Glagoli spadaju u promenljivu vrstu reči. U našem jeziku i u nauci o jeziku dele se na nekoliko različitih načina.
U okviru gramatičke kategorije glagolskog roda dele se na prelazne, neprelazne i povratne glagole.
Tema ovog članka su povratni glagoli, ali da bismo mogli da objasnimo šta su povratni glagoli i čemu oni služe, moraćemo da se pozabavimo pitanjima koja prethode ovoj podeli.
Vrste reči
Glagoli se, kao vrsta reči, proučavaju u okviru morfologije. Morfologija je deo nauke o jeziku i bavi se oblicima i promenama reči. U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči.
Šira podela je na promenljive i nepromenljive. Ima ih po pet u svakoj grupi.
Promenljive reči se tako nazivaju zato što menjaju svoj oblik u zavisnosti od položaja unutar rečenice, kao i u zavisnosti od gramatičke funkcije koju vrše.
Nepromenljive vrste reči nikada ne menjaju svoj oblik, već su uvek iste bez obzira na ostale činioce.
Imenske reči i glagoli
Promenljive reči u srpskom jeziku su imenice, pridevi, zamenice, neki brojevi i glagoli. Nepromenljive vrste reči su predlozi, prilozi, rečce, veznici i uzvici.
Imenice, pridevi, zamenice i brojevi jedan, dva, tri i četiri su, dakle, promenljive vrste reči. One imaju još jedan naziv, a to je imenske reči. Zbog čega se one nazivaju imenskim rečima?
Zbog toga što se uz pomoć njih imenuju različiti pojmovi, ali i zbog toga što sve njih povezuje gramatička kategorija roda (muškog, ženskog i srednjeg), broja (jednina i množina) i padeža (različit oblik za označavanje odnosa među pojmovima).
Sve imenske reči se mogu deklinirati, odnosno menjati kroz padeže.
Kada želimo da utvrdimo da li je neka reč imenska reč, dovoljno je da proverimo da li je možemo menjati kroz padeže i na taj način ćemo utvrditi da li je imenska.
Obličke osobine glagola i njihove gramatičke kategorije
Iako glagoli spadaju pored ovih nabrojanih reči u promenljivu vrstu reči, njih ipak ne smeštamo u imenske reči. Zbog čega je to tako?
Glagoli jesu promenljiva vrsta reči, ali se njihove obličke osobine zasnivaju na nešto drugačijim gramatičkim kategorijama u odnosu na imenske reči. Glagoli imaju gramatičku kategoriju lica (što bi značilo da razlikuju kategoriju govornog lica, sagovornika i neprisutnog lica), potom gramatičku kategoriju vremena (ovo vreme se meri u odnosu na trenutak govora), zatim gramatičku kategoriju načina (koji se određuje prema stavu govornog lica prema radnji).
Pored nabrojanih kategorija, glagoli imaju i gramatičku kategoriju gramatičkog roda (muškog, ženskog i srednjeg), gramatičkog broja (jednina i množina) i posebne kategorije glagolskog vida (što označava sagledavanje glagolske radnje po trajanju) i glagolskog roda (što označava sagledavanje odnosa vršioca radnje i predmeta radnje).
Kao što možemo videti, glagoli imaju veliki broj gramatičkih kategorija i kada se uporede sa ostalim vrstama reči, deluje da su oni najkomplikovaniji i najsloženiji kao vrsta reči.
Naravno, to nije teško razumeti i učenici se ne moraju bojati da neće savladati ove gramatičke strukture. Sve gramatičke kategorije glagola se mogu jednostavno podeliti na dva niza.
U jednom nizu se nalaze gramatičke kategorije glagolskog vida, glagolskog roda i glagolskog lica, vremena i načina. U drugom nizu se nalaze kategorije gramatičkog broja i gramatičkog roda.
U startu napominjemo da ne mešate glagolski rod i gramatički rod. To su dve različite kategorije.
Ovaj prvi niz koji smo nabrojali pripada samo glagolskim rečima, osim kategorije lica koju nalazimo i kod ličnih i prisvojnih zamenica za sva lica.
Drugi niz koji smo nabrojali na neki način povezuje glagole sa imenskim rečima zbog toga što i glagolski oblici imaju jedninu i množinu, neki oblici glagola, kao što su glagolski pridevi radni i trpni, imaju gramatičke nastavke za označavanje muškog, ženskog i srednjeg roda.
Glagoli kao vrsta reči i njihove karakteristike
Kao što smo već napomenuli, glagoli spadaju u promenljivu vrstu reči. Ujedno, glagoli su nesamostalna vrsta reči koja označava nekakvu radnju, nekakvo stanje ili nekakavo zbivanje.
Na primer, glagoli su: doći, otići, dolaziti, čitati, venuti, stariti, podmlađivati se, čekati, itd. U okviru komunikacije, tj. u rečenici, glagoli menjaju svoje oblike, u zavisnosti od službe koju vrše u rečenici.
Tako glagolski oblici mogu biti lični i nelični.
U lične glagolske oblike spadaju oni koji se mogu menjati po licima. To su vremena kao što su aorist, imperfekat, pluskvamperfekat, perfekat, prezent, futur I i načini poput futura II, imperativa i potencijala.
U nelične glagolske oblike spadaju oni koji se ne mogu menjati po licima. To su infinitiv, glagolski pridev trpni, glagolski pridev radni, glagolski prilog prošli i glagolski pridev sadašnji.
Da ponovimo: glagoli su reči koje označavaju radnju. Takvi glagoli su čitati, pevati, iznositi, kucati.
Potom, glagoli su reči koje označavaju stanje. Takvi glagoli su: sedeti, odmarati se, zacrveneti se.
