Majstor i Margarita – prepričano, analiza lektire, likovi

“Majstor i Margarita” je roman ruskog pisca Mihaila Bulgakova, koji je napisan u Sovjetskom Savezu između 1928. i 1940. godine za vreme Staljinovog režima. Cenzurisana verzija je objavljena u moskovskom časopisu u toku 1966. i 1967. godine, nakon što je pisac umro.

Rukopis nije objavljen u obliku knjige sve do 1967. godine i to prvi put u Parizu. Samizdat verzija koja je cirkulisala  i podrazumevala cenzurisane delove, uključena je u verziju koja je štampana 1969. godine u Frankfurtu. Od tada, roman je objavljivan na više jezika i u više različitih izdanja.

Priča u romanu se odnosi na posetu đavola zvanično ateističkom Sovjetskom Savezu. Roman “Majstor i Margarita” spaja natprirodne elemente sa satiričnom mračnom komedijom i hrišćanskom filozofijom, prkoseći nekom specifičnom žanru. Mnogi kritičari smatraju da je to jedan od najboljih romana 20. veka, kao i najistaknutija sovjetska satira.

Mihail Bulgakov je bio dramski pisac i autor. Počeo je da piše ovaj roman 1928. godine, ali je spalio prvi rukopis 1930. jer nije mogao da vidi budućnost ni sebe kao pisca u Sovjetskom Savezu u vreme političke represije koja je bila prilično rasprostranjena. Ponovo je krenuo sa pisanjem romana 1931. godine. Početkom 1920. Bulgakov je prisustvovao uredničkom sastanku jednog ateističko-propagandnog časopisa.

Loading...

Veruje se da je odavde izvukao ono što je posle napisao u Balu valpurgijske noći u romanu. Kompletirao je svoj drugi nacrt 1936. godine, kada je osmislio glavne smernice konačne verzije. Napisao je još četiri verzije. Kada je Bulgakov prestao sa pisanjem četiri nedelje pre svoje smrti 1940. godine, roman je imao neke nedovršene rečenice i labav kraj.

Cenzurisana verzija sa oko 12 posto uklonjenog teksta i dosta izmena, prvi put je objavljena u magazinu “Moskva” (broj 11, 1966 i broj 1, 1967). Rukopis je iznet iz Sovjetskog Saveza i odnesen u Pariz, gde je YMCA Press slavan zbog objavljivanja dela Aleksandra Solženjicina, objavio prvo izdanje knjige 1967. godine. Tekst, objavljen u magazinu “Moskva”, brzo je preveden na estonski, a decenijama je ostao jedino štampano izdanje u Sovjetskom Savezu, objavljeno 1968.

Originalni tekst svih izostavljenih i izmenjenih delova, sa naznakama o mestima modifikacije, štampan je i distirbuiran ručno u Sovjetskom savezu (u disidentskoj praksi ovo je poznato pod imenom samizdat). Godine 1969. izdavač Posev (iz Frankfurta) štampao je verziju uz pomoć ovih dodataka.

U Sovjetskom Savezu, roman je prvi put objavljen u obliku knjige na estonskom jeziku 1968. godine, a neki odlomci su izbačeni. Prva kompletna verzija, koju je uredila i pripremila Ana Sahakyants, objavljena je na ruskom jeziku od strane Hudožestvene literature 1973. godine. Ona je bila zasnovana na Bulgakovljevoj poslednjoj verziji iz 1940. godine kako je potvrdio izdavač.

Ova verzija je ostala kanonsko izdanje sve do 1989. godine. Poslednja verzija, zasnovana na svim dostupnim rukopisima, bila je pripremljena od strane Lidije Janovskaje.

Kratak sadržaj priče

Roman se kreće u dva toka. Prvi tok se dešava u Moskvi tokom 30-ih godina 20. veka u kojoj se pojavljuje Sotona i to na Patrijaršijskim jezerima pod maskom “profesora Volanda”, misterioznog gospodina i mađioničara nepoznatog porekla. Dolazi sa svitom koja uključuje groteskno obučenog sobara Korovjeva, vragolaste, crne mačke koja brzo priča (Behemot); ubice Azazela i ženskog vampira Hele.

Napravili su pustoš ciljajući na književnu elitu i njihov sindikat Massolit. Njihov privilegovani štab je Gribojedovljeva kuća. Udruženje čine korumpirani penjači na društvenoj lestvici i njihove žene (i supruge i ljubavnice), birokrati, profiteri i, generalno, skeptici ljudskog duha.

loading...

Drugi tok se dešava u Jerusalimu u vreme Pontija Pilata koji opisuje Voland u svojim razgovorima sa Berliozom i kasnije to dobija svoje refleksije u Majstorovoj priči. Ovaj deo romana se odnosi na suđenje Ješui od Nazareta od strane Pontija Pilata, na njegovo priznanje da ima afinitete prema njemu i duhovnu potrebu za njim, kao i na njegovo oklevanje, ali i odluku da izvrši egzekuciju.

