Moj najbolji prijatelj – sastav iz srpskog. Primeri koje možete pročitati su ispod.
Primer 1
Dobri prijatelji su veoma retki u ovim brzim i promenljivim vremenima. Stare vrednosti su nestale, a nove nikako da dođu. Ipak, čovek mora da ima prijatelja u koga može imati poverenja. Ja imam sreće, zaista, jer imam nekolicinu dobrih prijatelja. Među svima njima posebno bih izdvojio Milana. Njega bih mogao nazvati mojim najboljim prijateljem.
Tačnije, ponosan sam na njega. On potiče uz vrlo ugledne porodice. Njegov otac je advokat. Mi idemo u isto odeljenje. On je jedan od najboljih učenika, ne samo u odeljenju, nego i u čitavoj školi. Brzo razume stvari, veoma je domišljat i vrlo aktivan.
Takođe je i vrlo precizan u razmišljanju i u obraćanju. Kako vidim, svi ga poštuju i cene jer ume lepo da se obrati drugima u razgovoru. Neko bi rekao da je on knjiški moljac, ali ja bih to nazvao drugim imenom jer smatram da on samo vrlo dobro zna šta hoće.
Zanimaju ga tekuća pitanja i dnevna društvena i politička dešavanja, pa često diskutujemo na te teme. Njegov pristup je direktan, ali nepristrasan. Tolerantan je i ume da posmatra stvari široko. Vrlo je kooperativan.
Ponekad nedeljom volimo da odemo na ručak u neki restoran ili u bioskop. Dešava se da uspe da me natera da mu pravim društvo iako sam već odgledao određeni film ili predstavu i ja mu to nikad ne uzimam za zlo jer zaista nikad ne prelazi granice pristojnosti.
Milan je vrlo otvoren i često voli da se raspravlja, ali uvek sa argumentima. Zaista ima manire i to mi se dopada kod njega.
Veoma sam ponosan na svog najboljeg prijatelja.
Primer 2
Čovek je društveno biće i on instinktivno traži društvo, odnosno prisustvo drugih ljudi. Na putu kroz život, susrećemo se sa bezbroj ljudi, ali ne sklapamo prijateljstva sa svima. To je zbog toga što je suštinski uslov za prijateljstvo povezanost u načinu razmišljanja, ukusa i temperamenta.
Postoji svega nekoliko ljudi sa kojima možemo zaista da se povežemo, da imamo slične afinitete, da se družimo i takvi ljudi zadobiju stalno mesto u našim srcima.
Lazar je moj najbolji prijatelj. Idemo u isti razred, a i komšije smo jer živimo u istoj ulici. On ima zaista simpatičan karakter, šarmantna je ličnost koja pleni svojim lepim manirima i sveukupnom pojavom.
Njegovi roditelji su lekari, pa je on odrastao u jednoj veoma zdravoj porodičnoj sredini. Jedinac je i zaista ga čuvaju kao zenicu u oku. Još od ranog detinjstva smo se igrali i družili se. Više i ne mogu da se setim kada sam ga tačno upoznao. Mislim da smo imali 5 godina kada smo počeli da se družimo.
Lazar je veoma odgovoran, naročito prema svojim roditeljima i zaista ne voli da ih naljuti ni u jednoj situaciji. Ponekad me to malo nervira, ali ga u potpunosti razumem.
Lazar je jedan od najboljih učenika u školi. Svi nastavnici su ponosni na njegove sposobnosti jer skoro da nema pitanja na koje on nema odgovor, niti problema za koji on nema rešenje. Engleski jezik govori skoro kao maternji jer pohađa privatne časove još od šeste godine.
Takođe, veoma je uspešan u debatama i ume da govori i raspravlja o svakoj temi sa dosta samopouzdanja. Osvajao je i mnoge nagrade na takmičenjima i kvizovima.
Ono što posebno volim kod njega jeste njegov odličan ukus za muziku. Zahvaljujući njemu sam počeo da slušam nekoliko dobrih rok bendova.
Naravno, Lazar ima i svoje mane. Na primer, nikada ne učestvuje ni u jednom sportskom takmičenju i nikad ne ide na igralište. Nikada ga nisam video da igra fudbal ili košarku. On kaže da to nije njegova oblast interesovanja, a meni je žao jer bih voleo da sa njim delim i taj deo života.
Ima ambiciju da postane ugledni profesor. Već sada je svima jasno da će on da dostigne najveće počasti u polju kojim bude izabrao da se bavi.
Ponosan sam na svog najboljeg prijatelja i pokušaću da ga pratim na putu ka svim njegovim uspesima. Želeo bih da naše prijateljstvo traje zauvek jer je veoma teško naći takvog prijatelja.
Primer 3
Svakome je potreban najbolji prijatelj u životu. Potreban nam je neko kome možemo verovati. Najbolji prijatelj bi trebalo da bude uvek tu za nas kada nam je potreban, bez obzira na to o kakvoj se situaciji radi.
Ja imam sreću da je moj najbolji prijatelj tu, uz mene, gotovo čitavog mog života. Moj najbolji prijatelj je moja sestra Anita. Ona je samo 13 meseci mlađa od mene, pa smo zbog toga veoma bliski. Naučila me je kako da verujem ljudima, kako da se nosim sa problemima i kako da se otvorim kao individua.
Oduvek sam imao problem da verujem ljudima. Jedina osoba kojoj sam mogao da verujem bez rezerve je moja sestra Anita.
Još dok sam bio mlađi, uvek sam mogao da joj se obratim kad god uradim nešto pogrešno. Ona bi me uverila da neće da me izda, ako ni ja ne izdam nju. Znao sam da će sve moje tajne biti sigurne i da ih niko neće saznati ako ih ispričam Aniti.
Rešavanje problema je druga stvar oko koje mi Anita uvek pomaže. Kad god imam problem koji ne mogu sam da rešim, ja odem kod nje. Bilo da su u pitanju neke devojke sa kojima se viđam ili neki problemi sa školom, ona je uvek tu da mi pomogne savetujući me pametno. Imam utisak ponekad da ona zna odgovore na sva moja pitanja. Nije što mi je sestra, nego je zaista divna osoba, a to ne mislim samo ja, već i neke njene prijateljice.
Ja sam oduvek bio stidljiv. Imao sam poteškoće pri upoznavanju novih ljudi i puštanju nepoznatih u svoj život. E, tu mi je moja sestra najviše pomogla. Ona me je stalno terala da prilazim različitim ljudima i da započinjem razgvore sa njima.
Kad god odemo na neko novo mesto ona ume da mi pomogne da se osećam slobodno i sigurno i da započnem konverzaciju sa nepoznatim ljudima.
Ponekad me bude sramota i nije mi baš prijatno, ali se na kraju uvek ispostavi da je bila u pravu i da nemam čega da se stidim.
Moja sestra mi je pokazala kako da budem otvoreniji i kako da glasno kažem svoje mišljenje bez ustručavanja.
