Robinzon Kruso – prepričano i analiza lektire

Danijel Defo, pisac romana “Robinzon Kruso” rođen je oko 1660. godine u Londonu, u Engleskoj. Njegovo pravo prezime glasilo je Fo, ali mu je on dodao De kako bi zvučalo aristokratskije. Do dana današnjeg se smatra osnivačem britanskog novinarstva. U životu je radio kao trgovac, romanopisac, novinar, pisac političkih pamfleta i špijun. Otišao je da se obučava u ministarstvu, odlučio da postane trgovac i zasnovao nekoliko preduzeća.

Međutim, nijedan posao mu nije uspeo, bio je stalno pod stečajem i napadali su ga agresivni poverioci. Njegovi politički interesi i aspiracije doveli su ga do toga da postane plodan pisac političkih pamfleta. Napisao je niz političkih eseja i radova pre nego što je konačno počeo da se bavi fikcijom i pre nego što je napisao svoje najpozantije delo “Robinzon Kruso”.

Danas se smatra jednim od prvih pisaca modernog romana u istoriji književnosti. Podstakao je pisanje i čitanje romana zajedno sa svojim prijateljima, među kojima se nalazi i Semjuel Ričardson. Izuzetno talentovan i sposoban, objavio je preko 560 knjižica i brošura na različite teme, uključujući političke, kriminalističke, religiozne, teme o braku, psihologiji i o natprirodnom.

Danijel Defo bio je i poznati satiričar svog vremena. Ismevao je visoko plemstvo u Engleskoj i nikog nije štedeo. Njegovi satirični tekstovi su bili prosvetiteljskog karaktera jer je on stvarao u doba prosvetiteljstva. Smatrao je da društvo treba da se okrene vaspitanju, nauci, izumima, jednakosti žena, itd. Zbog svega toga često je dolazio u sukob sa vlastima.

Nažalost, njegovo oštro pero dovelo ga je do zatvora. Posao mu je potpuno propao, bio je u bankrotstvu, a njegova porodica nije imala od čega da živi. Da bi spasio porodicu, pristao je da potpiše da nikad više neće raditi protiv države i da će postati špijun jednog ministra.

Svoje romane je počeo vrlo kasno da objavljuje, ali je za pet godina uspeo da objavi veliki broj romana. U to vreme, roman i nije bio tako popularna književna vrsta. On je zaslužan za popularisanje ovog novog oblika pisanja. Napisao je i izdao romane: “Mol Flanders”, “Pukovnik Džek”, “Roksana”, “Zapisi iz doba kuge”, “Uspomene jednog kavaljera”.

Ipak, od svega toga, Danijel Defo će ostati upamćen najviše po svom avanturističkom romanu “Robinzon Kruso” iz 1719. godine. Ovaj roman je napisan u prvom licu te nam je prijemčiv jer se u njemu koristi svakodnevni govor.

Kod nas je ovaj roman preveden sa engleskog jezika na slavenosrpski jezik još u 18. veku, odmah nakon što je roman izašao.

Šta je inspirisalo Danijela Defoa da napiše roman Robinzon Kruso?

Ovaj roman je bio inspirisan jednim stvarnim događajem. Naime, 2. februara 1709. godine, jedan škotski mornar, po imenu Aleksandar Selkrejg (kod nas poznat kao Selkrik), konačno je spašen sa pustog ostrva u Pacifiku, na kome je proveo 5 godina. Ovaj mornar se posvađao sa kapetanom i tražio da ga ostave na pustom ostrvu u južnom delu Pacifika. Uspeo je da preživi i da stvori svoj mali raj na ostrvu. Kada je spašen, povratak u civilizaciju mu i nije tako prijao i vrlo brzo je umro.

Pisac Danijel Defo je nakon ove vesti koja je odjeknula svuda, odlučio da napiše roman koji će sa jedne strane biti avanturistički, a sa druge strane pravi prosvetiteljski roman koji prikazuje moć čovekovog uma, racionalnog razmišljanja i sposobnosti snalaženja u divljini.

Danijel Defo je, naravno, od istinite priče stvorio fikciju, dodao mnoštvo detalja i tako je nastao roman koji je već tri stotine godina obavezna lektira đacima širom sveta.

Danas se zna da je ostrvo na kome je Selkrik boravio zapravo ostrvo Aguas Buenas. Arheolozi su istraživali ovo ostrvo i uspeli da pronađu ostatke alata koje je Selkrik koristio. Pronašli su navigator broda, delove skloništa koje je pustinjak Selkrik sagradio blizu izvora čiste vode, osmatračnicu, pištolj kojim je lovio, itd.