Prvi deo romana započinje direktnim sukobom između Berlioza, ateističkog čelnika književne birokratije i urbanog džentlmena stranca (Volanda) koji brani verovanja i otkriva svoje proročke moći. Berlioz odbacuje proročanstvo o njegovoj smrti, ali umire nekoliko stranica kasnije. O ispunjenju proročanstva o smrti svedoči Ivan Ponirev, mladi i entuzijastični moderni pesnik. On piše pesme pod pseudonimom Bezdomni (beskućnik).

On bezuspešno pokušava da uhvati “bandu”, upozoravajući na njihovu zlu i misterioznu prirodu, i to ga odvodi u ludnicu. Tamo upoznaje Majstora, ogorčenog pisca. Odbacivanje njegovog istorijskog romana o Pontiju Pilatu i Hristu dovelo je Majstora do takvog očaja, da je spalio svoj rukopis i okrenuo leđa svetu, uključujući i predanu ljubavnicu Margaritu.

Glavne epizode u prvoj polovini romana uključuju i satirični portret Masolita i njihove Gribojedovljeve kuće; Sotonine čarobne predstave u kabareu, satiriziranje taštine, pohlepe i lakovernosti nove elite; Volanda i njegovo preuzimanje stana pokojnog Berlioza (zajedno sa svojom svitom). U to vreme, stanovi su bili prava premija u Moskvi i bili su kontrolisani od strane državne elite. Bulgakov u stvari govori o svom stanu u svom romanu jer je to jedna od scenografija u moskovskom delu romana.

Drugi deo romana predstavlja Margaritu, Majstorovu ljubavnicu. Ona odbija da očajava zbog svog ljubavnika i njegovog dela. Bila je pozvana na Đavolji ponoćni bal gde joj Voland nudi priliku da postane veštica sa natprirodnim moćima. Ovo se dešava u noći na Veliki petak. To je vreme prolećnog punog meseca, kao što je i bilo u onom trenutku kada je Hristova sudbina zapečaćena od strane Pontija Pilata koji je odlučio da ga raspne na krst u Jerusalimu. Majstorov roman takođe govori o ovom događaju. Sva tri događaja u romanu su povezana upravo ovim događajem.

Maragarita ulazi gola u carstvo noći, nakon što nauči da leti i kontroliše svoje oslobođene strasti. Ona se nasilno osvećuje književnim birokratama koji su osudili njenog voljenog na očaj. Margarita dovodi ushićenu sluškinju Natašu i lete zajedno preko gustih šuma i reka Sovjetskog saveza. Ona se kupa i vraća nazad u Moskvu sa Azazelom, svojom pratnjom, kao hostesa za Sotonin veliki prolećni bal. Stojeći pored njega, ona pozdravlja mračne slavne ličnosti ljudske istorije koje dolaze iz pakla.

Loading...

Ona preživljava ovo iskušenje i, zbog njenih bolova, Sotona joj nudi da joj ispuni njenu najdublju želju. Ona bira da oslobodi ženu koju je upoznala na balu od večne ženske kazne. Žena je bila silovana i ubila je svoje dete. Njena kazna je bila da se svakog jutra propudi i nađe onu istu maramicu kojom je ubila dete na svom noćnom stočiću. Sotona ispunjava njenu prvu želju i nudi joj još jednu, govoreći da prva Margaritina želja nije imala nikakve veze sa njom samom. Kao svoju drugu želju, ona bira da oslobodi Majstora i da sa njim živi u siromaštvu i ljubavi.

Ni Voland ni Ješua se ne slažu sa njenim izborom života, a Azazelo je poslat da ih vrati. Njih troje piju otrovano vino Pontija Pilata u Majstorovom podrumu. Majstor i Margarita metaforički umiru, a Azazelo gleda njihovu fizičku manifestaciju smrti. Azazelo ih ponovo budi, a oni napuštaju civilizaciju zajedno sa đavolom dok sve moskovske kupole i prozori gore u prizoru uskršnjeg sunca.

Zbog toga što Majstor i Margarita nisu izgubili veru u čovečanstvo, dobili su “mir”, ali im je uskraćeno “svetlo” – to jest, provešće večnost zajedno u senovitoj, ali ugodnoj oblasti sličnoj Danteovom opisu Limba. Oni nisu zaslužili slavu Nebesa (raja), ali i ne zaslužnuju kaznu pakla.

Voland i njegova svita, uključujući i nove učenike, Majstora i Margaritu, brzo odlaze iz Moskve, a prostor i vreme su za njih bezvredni kao i zločin koji su tamo počinili. To je za njih nebitno. Oni su zbacili maske svoje kratke avanture i postali čisti duhovi. Moskva, daleko iza njih, ostaje potresena njihovom posetom. Postepeno, međutim, događaji koji su uzdrmali grad objašnjavaju se racionalnim prikazima histerije i masovne hipnoze. Mogućnost da se Sotona lično vratio u Rusiju, prikazana revolucijom i nadmoći ateizma nad hrišćanskim idealima, biva ismevana.

