Zahvaljujući današnjoj medicinskoj edukaciji po osnovnim i srednjim školama, sve generacije su upoznate sa postojanjem HIV virusa i osnovnim informacijama o njima, kao deo seksualne edukacije i edukacije o polno prenosivim bolestima.
Sada čak i učenici osnovnih škola znaju da je HIV polno prenosiva bolest, koja se zapravo može preneti i putem krvi, zbog čega je HIV pozitivnim osobama zabranjeno da budu dobrovoljni davaoci krvi, kao i sa činjenicom da je ovaj virus usko povezan sa AIDS – om.
Ova edukacija je prekopotrebna jer danas u svetu ima preko 40 miliona registrovanih HIV pozitivnih osoba, a još barem ¼ HIV pozitivnih osoba nije ni svesna toga da u sebi nosi ovaj virus.
Ono što najpre mora svako naučiti jeste da za HIV još uvek ne postoji lek, ali, sa pozitivne strane, barem postoji niz tretmana koji HIV pozitivnim osobama omogućava normalan i dug život. Osnovne stvari koje morate znati o HIV virusu jesu sledeće:
Kako se HIV prenosi?
HIV virus se locira u različitim telesnim tečnostima: krvi, spermi, vaginalnom sekretu i u majčinom mleku, te se prenosi na 4 različita načina:
Seksualnim putem: Prezervativi su jedini način da sprečite dobijanje bilo koje polno prenosive bolesti, uključujući i sidu i HIV virus. Ipak, čak Vam ni kondomi ne garantuju da neće doći do inkubacije virusa, zbog čega je veoma važno voditi računa pri izboru seksualnog partnera, naročito u slučaju nezaštićenog seksualnog akta. Najrizičniji seksualni čin u ovom slučaju je analni seks, kog prati vaginalni seks;
Putem krvi: Ukoliko osoba dođe u dodir sa krvlju osobe zaražene HIV virusom, velika je verovatnoća da će ubrzo doći do javljanja prvih simptoma zaraženosti HIV virusom. Ono što je sigurno jeste da će se HIV virus definitivno preneti na drugu osobu u slučaju transplatacije krvnih ćelija ili transfuzije krvi. Zbog toga se svim dobrovoljnim davaocima krvi rade detaljne analize pre nego što dobiju dozvolu da dobrovoljno daju krv;
Preko igle: Ovo se dešava kod narkomana koji uzimaju drogu intravenozno, a špriceve i igle dele sa drugim zavisnicima koji su zaraženi HIV virusom;
Trudnoćom: Ukoliko je majka zaražena HIV virusom, ona će preneti virus na fetus ili će, ukoliko se zarazi na neki način tek nakon porođaja, detetu preneti putem mleka.
Mitovi o prenošenju HIV virusa
Zbog same činjenice da je veoma lako prenosiv, skloni smo da se plašimo svakog kontakta sa HIV zaraženim osobama. Iako brojna istraživanja pokazuju da se HIV virusom možemo zaraziti samo na gore pomenute načine, većina ljudi se i dalje plaši da dođe u dodir sa HIV zaraženom osobom, kako se virus ne bi inkubirao i u njihov organizam.
Ovo su mitovi o prenošenju HIV virusa:
Poljubac: Kao polno prenosiv virus, HIV virus često povezujemo i sa virusom koji se može preneti i putem poljupca, kao što se prenosi mononukleoza. Činjenica jeste da je HIV virus skoncentrisan i u pljuvački, ali je ta koncentracija toliko mala da nema nikakve verovatnoće da će jedan poljubac učiniti drugu osobu HIV pozitivnom. Ipak, ukoliko u ustima postoje ranice, putem krvi može doći do prenošenja virusa;
Ujed komaraca: S obzirom na to da sisaju krv, postoje verovanja da se virus može preneti ukoliko Vas ujede komarac, ukoliko je prethodno ujeo i neku HIV zaraženu osobu. Ono što mnogi ne znaju je da HIV virus nikako ne može da preživi u organizmu insekata;
Kijanje i kašalj: HIV virus ne može da opstane van organizma, zbog toga ga ne možemo dobiti ni ukoliko se nalazimo u blizini HIV pozitivne osobe koja u tom trenutku počne da kija ili kašlje;
Pribor za jelo: HIV se ne može preneti ukoliko koristite pribor za jelo nakon neke osobe koja je zaražena HIV virusom jer će virus nestati onog momenta kada dodirne metalni escajg, a svaki pribor za jelo se uvek pere nakon upotrebe.
