Moj omiljeni film – sastav iz srpskog. Pogledajte primere za sastav u nastavku.
Primer 1
Gledanje filmova je moj omiljeni način opuštanja. Najnovija tenhološka dostignuća, epske priče o kojima smo samo slušali, ključni dokumentarci i ostala literatura se na najbolji način portretišu u filmovima.
Za mene, film “Titanik” ostaje moj omiljeni film, ne samo zbog istorijske relevantnosti filmske priče, nego i zbog prikaza scenografije i ubedljivosti i sposobnosti glumaca da donesu atmosferu samog događaja. Zbog svega toga, ovaj film, po mom mišljenju, stoji visoko iznad svih drugih filmova koje sam odgledao.
Film “Titanik” je snimljen 1997. godine i prikazuje nam romantičnu i tragičnu sudbinu dvoje mladih ljudi koji su se sreli na ovom veličanstvenom brodu i zaljubili se. U filmu se govori o Džeku Dosonu i Rouz Bukater, koji se ploveći na prvoj prekookeanskoj plovdbi iz Engleske u SAD, zaljubljuju na prvi pogled, uprkos njihovim razlikama u društvenom statusu. Doson, mladi talentovani umetnik (slikar) siromašnog porekla i Rouz, mlada žena verena za bogatog, ali okrutnoh starijeg muškarca koga ne voli, prolaze kroz kratak, ali vrlo dramatičan ljubavni život.
Ovaj film otkriva prirodu odnosa koji postoje u društvu i čije prisustvo ne karakteriše samo rane godine 20. veka, već i današnje vreme. Devojka iz bogate porodice se i danas može zaljubiti u siromašnog mladića lošeg porekla, ali će naići na negodovanje svoje okoline i porodice.
Pored snage ljubavi koja izbija kao dominantna tema u svakoj situaciji i sceni u filmu, “Titanik” otkriva i činjenicu da čovek može pronaći svoju ljubav bez obzira na okolnosti i trenutnu situaciju.
Rouz želi da skoči sa broda u hladni okean, a Džek joj govori da će skočiti odmah za njom kako bi je spasio. Dok posada broda traga za Džekom i Rouz koji tajno vode ljubav u potpalublju, brod udara u santu leda.
Smrt preko hiljadu putnika i strahovite muke i pokušaji da se neki putnici spasu samo pojačavaju lepotu ove priče. Vrlo su uzbudljive i dirljive scene pokušaja da se Džek spasi iz improvizovanog zatvora u jednoj brodskoj kabini dok voda nadire i mnogi putnici se dave.
Filmske scene, filmska fotografija, detalji – sve to doprinosi da kompletan utisak bude vrlo ubedljiv. Delfini se igraju nadomak broda dok on napušta obalu Engleske, vreme je sunčano na početku putovanja, a Džek pokušava da ubedi Rouz da treba da živi srećan i ispunjen život, dok joj se udvara na pramcu.
Tvrdnje da je brod nepotopiv i da ni sam bog ne može uništiti ovu grdosiju, stimulišu gledaoce i njihovu želju da odgledaju ostatak filma kako bi verifikovali ove tvrdnje, odnosno kako bi videli strašan slom i strašnu tragediju.
Muzika mnogo doprinosi lepoti ovog filma. Glavna muzička tema poznata pod imenom “My heart will go on” koju peva pevačica Selin Dion je jedna od mojih omiljenih pesama inače i svaki put kada je čujem, ne mogu a da ne zaplačem.
Postoje još neki filmovi koji bude mnoštvo emocija u meni, ali se “Titanik” definitivno izdvaja i zauzima posebno mesto.
Primer 2
“Hari Poter i Kamen mudrosti” je jedan od mojih omiljenih filmova. Ovaj film mi je omiljen još od pre osam godina kada sam ga prvi put gledala na televiziji. Film je inače snimljen još 2001. godine. Po mom mišljenju, priča je sjajna. Na osnovu romana, bestselera, spisateljice J.K. Rouling, napravljen je ovaj veličanstven film.
Dok čitamo knjigu imamo jedan osećaj jer stvaramo sami sopstvene slike u glavi, ali dok gledamo film, sve ono što smo zamišljali postaje stvarno. Ovo je jedan od retkih filmova koji je bolji od knjige.
U filmu se govori o dečaku čarobnjaku Hariju Poteru koji je dete čarobnjaka, ali su njegovi roditelji umrli. Usmrtio ih je lord Voldemor, mračni čarobnjak.
Film počinje tako što profesor Albus Dambldor i Minerva Makgonagal dolaze u Šimširovu ulicu u kojoj živi Darsli porodica. Darslijevi su tetka i teča malom Hariju Poteru koga je kod njih doneo Rubeus Hagrid jer su mu roditelji ubijeni. Beba Hari Poter je preživela smrtonosnu kletvu.
U međuvremenu, Hari je rastao u porodici Darsli, ali nije bio srećan zbog toga što su se oni prema njemu loše ponašali. Stalno su ga smatrali nevažnim, omalovažavali su ga i ćuškali. Pre nego što je Hari napunio 11 godina, neposredno pred rođendan, počela su da mu stižu nekakva pisma. Ipak, tetka i teča, videvši na pismima znak Hogvortsa, sakrivaju pisma od Harija i ne dozvoljavaju mu da ih on pročita.
Teča odvede celu porodicu u kolibu koja se nalazi na sred mora, međutim čarobnjaci uspevaju da ih pronađu, te Rubeus Hagrid dostavlja pismo iz Hogvortsa Hariju i on shvata da je i sam čarobnjak, a da su njegovi roditelji nastradali jer ih je ubio lord Voldemor. Hogvorts je inače škola za čarobnjake i veštice.
Više nije bilo zaustavljanja. Hari u septembru kreće u Hogvorts, odnosno u školu. U vozu je upoznao svog nerazdvojnog drugara Rona Vizlija i drugaricu Hermajonu Grejndžer.
U školi upoznaje još mnogo različitih i zanimljivih drugara i nastavnika. Neki su dobri, a neki ne.
Nadalje, Hari i njegovi prijatelji prolaze kroz brojne avanture i fantastične situacije.
Ja obožavam film “Hari Poter i Kamen mudrosti”, kao i sve druge filmove o Hariju Poteru koji su se u međuvremenu pojavili zbog toga što do samog kraja ne mogu da pretpostavim šta će se sve dogoditi. Sve vreme mi je interesantno i uzbudljivo, a mislim da i stariji uživaju gledajući ovaj film, isto kao i mi, deca.
Kada gledam Harija ja dobijem želju da budem kao on. Želim da se probudim jednog jutra i da shvatim kako posedujem skrivene moći. Želim da budem deo nekog tajanstvenog sveta u kojem će svi znati ko sam ja.
Filmovi su, zaista, moja velika ljubav. Volim da čitam, naravno, ali filmski svet nudi jedno potpuno drugačije uživanje, potpuno drugačiji pogleda na život. Na filmu sve što je nemoguće postaje moguće. Film je za mene magija.
Preporučujem svim svojim drugarima koji još nisu odgledali nijedan film o Hariju Poteru, da što pre krenu sa ovim zadatkom i da urone u čudesan svet čarobnjaka, veštica, magičnih napitaka, ali i ljubavi, upornosti, snalažljivosti i snage. Bez obzira na to što je Hari neobičan dečak, on ima i mnogo osobina koje prepoznajemo i kod nas samih, kao i kod naših drugara.