Roman “Robinzon Kruso” – sadržaj i analiza

Robinzon Kruso, junak ovog romana, doživeo je brodolom i ostao jedini preživeli od celokupne posade. Uspeo je da završi na pustom ostrvu, na kome se borio za svoj život i preživeo je uz pomoć hrabrosti, izdržljivosti, snalažljivosti i bio spašen nakon 20 godina. Sve vreme je imao vedrinu i nadu i to ga je spasilo. Kako je pre dolaska na ostrvo bio samo naivni dečak, pokazalo se da je na kraju postao odgovoran čovek, spreman da se suoči sa svim životnim nedaćama. Došao je do zaključka da materijalna bogatstva i novac nemaju vrednost, a da su naizgled beznačajne stvari oko nas najdragocenije. Kada čovek izgubi ono što je imao, tek tada shvati vrednost izgubljenog.

Roman “Robinzon Kruso” spada u književni rod koji se zove epika. Po svojoj književnoj vrsti to je avanturistički roman. Tema romana je borba čoveka sa sredinom, odnosno prirodom koja je okruživala Robinsona, ali i sa samim sobom i sopstvenim karakterom. Glavni likovi u ovom romanu su Robinson Kruso i Petko. Radnja čitavog romana se odvija na pustom tropskom ostrvu na okeanu.

Pisac Danijel Defo koristi pripovedanje u prvom licu (ja-forma) koje teče hronološki, kao i opisivanje, odnosno deskripciju i ponegde dijalog.

Radnja romana je, dakle, ispričana u prvom licu, pa nam zbog toga čitav sadržaj izgleda autentičnije, istinitije i bliže. U početku upoznajemo glavnog junaka, Robinzona Krusoa, koji ima svega 16 godina. O njemu možemo da saznamo mnogo pojedinosti već na prvim stranicama romana. Znatiželjan je i želi da krene na put.

Na putovanje ga poziva jedan drugar, a iskušenje je bilo preveliko da bi Robinzon mogao da mu odoli. Odlučuje da se ukrca na brod, a da roditeljima nije rekao ni reči. To je sam početak njegove priče i uvod u buduće avanture.

Brod na koji se ukrcao, doživljava brodolom. Međutim, to nije sprečilo Robinzona da nastavi sa svojim avanturama. Dospeva do Gvineje i tamo odlučuje da počne da se bavi uzgojem šećerne trske. Uspeva da napravi čitavu plantažu. Ipak, ni tu ne uspeva da se zadrži i nemir ga zove dalje, u sledeću avanturu. Odlučuje da proda plantažu i da od tog novca kupi novi brod. Upravo taj brod će ga odvesti na pusto ostrvo koje će mu biti dom narednih 20 godina.

Posle velikog brodoloma, dospeva na ostrvo. Trenuci borbe sa morem i prvi susret sa ostrvom opisani su ovako:

“Talasi, koji su se dizali kao brda, nosili su me kao orahovu ljusku. Deset puta su me bacali na obalu i deset puta, pre nego što sam imao vremena da dođem sebi i da se sklonim od talasa, vraćali me u more.

Najzad, veliki talas odbaci me čak do jedne stene na obali, i ja se očajnički, obema rukama, uhvatih za ovo oštro kamenje. Voda se povuče, a ja iskoristih ono kratko vreme do idućeg talasa da brzo odbauljam dalje na obalu. Opružih se onda po zemlji i ostadoh dugo nepomičan, onesvešćen, gotovo mrtav.

Kad sam došao sebi, videh da ležim na zemlji sam, pa upitah: Gde sam?

Niko mi nije odgovorio.

Polako mi se vraćalo pamćenje. Setio sam se brodoloma, setio svoga čudesnog spasenja. Ustao sam, obazreo se na sve strane, ali nigde nije bilo živog bića. Na moru talasi nisu više bili onako jaki. Priđoh bliže moru, ali sam uzalud pogledom tražio naš brod. Njega više nije bilo. Video sam samo kako morem plovi jedna kapa bez gospodara i jedna cipela. Utopili su se, nema sumnje, svi moji drugovi. Užasnuo sam se pri pomisli da je i mene mogla stići ista sudbina, a odmah zatim zaplakao od radosti što sam se spasao. Bio sam vrlo uzbuđen, a nisam znao šta da radim. Kao lud trčao sam po obali gore-dole, vikao po imenu svoje drugove, plakao i smejao se. Srce mi je kucalo da iskoči, a oči gorele u groznici.”