Voland, u svom konačnom činu u ovoj priči, potvrđuje svoju ulogu neverovatnog izvršioca Hristove volje: ispunjavajući Margaritinu želju da joj oslobodi ljubavnika, on je zapravo oslobodio Pontija Pilata od njegovog greha i dopustio mu da ide ukorak sa ubijenim Jevrejinom čiju je filozofiju toliko obožavao.

Analiza

Postoji nekoliko interpretacija ovog romana. Jedna od mogućih interpretacija je da je ovo odgovor na agresivnu ateističku propagandu. Neki kritičari sugerišu da je Bulgakov na ovaj način odgovorio svim pesnicima i piscima za koje je verovao da šire ateističku propagandu u Sovjetskom savezu i negiraju Isusa Hrista kao istorijsku ličnost. Posebno se usprotivio antireligijskim pesmama Demijana Bednog. Roman se može posmatrati kao ukor agresivno bezbožnim ljudima.

Postoji opravdanje kako za moskovske tako i za delove koji opisuju Judeju u romanu kao i za celokupnu sliku đavola. Bulgakov koristi likove iz jevrejske demonologije kao odgovor na poricanje Boga u Sovjetskom savezu tog vremena.

Okluzivna interpretacija kaže da Bulgakov prikazuje zlo kao neodvojivi deo našeg sveta jer je i svetlost nastala iz tame. I Sotona i Isus borave unutar čoveka. Isus nije bio u stanju da vidi Judinu izdaju, uprkos Pilatovim naznakama, jer je on video samo dobro u ljudima. Nije se mogao zaštititi jer nije znao kako, niti od koga.

Ovo tumačenje pretpostavlja da je Bulgakov imao sopstvenu viziju Tolstojeve ideje o otporu zlu kroz nenasilje, dajući ovakvu sliku Ješue.

Glavni likovi

Majstor

Pisac koji je napisao roman o susretu Pontija Pilata i Ješue od Nazareta koji je odbačen od sovjetske književne birokratije, uništivši njegovu karijeru. Tajna policija ga zatvara tri meseca zbog ispitivanja zbog lažne dojave beskrupuloznog komšije.

Kasnije ga odvode u psihijatrijsku kliniku gde se susreće sa Bezdomnim. Malo toga se daje o prošlosti ovog lika osim njegovog verovanja da je njegov život počeo da ima smisla kada je upoznao Margaritu.

Margarita

Majstorova ljubavnica Margarita Nikolajevna. Zarobljena u braku bez strasti, posvetila se Majstoru za koga veruje da je mrtav. Kratko se pojavljuje u prvoj polovini romana, ali se ne pominje po imenu sve do druge polovine, kada služi kao domaćica Sotoninog Velikog bala u Valpurgijskoj noći. Veruje se da je njen lik inspirisan Bulgakovljevom poslednjom ženom, koju je zvao “moja Mragarita”.

Možda je bio pod uticajem Geteove Grete iz “Fausta”, čije je pravo ime Margarita, kao i kraljicom Margo od Valoa. Potonja kraljica je bila glavni lik u operi “Hugenoti” Đakoma Mejerbira koju je Bulgakov veoma voleo, kao i u romanu Aleksandra Dime, “Kraljica Margo”. U ovim delima, kraljica je prikazana kao odvažna i strastvena.

Mihail Aleksandrovič Berlioz

Vođa književne birokratije Masolit. On nosi prezime francuskog kompozitora Hektora Berlioza koji je napisao operu “Prokletstvo Fausta”. Berlioz insistira na tome da je Isus iz jevanđelja bio mitska figura bez istorijske osnove. Voland predviđa da će biti obezglavljen od mlade Ruskinje, što će se i dogoditi kada ga pregazi tramvaj.

Bezdomni

Mladi, nadahnuti i ambiciozni pesnik. Njegovo ime znači beskućnik. U početku je bio oruđe Masolita, ali se transformiše kroz događaje u romanu.

On je svedok Berliozove smrti i skoro da je posle toga poludeo, ali se kasnije sreće sa Majstorom u ludnici. Tamo odlučuje da prestane da piše poeziju.

Voland

Voland je Sotona maskiran u stranog profesora koji je u Moskvu došao da predstavi crnu magiju, a zatim i da izvede svoje mahinacije.

Umesto toga, Voland predstavlja pohlepu i buržoasko ponašanje samih posmatrača.

Behemot

Ogromna demonska crna mačka (za koju se kaže da je velika kao svinja) koja govori, hoda na dve noge i može da se transformiše u čoveka na kratko vreme. On ima sklonost ka šahu, vodki, pištoljima i odvratnom sarkazmu.

On je najmanje ugledan član Volandove svite – Margarita ga snažno udara po glavi nakon jedne od mnogih glupih šala, bez straha od reakcije. U poslednjim poglavljima, čini se da je Behemot demonski stranac, najbolji klovn na svetu koji je otplatio svoj dug tako što je služio Sotoni na njegovom putovanju u Moskvu.

Sponzorisano:

loading...
Loading...