Na posletku, glagoli su reči koje označavaju nekakvo zbivanje. Takvi glagoli su: naoblačiti se, otopliti, smrknuti se.
Svi glagoli imaju svoj glagolski vid, a mogu se menjati po obliku. Kada kažemo da imaju glagolski vid, to znači da se oni prirodno javljaju u određenom vidu, ali kada kažemo da se mogu menjati po obliku, to znači da se može vršiti promena glagola po vremenu i načinu, rodu i broju, kao i po tome da li iskazuju aktivno ili pasivno stanje, potvrdnost ili odričnost.
Uz to, glagoli poseduju kategorije glagolskog roda, odnosno prelaznosti, i time se misli na to da li određena glagolska radnja prelazi na objekat.
Kada je u pitanju rečenična funkcija glagola, onda se oni uglavnom nalaze u službi predikata i to kada su u ličnom glagolskom obliku.
Gramatička kategorija glagolskog vida
Za glagole je njihov vid klasifikaciona kategorija. To znači da se glagoli javljaju u određenom vidu po prirodi svog postojanja.
Klasifikaciona kategorija glagolskog vida služi da se njome označi da li glagol prikazuje nesvršenu radnju (stanje, zbivanje) koja ima neograničeno trajanje ili pak svršenu radnju (stanje, zbivanje) koja ima ograničeno trajanje.
Glagolski vid se može promeniti tako što će se dodati sufiksi ili prefiksi, s tim što se tada dobija potpuno novi glagol, a ne drugi oblik istog glagola.
Na primer, sedeti-sedati, čitati-pročitati. Upravo zbog toga i kažemo da glagoli imaju glagolski vid, a ne da se po njemu menjaju.
Po glagolskom vidu, glagoli se dele na nesvršene, svršene i dvovidske glagole.
Nesvršeni glagoli prikazuju radnju (stanje, zbivanje) koja traje i koja nije ograničena na određeno vremensko trajanje. Takvi su glagoli voziti, čitati, pevati, stavljati. Svi nesvršeni glagoli se mogu podeliti na uže podgrupe, a to su: trajni i učestali.
Trajni glagoli označavaju radnju koja traje bez prekida (šetati, stajati), dok učestali glagoli označavaju radnju koja se ponavlja ali sa prekidima (zapitkivati, poskakivati).
Svršeni glagoli prikazuju radnju koja je završena, odnosno vremenski je ograničena. Oni se mogu podeliti na uže podgrupe kojih ima ukupno četiri.
To su: trenutno-svršeni, početno-svršeni, završno-svršeni, neodređeno-svršeni. Takvi su glagoli: izgraditi, udahnuti, zavoleti, koraknuti, trepnuti, zaigrati, progovoriti, zaplakati.
Dvovidski glagoli su oni koji mogu biti i nesvršenog i svršenog vida, ali u zavisnosti od njihove upotrebe u kontekstu, tj. u rečenici. Najveći broj dvovidskih glagola u našem jeziku zapravo potiče iz stranih jezika (telefonirati, večerati, komandovati).
Ukoliko želimo da izvršimo pretvaranje jednog vida u drugi vid, to možemo lako učiniti. Tvorba svršenih glagola od nesvršenih se naziva perfektizacija, a tvorba nesvršenih od svršenih se naziva imperfektizacija (čitati-pročitati; vežbati-uvežbavati).
Sada, kada smo objasnili sve nedoumice u vezi sa kategorijama glagola, možemo preći na kategoriju glagolskog roda u okviru koje se nalaze i povratni glagoli koji su tema ovog članka.
Kategorija glagolskog roda i povratni glagoli
U srpskom jeziku glagole možemo podeliti na osnovu njihovog glagolskog roda. Ta podela izgleda ovako: prelazni glagoli, neprelazni glagoli i povratni glagoli.
Kategorija glagolskog roda označava da li glagolska radnja koja se vrši prelazi na objekat. Po tome da li se to dešava, glagole možemo podeliti onako kako smo rekli u prethodnom pasusu.
Prelazni glagoli su oni glagoli koji obavezno uz sebe moraju imati objekat i to u akuzativu bez predloga ili genitivu bez predloga (pravi objekat). Takvi glagoli su: pevati, čitati, kuvati, izgovoriti, obući. Prelazni glagoli se još nazivaju i tranzitivni.
Neprelazni glagoli su oni glagoli koji ne zahtevaju pravi objekat. Takvi glagoli su: sedeti, ležati, trčati, bolovati. Neprelazni glagoli se još zovu i intranzitivni glagoli.
Povratni glagoli ili refleksivni glagoli su specifična vrsta glagola i lako se prepoznaju na prvi pogled. To je zbog toga što oni obavezno uza se imaju i rečcu SE. Međutim, u okviru ovih glagola postoji izvesna razlika, pa se mogu podeliti na tri različite grupe.
U prvu grupu se grupišu povratni glagoli koji označavaju radnje koje pojam uz čije je ime u subjektu rečenice vrši sam na sebi. Ovde se rečca SE obavezno tumači kao akuzativ zamenice za svako lice SEBE.
Takvi su povratni glagoli umivati se, češljati se, kupati se, češati se, ispraviti se itd. Ovi povratni glagoli se nazivaju PRAVI povratni glagoli.
U drugu grupu spadaju povratni glagoli koji označavaju radnje koje vrše najmanje dva vršioca jedan na drugome. Takvi glagoli su UZAJAMNO-POVRATNI glagoli: tući se, rvati se, zbratimiti se, sprijateljiti se.
U treću grupu spadaju povratni glagoli koji označavaju radnju (stanje, zbivanje) kod kojih rečca SE nikako ne može da se tumači kao akuzativ od SEBE. To su NEPRAVI povratni glagoli: bojati se, dočepati se, crveneti se, nadati se, čuditi se.