Na ostrvu Robinzon doživljava mnogobrojne avanture. Tu dolaze do izražaja njegove osobine. Ono što je najvažnije, to je da je on uspeo da se snađe.

Na pustom ostrvu se plaši od životinja koje bi mogle da ga napadnu, pa odlučuje da provede noć na drvetu kako bi bio zaštićen. Sledećeg jutra, pošto ga je svaka kost bolela od neudobnog drveta, dosetio se da potraži neko drugo sklonište i u tome je uspeo. Naišao je na pećinu. Sada je pećina postala njegova nova kuća.

U jednom trenutku je ugledao olupine broda i rešio je da ode do njega. Napravio je splav i sa broda dovukao ostatke namirnica i predmeta koji su mu bili potrebni.

Robinzon je, dakle, vrlo vispren i dosetljiv.

Uspeo je da napravi sebi sandale kako po pustom ostrvu ne bi hodao bos:

“Ali kako ću napraviti cipele bez materijala, alata i naročito bez poznavanja obućarskog znanja. Jedino rešenje, dakle, bile su sandale. Sa jednog drveta skinuo sam koru i izrezao je u obliku svojih stopala, pa je izbušio svud unaokolo onim šiljatim kamenom. Na kraju, kroz rupe sam provukao gajtan i omotao ga oko svojih članaka. Veoma sam se divio svom postignuću, jer bolje i to nego ići bos po trnju i oštrom stenju.”

Njegova snalažljivost ne prestaje. On pokušava da napravi lonac kako bi skuvao sebi čorbu. Lonac pravi tako što od gline pokušava da napravi sud, ali taj sud propušta vodu. Robinzon je uporan. Posle jednog, pravi i drugi i treći, sve dok mu ne pođe za rukom da napravi odgovarajući.

Čitajući ovaj roman mi dobijamo mnogobrojne pouke o životu. Učimo kako se u određenim situacijama treba snaći, kako treba biti uporan i kako ne treba lako odustajati.

Robinzon Kruso je veoma usamljen na pustom ostrvu. Izuzetno mu je teško, pa pokušava da čita Bibiliju koja je spašena sa broda, pokušava da piše dnevnik, pravi kalendar da bi upamtio kada je došao i koliko je vremena prošlo. Ipak, teško mu je zato što je sam.

U početku svog boravka na ostrvu, on lovi životinje. Kasnije, ulovljene životinje postaju njegovi prijatelji. To su bile koze koje je uspeo da pripitomi. Sa ovim kozama deli i dobro i zlo. Brine o njima. Nešto kasnije, uspeo je da uhvati jednog papagaja, pa ga je naučio da govori. Imao je i jednog psa!

Ipak, pored svih tih životinja, Robinzon čezne za ljudskim društvom.

Kada je jednog dana ugledao ljudski trag u pesku, on se ispočetka uplašio zato što je pomislio odmah na ljudoždere. Sledećih godinu dana je proveo krijući se u svom skloništu.

Na kraju, radoznalost je prevagnula i on izlazi da potraži te ljude koji očigledno žive na ostrvu. Bio je u pravu, ti ljudi zaista jesu bili ljudožderi koji su imali svoje zarobljenike. Robinzon uspeva da spasi jednog, kome je nadenuo ime Petko, zbog toga što ga je na taj dan spasio.

Sa Petkom, svojim prijateljem, provodi naredne godine. Uspeo je da ga nauči da govori, druže se i čak spašavaju Petkovog oca od ljudoždera.

Posle toga se opet nižu zgode i nezgode, a Petko i Robinzon, u jednom trenutku uspevaju da napuste ostrvo i stignu u Robinzonovu zemlju.

Dok je Robinzon boravio na ostrvu, majka mu je umrla, a otac ostario. Robinzon sreće svoga oca i ostajeo da živi u Engleskoj zajedno sa Petkom.

Na kraju, možemo reći da ovaj roman ima niz poruka. Kada se nađemo u nekoj teškoj situaciji ne smemo da se predajemo i odustajemo, uvek treba da verujemo da može biti bolje. Treba imati nadu.

Čovek mora da odoleva iskušenjima i mora da bude uporan, snalažljiv.