Moj nezaboravni doživljaj – sastav iz srpskog

Nezaboravne doživljaje gotovo uvek vezujemo za nekakve avanture. Avanture su uzbudljive, hrabre i pomalo rizične aktivnosti, pune izazova koje omogućavaju ljudima neobične doživljaje koje će dugo pamtiti.

Mnogi ljude vole da preduzimaju avanturističke aktivnosti kao što su padobranstvo, planinarenje, ronjenje, rafting, itd.

Avantura može biti i nešto što radimo sa puno uzbuđenja, hrabrosti i radosti bez ikakvog razmišljanja o posledicama.

Nezaboravni doživljaji su iskustva koja su ispunjena uzbudljivim aktivnostima. To su neobična iskustva koja dolaze zahvaljujući poduhvatima punim hrabrosti, uzbuđenja i radosti. Nezaboravne doživljaje možemo iskusiti samo ako ne razmišljamo previše o posledicama.

Naravno, ovakvi doživljaji mogu ponekad rezultirati i negativnim posledicama, pa i gubicima.

Međutim, ljudi koji su avanturistički nastrojeni nikada ne razmišljaju na negativan način i zahvaljujući tome iskuse puno nezaboravnih situacija. Doživljaj i avantura se mogu pronaći u svim segmentima života, samo je razlika u tome kako ćemo ih mi doživeti unutar našeg bića i unutar našeg uma.

Oni ljudi koji su hrabri, uvek razmišljaju o avanturi kao o nekoj novoj šansi i prilici i idu napred, bez obzira da li to na kraju rezultira uspehom ili samo novim iskustvom kroz neuspeh.

Kukavice neuspehe doživljavaju kao strašne situacije i nikada se ne potrude da pokušaju ponovo.

Zapravo, kukavice nikada i ne dožive nezaboravne doživljaje jer se ne usuđuju da probaju nešto što je nesigurno i neistraženo.

Hrabri ljudi idu u nove pobede stalno. Oni stavljaju doživljaj i ispunjenost ispred svakodnevice.

Nezaboravne doživljaje možemo iskusiti svuda i u svakom trenutku. To može biti rođenje deteta, prvi dan u školi, prvo bežanje sa časa, odlazak na ekskurziju, učestvovanje u nekom avanturističkom sportu, igranje utakmice sa školskim timom, ronjenje, skakanje sa visine u vodu i još mnogo toga.

Nema nezaboravnih doživljaja bez rizikovanja, ali ponekad preuzimanje rizika donese prave blagoslove u životu.

Ipak, postoje i oni trenuci u životu koji nisu lepi, ali koje isto tako možemo nazvati nezaboravnim doživljajima. Takvi trenuci donose mnogo emocija, s tim što su to negativne emocije koje dugo ostaju prisutne u našem sećanju.

Potrudićemo se da ispričamo neke uobičajene životne situacije koje su na različite načine ostale upamćene kao nezaboravni doživljaji.

Primer 1

Sada sam drugi razred srednje škole. Oduvek sam voleo da idem u školu jer sam smatrao da je to mesto na kome susrećem mnoge prijatelje i učim mnoge interesantne stvari od svojih nastavnika. Svako od nas ima neke nezaboravne trenutke iz svog školskog života. Moj nezaboravni doživljaj je iz osnovne škole i nije ni malo lep.

Dan je počeo uobičajeno. Ustao sam, spremio se i otišao u školu. U školskom dvorištu sam se pridružio svojim drugarima, malo smo porazgovarali i svako od nas je otišao u svoju učionicu. Seo sam u svoju klupu i čekao da nastavnik stigne.

Kada se čas završio, nastavnik nam je rekao da svi krenemo u medijateku jer će tamo biti prikazana prezentacija za sve učenike. Uzeo sam svoje stvari i taman kad sam hteo da izađem iz učionice, osetio sam bol u stomaku. Seo sam na trenutak i sačekao da bol prođe sam od sebe. čekao sam i čekao, ali je bol i dalje bio tu. Pogledao sam oko sebe i shvatio da su svi već izašli, osim dežurnog.

