Moja škola – sastav iz srpskog

Sastav na temu “Moja škola” trebalo bi da bude ispunjen raznim vrstama opisa kako spoljašnjih i unutrašnjih delova školske zgrade i prostorija, tako i same atmosfere.

Ovaj sastav može biti napisan i kao jedna lična impresija, a ne samo kao objektivni opis. U toj ličnoj impresiji mogu biti vaši doživljaji, vaši osećaji koji vas ispunjavaju dok razmišljate o školi ili boravite u njoj.

Jedan deo rada možete posvetiti opisu školske zgrade, dvorišta, učionica, a drugi deo rada možete iskoristiti za opisivanje svega onoga što se tamo dešava za vreme odmora i časova.

Školu ne čine zidovi, već njeni nastavnici i učenici.

U narednim redovima ćemo navesti jedan od mogućih sastava na ovu temu. Pročitajte ovaj sastav i razmislite šta biste i vi sami mogli da dodate ili promenite u njemu i koliko se ovaj opis poklapa sa onim što je vaša realnost.

Onda sednite, skoncentrišite se i opišite kako izgleda vaša škola i kakvi odnosi i pravila vladaju u njoj.

Primer 1

Škola je hram znanja i učenja. U školi se pripremamo za svoj budući profesionalni život, ali i za društveni život i odnose u njemu. Svoju školu doživljavam kao drugi dom, zbog toga što u njoj provodim dosta vremena, ali i zbog toga što je atmosfera u mojoj školi vrlo prijatna.

Naša školska zgrada se ne nalazi baš u centru grada, ali ne ni tako daleko. Okružena je velikim dvorištem. Ispred same školske zgrade se nalazi prelep travnjak sa stazama za šetanju i klupama za sedenje, a ispred ulaza za nastavnike je postavljena bista narodnog heroja po kome škola i nosi ime.

Iza školske zgrade je veliko igralište, na kome imamo dva koša i golove, pa tu igramo fudbal, košarku, rukomet i ostale igre na časovima fizičkog u letnje vreme.

Nedaleko od igrališta imamo veliku fiskulturnu salu. U njoj se nalaze prostrane svlačionice za dečake i devojčice, kancelarija za nastavnike fizičkog i velika sala u kojoj imamo svu neophodnu opremu.

Pored razboja i kozlića, imamo i  grede i krugove i konja sa hvataljkama. Ja sam presrećan kad imamo fizičko u sali jer mnogo volim gimnastiku.

U samoj školskoj zgradi imamo učionice i kabinete koji su raspoređeni na dva sprata. U prizemlju se u jednom delu zgrade nalaze direktorska kancelarija, nastavnička kancelarija i prostorije za pedagoško-psihološku službu.

U ovaj deo zgrade retko kada odlaze đaci. Tamo se nalaze dnevnici i druga važna dokumenta. Vrlo blizu ovih kancelarija, nalazi se i odeljak u kome je smešten domar naše škole. On tu ima svoj mali stan i uvek ga možete pronaći kada vam zatreba.

U dugačkom hodniku u prizemlju smešteni su kabineti. Ima ih ukupno četiri: kabinet za fiziku, biologiju, hemiju i informatiku. Kabineti su lepši od učionica i oni se uvek zaključavaju. U njima se nalaze neophodna nastavna sredstva, lepe, široke klupe i udobne stolice, saksije sa cvećem, ormari, projektori, platna za projekciju, itd. Naravno, mi đaci, najviše volimo nastavu u kabinetima.

Preko puta kabineta se nalaze učionice za učenike starijih razreda osnovne škole. Nisam vam rekao na početku da je moja škola zapravo škola za osnovno obrazovanje, odnosno osmogodišnja škola.

Učionice za starije razrede imaju velike prozore koji gledaju na igralište i dvorište škole. Međutim, ovi prozori su pri dnu, u visini đačkih glava, oblepljeni neprozirnim vitražima, pa ne možemo da gledamo kad neko igra košarku ili fudbal napolju, inače od nastave ne bi bilo ništa.

Na gornjem spratu se nalaze učionice za mlađe uzraste. Ove učionice su veoma lepe, jer se učiteljice i učitelji baš trude da malim đacima obezbede prijatan boravak u njima. Na zidovima ovih učionica se nalaze razni panoi, slike i hameri koji ilustruju važne lekcije. Puno je cveća u saksijama, a ponekad i u vazama na katedri, jer mali đaci donose cveće svojim učiteljicama.

U podrumu školske zgrade se nalazi đačka kuhinja sa restoranom. Za vreme velikog odmora, svi đaci koji su uplatili mesečne užine, odlaze da nešto prezalogaje. Najviše volimo kada su u ponudi eurokrem i prženice. Mislim da je mnogo bolje jesti u đačkoj kuhinji nego kupovati nezdrava peciva u okolnim pekarama.

U prizemlju školske zgrade imamo, u jednom izdvojenom delu, malu svečanu salu. Ova sala nam služi za organizovanje školskih priredbi i žurki.

Ah, da, zaboravio sam da kažem da imamo i veliku đačku biblioteku, kao i radionicu koja ujedno služi kao kabinet za nastavu tehničkog vaspitanja. Ja volim ovaj kabinet jer su časovi u njemu uvek ispunjeni pozitivnom i radnom atmosferom i tamo se osećamo nekako slobodnije.

Ipak, moju školu ne čini zgrada, niti njene učionice, već moju školu čine njeni đaci i nastavnici. Ima nas oko 1000, u obe smene. Prepodne nastava počinje u 8h, a popodne u 14h. Negde u to vreme, kao i za vreme velikog odmora, škola je kao neka velika košnica. Sve bruji od đačkih glasova, smeha i povika.

Dežurni nastavnici vode računa da svi budu bezbedni i sigurni, a mali đaci trčkaraju po dvorištu i dovikuju se. Kada se pogleda sa strane vidi se da je to mesto puno pozitivne energije i da u njemu nikada nije dosadno.

Mislim da je za ovu pozitivnu energiju jedna od najzaslužnijih osoba naša direktorka. Ona je mlada žena, puna korisnih znanja i želje za usavršavanjem. Svoj entuzijazam ona širi na sve svoje zaposlene, kao i na učenike. Svakog prvog septembra, kada polazimo u novu školsku godinu, ona okupi nastavnike i đake i obrati im se kraćim govorom. Mogao bih reći da je to motivacioni govor jer posle njega svi dobijemo želju da damo sve od sebe kako bismo bili što uspešniji i bolji.

Smatram da je lider veoma važan u jednoj ovakvoj instituciji. Od lidera, odnosno direktora, zavisi da li će škola biti prijatno mesto za život i rad i da li će je njeni učenici i nastavnici poštovati, ceniti i voleti.

Ja volim svoju školu i ne znam kako ću podneti rastanak sa ovim prostorom i sa ljudima koji ispunjavaju ovaj prostor. Biće mi teško, to znam, ali isto tako znam i da ću u srednjoj školi imati susret sa nekim novim situacijama, pa me to teši.

Sponzorisano:

loading...