Koliko alkohol ostaje u krvi?

Sve se češće u medijima mogu pročitati naslovi „Kad pijem, ne vozim“, jer alkohol spada u jedan od najčešćih uzročnika saobraćajnih nezgoda, jer deluje na receptore u mozgu i ima sedirajući efekat, što umanjuje motorne sposobnosti, kao i pravilno rezonovanje, i usporava reflekse i vrlo utiče na racionalno razmišljanje.

Činjenica je da svaka osoba različito reaguje na konzumiranje alkohola, te neko ima „viši prag“, odnosno može da popije veće količine alkohola dok ne nastupi pijanstvo, dok su pak neke druge osobe manje „otporne“ na dejstvo alkohola.

Reakcije na prisustvo alkohola u krvi su takođe dosta individualne, te nekome mogu „bukvalno“ zadati glavobolje, nekome poremetiti kordinaciju pokreta i/ili ravnotežu, nekome uticati na stanje svesti, a nekome na razumljivost govora i artikulaciju, te će kao pijan početi da kako se žargonski i kaže „zapliće jezikom“.

Sve ovo što je do sada pomenuto, iznenađujuće nema povezanosti sa time koliko se dugo alkohol zadržava u organizmu, već sa količinom unetog alkohola, njegovom koncentracijom u krvi, kao i samom sposobnošću organizma da eliminiše alkohol brže ili sporije.

Logično je da će neko ko godinama hronično konzumira alkohol, u jednom trenutku postići svoj „gornji prag“, te će postati preosetljiv i na manje količine alkohola u organizmu, te razviti jedno veoma opasno stanje, a koje se stručno zove „alkoholni delirijum tremens“.

Metabolizam alkohola u organizmu

Kao što je većini ljudi poznato, jetra je glavni organ koji „prečišćava“ naš organizam od lekova, toksina i štetnih proizvoda metabolizma uopšteno, te se tako i alkohol metaboliše odnodno delom razgrađuje u jetri, a izlučuje se preko urinarnog trakta, te se delom izdiše preko pluća, a delom se eliminiše preko kože.

Kada alkohol dospše u krvotok, zavisno od njegove unete količine, raste i broj promila kojima se meri nivo alkohola u krvi, te se putem krvnih sudova od odvodi u jetru, u kojoj se razlaže na baš sastavne molekule od kojih je najopasniji amonijum jon, jer deluje direktno tokjsično na mozak.

Kada se alkohol razloži i preraspodeli kroz jetrune ćelije na dalje ide put ekskretornih sistema i tako se i izbacuje iz organizma, a poznato je da u roku od jednog sata, zdrava jetra može da lako razloži tj da metabolizuje oko 29 ml alkohola iz krvi, ali je to suštinski vrlo spor proces.

Dakle, pomenuta količina alkohola nestaje iz krvi u toku od jednoga sata, a to je „pretvoreno“ u alkoholna pića, količina od na primer 350 ml piva ili 170 ml vina, otprilike gledano, jedna čaša vina ili dve čaše piva u proseku.

Ukoliko se popije dupla količina alkohola od navedene, potrebno je duplo vreme za njegovo razlaganje putem jetre i za potpunu eliminaciju, te se sa povećanjem količine unetog alkohola, srazmerno povećava i njegova koncentracija u krvi i proporcionalno pak produžava poluvreme eliminacije preko jetre.

Koliko se dugo alkohol zadržava u krvi?

Pomenuto pitanje je važno ne samo sa aspekta zdravlja organizma, već i u pogledu štetnosti alkohola po brojne fizičke i psihičke funkcije i po tom pitanju je bitno ponoviti da se dužina eliminacije alkohola iz krvi, preračunava prema njegovoj koncentraciji u krvi, koja zavisi od popijene količine i vrste alkohola.

Kako je i poznato, različite vrste pića, sadrže i različit procenat alkohola u sebi, ali i svaki organizam ima različitu reakciju receptora na koje alkohol u mozgu deluje pa se uopšteno može reći da je dužina zadržavanja alkohola u krvi individualna.

Konzumacija alkohola je štetna u svakom smislu, te nije tačno da alkohol poboljšava cirkulaciju, jer on ima vazokonstriktorno dejstvo na krvne sudove, i dovodi do smanjenog priliva krvi i u vitalne organe i u ekstremitete ( pa se ljudi koji su pijani u ekstremnim uslovima i smrznu, zbog prividnog osećaja toplote u telu).

Drugo što je važno naglasiti, jeste da alkohol ni u kom slučaju ne popravlja raspoloženje, jer on spada u grupu depresora CNS-a, pa ima upravo suprotan efekat, te nakon sedacije izaziva vrlo ili jaku depresiju, te i anksioznost i zavisnost.

Osobe koje konzumiraju alkohol u prekomernim količinama, utiču i na svoje okruženje, pre svega na svoju porodicu, ali mogu ugroziti i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju ako su recimo pijani vozači, a pokazano je da je stepen nasilnog ponašanja znatno povećan kod osoba koje su konzumenti alkoholnih pića.

Alkoholizam je bolest zavisnosti, te osobe koje smatraju da nemaju problem ako duže vreme piju, nisu u pravu, ali one po pravilu uopšte do neke granice nisu svesne da im je potrebna jedna vrlo ozbiljna stručna pomoć.

Na žalost, alkoholizam se veoma teško može izlečiti, te se kao i u slučaju narkomanije ili tabletne zavisnosti ili kockanja kao bolesti zavisnosti, alkoholičari nakon kraćeg ili dužeg perioda vraćaju svom poroku.

Nivo alkohola u krvi najveći je u proseku oko sat vremena nakon konzumacije nekog pića, te se tada maksimalna količina alkohola koncentriše u krvotoku, dok je za njegovu potpunu razgradnju i eliminaciju iz krvi potrebno čak oko 24 sata, te se vožnja ili pak upravljanje mašinama ili rad na rizičnim poslovima ne preporučuju ni nakon konzumacije alkohola, niti pak jedan dan od njegove upotrebe, te se takvo stanje u žargonu naziva „mamurluk“, jer su tada i motorne i neke kognitivne funkcije (pre svega pažnja i racionalno razmišljanje) u znatnoj meri umanjene.

Dakle kako je napred i navedeno, razgradnja alkohola u jetri je dosta spora, jer se za sat vremena razgradi prosečno oko 29 ml alkohola iz krvi, što je oko 0, 15 promila, a poznato je da minimalna koncentracija alkohola u krvi već od 0,02 ili 0,04 promila znatno utiče na glavne i psihomotorne sposobnosti i na funkcionisanje organizma uopšte.