Pozvao sam ga i rekao sam mu da se ne osećam dobro i zamolio ga da mi pomogne da kontaktiram svoje roditelje. On je rekao da ne brinem i da će on pozvati moje roditelje. U međuvremenu sam shvatio da bol postaje sve jači. Imao sam grčeve. Krenuo sam iz učionice ka WC-u, ali na pola puta, na hodniku više nisam mogao da kontrolišem svoj stomak  – ukakio sam se, imao sam dijareju.

U tom trenutku sam pomislio da je moj život gotov i da će sada svi redom da zbijaju šale na moj račun. Dežurni se vratio i rekao mi je da moji roditelji stižu. Ja sam mu onda ispričao šta mi se dogodilo.

On je bio veoma dobar drugar, zaista i rekao mi je da odem u WC i da tamo sačekam svoje roditelje, a on će ih obavestiti da sam ja u WC-u. Ubrzo nakon toga, stigao je moj otac. Ispričao sam mu šta mi se dogodilo.

Otac mi je rekao da ne brinem i da se svučem, da stavim veš u plastičnu kesu, da se operem, obučem pantalone i da će me on čekati. Ispred WC-a su stajali neki moji drugari, koje sada više i ne bih mogao da nazovem drugarima jer su mi se smejali. Nisam progovorio ni reči i uskoro sam napustio školske prostorije.

Tog istog dana su me roditelji odveli lekaru. Lekar je rekao da sam imao trovanje hranom i da je to normalna posledica ovakvog zdravtsvenog stanja. Nekontrolisano pražnjenje creva se dešava skoro svima koji imaju trovanje.

Kada sam ozdravio, vratio sam se u školu. Tamo su se svi setili šta mi se desilo i čitavog dana su zbijali šale sa mnom. To je bio dan kada sam shvatio ko su mi pravi prijatelji, a ko ne. Nikada neću zaboraviti to što mi se dogodilo, jer je to zaista bio nezaboravni doživljaj, nažalost u negativnom kontekstu. Ipak, ovo neprijatno iskustvo me je dovelo do toga da shvatim ko su mi pravi prijatelji, a ko ne.

Primer 2

Moji roditelji vole da priređuju sestri i meni zanimljive vikend-avanture. U proleće, čim vreme počne da se stabilizuje i čim krenu prvi sunčani dani, gotovo da nema vikenda kada nas negde ne odvedu na izlet. Sestra i ja volimo takve izlete, pogotovo što često i ne znamo gde nas vode, nego to bude iznenađenje.

Prošle godine smo imali jedan zaista nezaboravan vikend koji ću zauvek pamtiti iz više razloga. Krenuli smo u subotu ujutru na kraći put. Kako smo shvatili kad smo stigli, mama i tata su nas odveli u obližnje mesto gde je već neko vreme postojala izložba replika dinosaurusa u prirodnoj veličini.

Izložba je bila na otvorenom prostoru, a čitav kompleks je bio ograđen i na ulazu je stajao natpis “Dino park”. Bio sam oduševljen, jer nikada nisam ništa slično video, a kao klinac sam obožavao da gledam filmove u kojima su se prikazivali dinosaurusi.

Replike i modeli su zaista bili verni, i ja sam uživao u potpunosti posmatrajući ta čudesna stvorenja. Nisam baš imao običaj da čitam ono što piše na tablama i to je bio uzrok jedne vrlo smešne situacije.

Nosili smo uvek foto-aparat sa sobom, pa smo i ovog puta nameravali da se slikamo u parku. Sestra i ja smo se približili jednom fenomenalnom dinosaurusu, a mama i tata su stajali prekoputa i govorili nam kako da se namestimo kako bi slika ispala što bolje. Kada smo se skroz približili, odjednom je dino počeo da se pokreće i ispušta neke neobične zvuke. Mi smo bili ukočeni od straha. Svoja unezverena lica smo kasnije videli na fotografijama.

Naravno, da smo pažljivo čitali šta piše na tablama sa obaveštenjima, shvatili bismo da dinosaurusi mogu da se pokrenu i da su programirani da proizvode zvuke koji liče na ono što se pretpostavlja da je nekada bilo stvarno.

Fotografije koje su uslikane u trenutku kada sestra i ja pokušavamo da shvatimo šta se događa su najbolje fotografije koje imam u celom mom životu. Uvek kada ih pogledamo mi se smejemo do iznemoglosti.

Eto, to je jedan od mojih nezaboravnih doživljaja koji sam želeo da podelim sa vama.

Sponzorisano:

loading...
Loading...