Šta su glagoli?

U srpskom jeziku postoji 10 vrsta reči. Reči se dele na dve veće grupe, na promenljive i nepromenljive reči. U grupu promenljivih reči spadaju: imenice, zamenice, pridevi, brojevi i glagoli. Ove reči se nazivaju promenljivim jer se mogu menjati po gramatičkim kategorijama roda, broja i padeža (imenske reči) i gramatičkoj kategoriji lica, vremena, načina, vida, glagolskog roda, gramatičkog roda i broja (glagoli). U grupu nepromenljivih reči spadaju: prilozi, predlozi, veznici, uzvici i rečce. Ove reči se ne mogu menjati, uvek imaju isti oblik.

Imenske reči (imenice, zamenice, pridevi i brojevi 1, 2, 3, 4) grade svoje oblike na osnovu gramatičkih kategorija roda (muškog, ženskog i srednjeg), broja (jednina i množina) i padeža (ima ih sedam u srpskom jeziku i označavaju odnos među pojmovima).

Sve imenske reči imaju svoje oblike za rod (to je kategorija koja se zasniva na razlici pola u prirodi), za broj (jedinka ili veći broj jedinki) i za padeže (nastavci za padeže se zasnivaju na funkcijama koje reči imaju u okviru jedne rečenice).

Glagoli kao posebna vrsta promenljivih reči svoj oblik zasnivaju na gramatičkom licu (sagovornik, govornik, lice koje nije prisutno), na gramatičkom vremenu (u odnosu na vreme govora), na načinu (kakav je stav onoga koji govori prema radnji), na glagolskom vidu (koliko radnja traje), rodu ( odnos između onoga koji vrši radnju i predmeta same radnje); na gramatičkom rodu (muški, ženski, srednji) i broju (jednina, množina).

Glagoli

U opštoj lingvistici, glagol se označava kao reč koja u jednoj rečenici označava neku akciju, neku pojavu ili bilo kakvo stanje (na primer biti, postojati, itd.). Reč glagol se na latinskom jeziku kaže verbum, što bi u bukvalnom prevodu značilo reč.

Glagoli se smatraju nesamostalnim rečima koje se u rečenici, odnosno u osnovnoj jedinici komuniciranja, pojavljuju u različitim oblicima, a sve u zavisnosti od toga koju službu u njoj vrše.

U srpskom jeziku postoje dva glagolska oblika – lični i nelični.

Lični glagolski oblici su glagolska vremena poput prezenta, futura, perfekta, imperfekta, pluskvamperfekta i aorista i glagolski načini poput futura II, potencijala i imperativa.

Nelični glagolski oblici su radni glagolski pridev, trpni glagolski pridev, glagolski prilog sadašnji, glagolski prilog prošli i infinitiv.

U rečenici možemo otkriti gramatička značenja glagolskih oblika uz pomoć sledećih kategorija: glagolski rod, glagolski vid, glagolsko lice, vreme i broj, kao i uz pomoć kategorija gramatičkog broja i roda.

Rod, vid i glagolsko lice, vreme i način imaju samo glagoli (doduše lice imaju i zamenice), dok gramatički broj i rod imaju i druge promenljive vrste reči.

Šta se označava gramatičkom kategorijom glagolskog roda?

Glagolski rod označava odnos bića (pojma) i stanja, radnje, zbivanja koje se pripisuje glag. rečima. Ako činjenice posmatramo na takav način onda možemo videti da postoje oblici u kojima samo biće iz subjekta rečenice radnju vrši svojom voljom; potom da postoje oblici u kojima se bićima ili stvarima iz subjekta određene rečenice dešavaju stanja bez njihove aktivne volje; i na kraju da postoje oblici u kojima bića ili stvari iz subjekta rečenice zapravo trpe određenu radnju ili stanje jer ih neko vrši nad njima.

Tako će se glagoli iz prvog navedenog slučaja nazivati aktivnim glagolima. Naravno, aktivnost je određena sklopom rečenice, te će se ovakvi glagoli uglavnom koristiti uz subjekat koji je označen nekim bićem koje svesno vrši radnju.

Glagoli iz drugog slučaja koji smo naveli, nazivaju se medijalnim glagolima, zbog toga što će oni uglavnom da označavaju neka stanja u kojima se nalaze bića ili pojmovi iz subjekta date rečenice, a to stanje nije određeno njihovom voljom niti aktivnošću.

Poslednji slučaj su glagoli koji se nazivaju pasivnim glagolima i oni se uvek upotrebljavaju u posebnoj i drugačijoj rečeničkoj konstrukciji, a njima se obeležava neko biće ili pojam koje trpi radnju, te postaje predmet date radnje.

Drugim rečima, ovakvo pravljenje razlike u posmatranju odnosa nekog pojma sa imenovanim subjektom i same radnje, zbivanja ili stanja, naziva se jednim imenom glagolski rod (u užem smislu) ili dijateza (diathesis).

U širem smislu, kada pravimo razliku posmatrajući činjenicu da li glagol zahteva upotrebu pravog objekta u rečenici ili ne zahteva, glagole možemo podeliti na: prelazne ili tranzitivne, neprelazne ili intrazitivne i povratne ili refleksivne glagole.

Tranzitivni ili prelazni glagoli su oni glagoli koji obavezno traže pored sebe pravi objekat. U našem slučaju to može biti u akuzativu bez predloga ili u genitivu bez predloga. Takvi su glagoli: izgraditi, baciti, voleti, kupiti, umiti, nemati, pisati, itd.

