaista ispunite lepim doživljajima kako biste imali o čemu da pišete!

Doživljaji ne moraju obavezno značiti odlazak na planinu, skijanje, snoubording ili vožnju žičarom. Nisu svi u mogućnosti da sebi priušte lepe zimske sportove. Doživljaj može biti i odlazak sa drugarima na lokalno klizalište, kao i okupljanje u sobi i igranje neke društvene igre sa vama dragim ljudima.

Kada zimski raspust obuhvata proslavu praznika (doček Nove godine, Božić i sl.), onda svakako uvek ima lepih situacija o kojima bi moglo biti reči u vašem pisanom radu, odnosno sastavu.

Dok pišete sastav na ovu temu gledajte da zvučite opušteno i prirodno. Nemojte koristiti fraze i znajte da ne morate obavezno da opisujete izgled prirode i “kako je sneg prekrio sve”. Budite moderni i budite iskreni.

Možete pisati o poseti baki i deki koji žive na selu ili o odlasku kod tetke koja živi u Beogradu. I selo i grad nude bezbroj fenomenalnih iskustava i verovatno ste i vi sami doživeli nešto slično. Opišite šta ste radili u gostima, koga ste upoznali, šta ste videli ili naučili. neka vaše izlaganje bude jasno, precizno i bez komplikovanih rečenica. lepota je u jednostavnosti i sažetosti.

Mi smo naveli dva primera. Ovi radovi su potpuno različiti, a oba odgovaraju temi. Pročitajte, pa onda smislite i vi svoju priču! Srećno!

Primer 1

Danas je poslednji dan mog zimskog raspusta. Ove dve nedelje su bile sjajne i u njima sam uživao do maksimuma, ali svi znamo da sve što je lepo – ima kraj!

Ipak, imao sam dovoljno vremena da se odmorim i sada sam spreman da nastavim sa učenjem. Nisam nigde putovao, ali sam se vrlo lepo proveo kod kuće. Konačno sam imao vremena da na miru odgledam neke nove filmove koji su se pojavili prethodnih meseci.

Čitav jedan dan sam posvetio omiljenoj seriji “Igra prestola” i odgledao sve epizode poslednje sezone u jednom dahu. Sam u svojoj zamračenoj sobi, sa gomilom kokica. To je bio moj san o kome sam maštao u onim danima dok sam besomučno vežbao matematiku i fiziku i učio neke dosadne lekcije.

Svakoga dana sam slušao muziku i izlazio sam u šetnju sa drugom i drugaricom. Blizu naše zgrade postoji jedno lepo izletište i brdo na čijem vrhu je predivan restoran sa pogledom na čitav grad.

Svakog drugog dana smo se penjali na brdo, a onda bismo u restoranu naručili toplu čokoladu ili čaj i uživali ćaskajući. Baš mi je bilo lepo, zato što nigde nismo žurili i imali smo sve vreme ovoga sveta.

Vreme nas je poslužilo. Nije bilo snega, ali je bilo hladno i sunčano.

Takođe, pomagao sam tati da konačno sredi podrum. Poslednjih godina je podrumska prostorija postala pravo skladište bez ikakvog reda. Što bi mama rekla: “Potpuni haos”! Otac i ja smo se dogovorili da iskoristimo raspust i dovedemo stvari u red.

Prvo smo izbacili sve ono što je bilo nepotrebno, spakovali smo neke stare pokvarene uređaje i odneli na reciklažu, a onda smo u podrum spustili jednu staru policu.

Po polici smo poređali tegle i flaše sa zimnicom. Majka je bila presrećna kada je videla šta smo uradili. Osećao sam se dobro jer smo zajedno uradili nešto korisno za sve nas. Tata je isto bio srećan i rešio je da nas vodi na večeru. Mesto smo birali sestra i ja. Naravno, to je bila naša omiljena picerija. Odlično smo se proveli, čak mi je tata dozvolio da popijem jednu čašu piva.

