Moja domovina – sastav iz srpskog. U nastavku pročitajte primere pismenog sastava.
Primer 1
Ja se zovem Olga i ja volim svoju domovinu. Svaka osoba ima svoj najdraži kutak na svetu. Za mene je moja domovina najdraža i najvoljenija, možda zbog toga što sam sada daleko od nje. To je zemlja u kojoj sam rođena i u kojoj sam odrasla, u kojoj su se rodili i moj deda i moj otac. Tamo je moja kuća i moja kolevka.
Moja domovina se zove Ukrajina. Ona je velika i moćna zemlja. Ima mnogo sela i gradova, reka i jezera, šuma i planina. Glavni grad moje domovine je najlepši grad na svetu – Kijev. Ljudi nazivaju Kijev “majkom gradova” i poznat je kao jedan od najlepših evropskih gradova. U stara vremena, zbog svojih crkava i manastira, ovaj grad su nazivali “Sveti Kijev”.
Kijev je smešten na visokoj obali sa pogledom na reku Dnjepar. Neke istorijske građevine u ovom kraju uključuju Zlatne kapije iz 11. veka, katedralu Svete Sofije iz 11. veka, Katedralu Uspenski, Kijevsko-Pečarsku lavru i katedralu Svetog Vladimira iz 9. veka.
Drugi važni gradovi u Ukrajini su Harkov, veliki industrijski i trgovački centar i Odesa, istorijska morska luka na Crnom moru. Skoro svi ukrajinski gradovi su istorijski i kada šetate njima možete videti ukrajinsku istoriju, kulturu, tradiciju i religiju.
Toliko se lepote može naći u mojoj domovini. Lepota dolazi u obliku pesama, plesa i tradicionalnih umetnosti. Ukrajinska kultura datira od pre više od hiljadu godina.
Narodna muzika je poznata u Ukrajini. Ovu vrstu muzike uvek izvode članovi folklora. Ukrajinska narodna muzika dolazi iz ukrajinske tradicije i istorije. Još jedna poznata ukrajinska narodna muzika je Duma. Duma je jedna vrsta dugačke balade koja uglavnom govori o kozacima koji su bili ukrajinski vojnici i heroji, o njihovim ratovima protiv osvajača i njihovom životu.
U davnim vremenima se ukrajinska muzika izvodila na instrumentu koji se nazivao kobza. Kasnije, vrlo lep instrument koji se zove bandura, koji je sada nacionalni simbol Ukrajine, zamenio je kobzu. Bandura je žičani instrument koji dosta liči na lautu. Pripada trzačkim instrumentima, isto kao i harfa. Njega u Ukrajini koristimo kao prateći instrument. Ovaj instrument se pravi od drveta i to najčešće od trešnje, bukve, javora ili crvene vrbe. Jedan instrument koji najviše liči na banduru je pronađen na fresci iz 11. veka, u našoj katedrali Svete Sofije.
Istorija našeg ukrajinskog jezika je hiljadugodišnja. Naš jezik potiče iz vremena Kijevske Rusije. Ukrajinski jezik je kao muzika koja podseća na najlepši cvrkut ptica. Mnogi drugi slovenski jezici potiču iz ukrajisnkog jezika. Ja smatram da je ukrajinski jezik najlepši jezik na svetu. Veoma sam ponosna što tečno govorim ovaj romantičan jezik ispunjen emocijama.
Moja domovina je jedinstvena i ona je kao majka za mene i za mnoge moje sunarodnike. Njene oči su plava jezera i plave reke. Ukrajina je kao neprekidno polje kukuruza, cvetnih poljana i vrtova. Tu su Karpati, tu je Dnjepar, reka koja nosi svoje vode do Crnog mora.
Ukrajina je zemlja gde sam živela i odrastala. Nikada neću zaboraviti da sam dete ove nacije. Volim svoju domovinu jer je ona prva domovina koju sam imala.
Pre dve nedelje sam se vratila iz posete svojoj domovini i podsetila sam se zašto je toliko volim!
Primer 2
Moja domovina je Srbija i druge domovine nemam. To je zemlja kakve nema na svetu. Nalazi se negde između Zapada i Istoka, u raznolikoj i prelepoj prirodi centralnog dela Balkanskog poluostrva.
Nijedna zemlja na svetu, pa makar bila i lepša, ne može da zameni moju domovinu. Tu sam se rodio i ja i moj drugar Rade i njegova sestra Maša i svi moji najmiliji. U ovoj zemlji su se rodili i moj deda i njegov deda i deda njegovog dede.
Iako nisam obišao celu Srbiju, znam da je moja zemlja puna divnih mesta. Tu su i gradovi i sela, male varoši, pusti planinski krajevi, ravnice, brdašca, bregovi, jezera, brze i mirne reke, prostrane poljane.
Ja ne mogu da se odlučim u koje doba godine je moja domovina najlepša. Da li je to kada u jesen parkovi u mom gradu liče na vremešne dame okićene starim zlatom ili u zimu kada vrhovi Kopaonika, Tare i Zlatibora postanu veličanstveni divovi obučeni u belu odeždu.
Možda je to ipak u leto kada se šumadijski predeli i ne vide od bujnog zelenila bremenitog zrelim voćem, a polja suncokreta u Vojvodini mame da se provučete kroz njih i popnete na vrh Fruške gore i posmatrate vinovu lozu koja samo što nije rodila najslađe grožđe?
Gde god da se okrenete u prolećna jutra, zapahnuće vas miris procvetalih trešanja, jabuka, šljiva i kajsija, a cvrkut skrivenih ptica u lugovima pozivaće vas da uronite u guste šume i izronite na obasjanim proplancima.
Koji li je daleki predak odlučio da podigne naselje na ušću Save u Dunav? Da li je on znao da će tačno na tom mestu da prkosi najlepši beli grad na svetu – naš Beograd?
Ako vas ikada put nanese, pa dođete u moju domovinu, nemojte da žurite. Zastanite i odmorite, zanoćite na nekom mestu, pa probajte izjutra domaću kafu i kusnite slatko od jagoda uz čašu hladne izvorske vode iz dvorišnog bunara. Domaćin će vas ponuditi rakijom šljivovicom, a vi nemojte da odbijete, nego mu nazdravite i zahvalite.
Posle toga će pred vas izneti na astal đakonije redom: ajvar, ljutenicu, beli sir i kajmak, domaću pršutu i duvan čvarke, a domaćica će se pobrinuti da pred vama zamiriše mekana pogača napravljena od domaćeg brašna samlevenog u njihovoj vodenici. Okrepite se, uživajte u svakom zalogaju, pa se uputite dalje.
Moja domovina su ljudi koji u njoj žive. Ima među njima i pametnih i naivnih, ima među njima i svadljivih i miroljubivih, al kad zatreba svi su jedno!
Domovina ne mora biti obavezno zemlja u kojoj si se rodio. Domovina bi trebalo da bude ono mesto gde se osećaš dobro i gde si srećan. Domovina bi trebalo da bude onaj kutak u tvom srcu koji gori neugaslim plamenom, a taj kutak se zove dobrota, plemenitost i jaka volja. Tek tada možeš da kažeš da imaš domovinu, da je ona u tvom srcu i da je nosiš svuda sa sobom.