Intranzitivni ili neprelazni glagoli nemaju potrebu da pored sebe imaju pravi objekat (odnosno reč u akuzativu bez predloga). Takvi su glagoli, recimo: crveneti, sedeti, ležati, trčati, bolovati, plakati.

Refleksivni ili povratni glagoli su glagoli koji se uvek u rečniku, odnosno u našem jeziku pojavljuju sa povratnom rečcom se. Oni mogu biti trojaki: pravi povratni, uzajamno-povratni i nepravi povratni glagoli.

Pravim povratnim glagolima se označava radnja koju subjekat vrši na samom sebi, pa se rečca se razume kao četvrti padež (akuzativ) od zamenice sebe. Takvi glagoli su: napiti se, kupati se, češljati se, umivati se, ispraviti se, spremiti se.

Kod recipročnih ili uzajamno-povratnih glagola je karakteristično to što oni prikazuju radnju koju vrše dva subjekta i to jedan prema drugome ili jedan na drugome. Takvi su glagoli: sprijateljiti se, tući se, rvati se, zbratimiti se, itd.

Kod nepravih povratnih glagola rečca se ne može da se razume kao akuzativ od sebe. To su glagoli: bojati se, crveneti se, čuditi se, batrgati se, itd.

Šta se označava gramatičkom kategorijom glagolskog vida?

Kada želimo da napravimo razliku u trajanju nekog stanja, radnje ili zbivanja, onda koristimo kategoriju glagolskog vida. U srpskom jeziku postoje glagoli tri glagolska vida: nesvršeni ili imperfektivni, svršeni ili perfektivni i dvovidski.

Imperfektivni ili nesvršeni glagoli treba da prikazuju stanje, radnju ili neko zbivanje kod kojih se ne zna kraj, odnosno koji mogu neograničeno da traju. To su, na primer, glagoli poput: jesti, šetati, kuckati, sumnjati, javljati se, itd. Postoji i uža podela nesvršenih glagola, a to je na trajne ili durativne i učestale ili iterativne glagole. Trajni glagoli označavaju neku neprekidnu radnju koja može duže ili kraće da traje i to su: sumnjati, jesti, imati, šetati, itd. Učestali glagoli označavaju radnju koja se stalno ponavlja, ali sa prekidima. Takvi su glagoli: kuckati, pribojavati se, javljati se, itd.

Svršeni ili perfektivni glagoli su oni koji nam pokazuju da je trajanje neke radnje ili stanja omeđeno na jedan trenutak u vremenu. To su glagoli: sesti, iskoristiti, popiti, doći, itd. Oni se mogu uže kategorisati na početno-svršene (potražiti), trenutno-svršene (sesti) i završno svršene (popiti).

Značenje dvovidskih glagola se može otkriti samo u sklopu rečenice i njenog smisla, odnosno konteksta.

Glagolske osnove u srpskom jeziku

Da bismo mogli na pravi način da vršimo promenu glagola, odnosno konjugaciju, moramo znati kako se dobijaju glagolske osnove na koje se kasnije dodaju nastavci za određene glagolske oblike.

U našem jeziku postoje dve gramatičke osnove glagola. To su: prezentska i infinitivna, odnosno aoristna osnova.

Kako se dobija prezentska osnova i čemu služi?

Prezentska osnova se dobija tako što se od 1. lica množine glagola u prezentu, odbije nastavak  -mo. Na primer, od glagola raditi, prezentska osnova će glasiti radi- (-mo).

Uz pomoć prezentske osnove se grade sledeći glagolski oblici: prezent, imperativ, imperfekat, trpni glagolski pridev.

Kako se dobija infinitivna (aoristna) osnova i čemu služi?

Infinitivna osnova se može dobiti na dva načina.

Ako imamo glagole koji se završavaju na -ti (osnovni oblik ili infinitiv), a ispred nastavka se nalazi vokal, onda se infinitivna osnova dobija jednostavnim oduzimanjem ovog nastavka. Na primer, infinitivna osnova glagola pisati, glasiće pisa-.

Ako imamo glagole čiji se infinitiv završava na -sti ili na -ći, onda će se infinitivna osnova dobiti tako što će se od 1. lica jednine aorista odbiti nastavak -oh. Na primer, infinitivna osnova glagola tresti, glasiće tres-, a glagola plesti, glasiće plet-. Kod glagola koji se završavaju na -ći, to će izgledati ovako: od glagola moći, infinitivna osnova glasiće mog-, od glagola poći, glasiće pođ-, itd.

Uz pomoć infinitivne (aoristne) osnove grade se sledeći glagolski oblici: aorist, radni glagolski pridev, glagolski prilog prošli, neki oblici imperativa, trpnog glagolskog prideva.

U srpskom jeziku postoji 9 ličnih glagolskih oblika i 5 neličnih glagolskih oblika. Lični glagolski oblici su: prezent, perfekat, futur, imperfekat, aorist, pluskvamperfekat, futur II, imperativ i potencijal. Nelični glagolski oblici su: infinitiv, glagolski pridevi radni i trpni i glagolski prilozi sadašnji i prošli.

Lični glagolski oblici se razlikuju od neličnih po tome što se kod njih tačno vidi ko vrši glagolsku radnju, odnosno koje lice oseća nešto, kao i da li se o njemu nešto drugo govori. Kod neličnih glagolskih oblika mi ne možemo da znamo na koje se lice odnosi određeno stanje, radnja ili zbivanje.