Eto, ne mora zimski raspust da bude fenomenalan samo ako se ode na skijanje! Moj zimski raspust je bio običan ako bismo to posmatrali sa jedne strane, a opet sa druge, mislim da je moj zimski raspust bio potpuno ispunjen pre svega dragim i bliskim ljudima, toplinom i harmonijom. Od toga nema ničeg vrednijeg, verujte mi na reč.

Primer 2

Svi vole praznike jer se za vreme praznika možemo opustiti i zabaviti. Uverena sam da se i naši nastavnici raduju zimskom raspustu, podjednako kao i mi đaci. Za vreme raspusta imamo više vremena da radimo ono što želimo, a ne ono što moramo. Možemo spavati ujutru dokle hoćemo, a možemo i sedeti uveče do kasno bez bojazni da ćemo se zbog toga ujutru teško probuditi za školu.

Ovaj zimski raspust je za mene bio poseban. I sada dok ovo pišem, ne verujem da se to stvarno dogodilo. Imam utisak da sam sve to sanjala.

Oduvek sam maštala da otputujem u Pariz. Nekako sam uvek zamišljala da bi najlepše bilo da vidim Pariz u vreme božićnih i novogodišnjih praznika kada je sve okićeno i blještavo.

Ovog zimskog raspusta taj san mi se ostvario. Sećam se, bio je 20. decembar kada su mi mama i tata rekli da su rezervisali avionske karte i da odlazimo u Pariz 29. decembra. Vrištala sam od sreće, grlila roditelje i zapitkivala ih sa nevericom: da li je moguće, da li je moguće, ne lažete me?! Mama se smejala i znam da je i njoj bilo drago što će mi se san ispuniti.

Dogovorili su se sa našim daljim rođacima da budemo njihovi gosti u predgrađu Pariza. Oni imaju veliku kuću i mogu da nas prime. I njima će biti drago da budu sa svojima u vreme praznika. Imaju dve ćerkice mojih godina, pa ćemo svi imati društvo.

Svanuo je dan polaska na put. Bila sam posebno uzbuđena što ću leteti avionom prvi put. Nisam se plašila, naprotiv, jedva sam čekala. U avionu je sve bilo fantastično. Stjuardese su bile ljubazne i stalno su pitale da li nam je nešto potrebno. Osećala sam se bezbedno u svakom trenutku. Posebno mi se dopao trenutak kada se avion odlepljuje od zemlje. Uživala sam u svakom momentu.

Na aerodromu u Parizu su nas čekali rođaci. Prvog dana nismo nigde išli, niti smo obilazili grad, već smo otišli da se raspakujemo i odmorimo od puta.

Sledećeg dana smo krenuli u obilazak grada. Prvo nas je rođak provozao autom kroz glavne ulice Pariza kako bismo u jedan mah stekli utisak o lepoti i veličini ovog grada. Zatim smo parkirali i krenuli u šetnju.

Prva ulica u Parizu kojom sam prošetala bila su Jelisejska polja odnosno Šamps Elize! Ne znam da li sam se više radovala što sam okružena ljudima svih rasa ili zato što sam oko sebe gledala one divne fasade, najlepše izloge renomiranih modnih kuća. To je prostor u kome se zaista osećate kao građanin sveta!

Ovde sam osetila duh grada. Jelisejska polja počinju na Trgu Konkord, a završavaju se na Trgu Šarl de Gol Etual na kojoj stoji predivna Trijumfalna kapija.

U narednim danima smo obišli muzej Luvr, Monmartr i muzej Orsej.

Za kraj smo ostavili poznatu Ajfelovu kulu. Popeli smo se pešice do drugog sprata. Pogled koji se odatle pruža je neverovatan. Imala sam utisak da ne mogu da dišem od uzbuđenja i sreće.

Nažalost, ovoga puta nismo otišli u Diznilend, ali smo se dogovorili da obavezno dođemo opet kada bude proleće ili leto. Tada ćemo obići i Versaj.

Šta bih još mogla da vam ispričam, kada je i ovo sasvim dovoljno. Za mene je ovaj zimski raspust bio najlepši raspust u životu. Au revoir! Bisou!

Sponzorisano:

loading...