HIV i AIDS
HIV virus mnogi povezuju sa sidom, što, u neku ruku i ima logike, jer je sida, odnosno AIDS, krajnji, ćetvrti stadijum HIV virusa.
Dakle, sve osobe kojima je dijagnostikovana sida su sigurno zaražene i HIV virusom. Ipak, HIV virus ima nekoliko stadijuma infekcije, a, kao što smo već pomenuli, sida je krajnji stadijum, što znači da ne moraju sve osobe zaražene HIV virusom obavezno imati i sidu.
Iako nije izlečiv, danas postoje brojni medikamenti koji sprečavaju HIV virus da se dalje širi i napreduje, te ostaje u stadijumu u kom je i dijagnostifikovan.
Na ovaj način se sprečava njegovo napredovanje do same side, odnosno AIDS – a, ili bilo kog drugog stadijuma, a osobe koje su HIV pozitivne mogu voditi dug i normalan život kakav bi vodile i da nisu HIV pozitivne, s tim što, naravno, moraju obavestiti osobe sa kojima su u kontaktu, a naročito osobe sa kojima započinju vezu ili imaju seksualne odnose, o svom stanju.
Simptomi HIV-a u ustima
HIV se najlakše može dijagnostikovati putem laboratorijskih analiza krvi. Ipak, većina HIV pozitivnih osoba uopšte i ne razmišlja o opciji da su zaraženi ovim virusom, zbog čega uglavnom i ne odlaze na dodatne analize, osim u slučaju da je došlo do javljanja nekih od najčešćih i najočiglednijih simptoma, ili da su došli u dodir sa HIV pozitivnom osobom, bilo seksualnim putem ili putem krvi.
Ali ono što mali broj ljudi zna, to je činjenica i da Vaš stomatolog može da otkrije da li ste HIV pozitivni ili ne.
Naime, jedan broj simptoma HIV-a je izražen i u ustima, pa ga Vaš stomatolog može primetiti i tokom rutinskog pregleda Vaše usne duplje. Reč je o sledećim simptomima:
- Oralni herpes: Oralni herpes je znak pada imuniteta i može se javiti na bukvalno svakom delu usana ili usne duplje – od uglova usana, pa sve do samog jezika. Ono što je karakteristično kod oralnog herpesa u slučaju HIV pozitivnih osoba jeste da je on hroničan i teško izlečiv.
- Čupasta leukoplakija: Uglavnom se javlja na bočnim stranama jezika, najpre u vidu belih tačkica, a ubrzo se širi i preko celog jezika. Većina HIV pozitivnih pacijenata je izjavilo da čupasta leukoplakija izaziva osećaj prisustva pamučne vune u ustima;
- Gingivitis: Iako tegoba koja često zahvata desni, ova vrsta upale može biti jedan od jasnih znakova HIV –a. Čak i kod pacijenata sa odličnom oralnom higijenom, može doći do upale desni, koja uključuje osetljivost, crvenilo desni tokom pranja zuba, pa čak i krvarenje.
- Afte i gljivične infekcije: U slučaju HIV pozitivnih osoba, neretko se na sluzokoži usne duplje, jeziku ili desnima stvaraju bele, sive ili žute sitne i bolne rane, koje stvaraju izuzetno neprijatan osećaj u ustima i obično traju godinama. Zbog njih osoba zaražena HIV – om ima izuzetno neprijatan osećaj tokom govora ili konzumiranja pića i hrane.
- HIV paradontitis: Paradontitis je stanje koje zahvata i ljude koji nisu HIV pozitivni. To je zaravo upala zubnog mesa i kosti koja podupire sam zub. Kao posledicu, osim jakog bola pri dodiru zubnog mesa, ima i klimanje i ispadanje zuba. Kod HIV pozitivnih osoba se može javiti ili nakon gingivitisa, a, u nekim slučajevima čak i preskače gingivitis.
- Tri tipa kandidijaze:
- Pseudomembranozni tip: Ovo je zapravo najčešći tip kandidijaze koji se javlja kod HIV pozitivnih osoba, a odlikuje se pojavom belih ili žućkastih naslaga na sluzokoži bilo kog dela usne duplje;
- Eritematozni tip: Ovaj tip kandidijaze se javlja na jeziku i nepcija u obliku crvenila;
- Hiperplastična kandidijaza: Ovaj tip kandidijaze se javlja u veoma malom broju slučajeva. Za njega su karakteristične bele naslage, koje se ne mogu skinuti ni struganjem.
