Sam naziv ovog glagolskog oblika na prvi pogled zbunjuje: nismo sigurni da li je u pitanju glagol ili pridev, odnosno pitamo se kako to pridev može biti glagolski, tj. kakve veze ima imenska reč kakav je pridev sa glagolom koji se po mnogim činiocima razlikuje od imenskih reči.
Da bismo pojasnili ovu nedoumicu, moramo protumačiti karakteristike glagolskih reči, kao i karakteristike prideva koji su imenske reči i na kraju ih dovesti u vezu.
Pridevi su, kao što znamo, imenske reči koje služe da označe izvesne osobine predmeta, bića i uopšte pojava koje su označene imenicama uz koje stoje.
Takođe, pridevi mogu imati službu određivanja i kada označavaju osobinu koju čitalac otkriva uz pomoć predikata (Ovaj čovek je star, Kula je visoka).
Dakle, funkcija prideva je odredbena, a njihovo najopštije značenje je prikazivanje osobine koja je označena uglavnom imenicom.
Pridevi su, shodno tome, nesamostalne reči koje poprimaju oblike roda, broja i padeža u zavisnosti od imenica uz koje stoje. Tako, bez obzira na to o kojoj se vrsti prideva govori, svaki pridev će imati oblike za tri roda, za dva broja i oblike za oznaku padeža.
Glagoli su takođe promenljiva vrsta reči, ali se za razliku od prideva i ostalih imenskih reči, ne mogu menjati po padežima. Oni imaju svoj glagolski rod, svoj vid, potvrdnost i odričnost, lice, vreme i način.
Od ostalih kategorija, tu su gramatički broj i gramatički rod. Upravo su poslednje dve kategorije one koje povezuju glagole sa imenskim rečima, jer neki njihovi oblici, kao što su glagolski pridevi radni i TRPNI, imaju gramatičke nastavke kojima se označavaju muški, ženski i srednji rod, dok svi glagoli imaju oblike jednine i množine.
Kao što možemo videti, kategorije gramatičkog broja i roda glagola su važne kategorije za prepoznavanje sličnosti između glagolskih reči i imenskih reči, a označavanje muškog, ženskog i srednjeg roda kod glagolskog prideva trpnog jeste ključna osobina koja nam bliže objašnjava zbog čega se ovaj glagolski oblik zove trpni glagolski pridev.
Naravno, ovde postoji još jedno objašnjenje! Glagolski pridev trpni opisuje situaciju u kojoj je na nečemu ili nekome vršena radnja, odnosno da nešto ili neko trpi vršenje neke radnje, pa je samim tim sličan sa opisnom ulogom prideva jer i on na neki način opisuje dati subjekat odnosno objekat radnje.
Glagolski trpni pridev se još naziva i pasivni particip i postoji u mnogim drugim jezicima, a ne samo u našem srpskom jeziku. On je neličan glagolski oblik uz pomoć kojeg se prikazuje da se radnja na nečemu ili nekome vrši ili da je već izvršena.
Ako bismo to probali da iskažemo na drugačiji način, mogli bismo da definišemo ovu pojavu kao situaciju u kojoj nešto ili neko trpi nekakvu akciju ili radnju.
S tim u vezi, jasno je da kao i svi ostali oblici glagola koji su pasivni i ovaj glagolski oblik može biti izgrađen isključivo od glagola koji su prelazni po svom glagolskom rodu.
Kao i svi drugi glagolski oblici i glagolski pridev trpni može biti nesvršenog i svršenog vida, a može biti i nepovratan ili povratan. Kada se sintaksički posmatra, za dopune uzima ili adverbijal ili objekat. Sam trpni glagolski pridev obično ima funkciju atributa, kao i svi pridevi.
U nekim jezicima se susrećemo sa slučajevima da trpni glagolski pridev ima funkciju predikata ili polupredikata.
Svi participi, pa i glagolski pridev trpni, mogu označavati samo sadašnje ili prošlo vreme, a nikako buduće.
Trpni glagolski pridev nam služi da bismo uz pomoć njega izgradili pasiv, a o tome će biti nešto više reči kasnije.
Kako izgleda glagolski pridev trpni u srpskom jeziku?
Glagolski pridev trpni zovu još i opisni glagol jer on ima oblike za muški, ženski i srednji rod u oba broja (jednini i množini).
Glagolski pridev trpni se može menjati po padežima skoro isto kao i pridevi koji se završavaju na nepalatalne suglasnike.
Vrlo retko, glagolski pridev trpni može da se gradi od nekog povratnog glagola, ali u nešto izmenjenom obliku (gubi rečcu SE).
Trpni glagolski pridev prezenta, u našem jeziku ne postoji, već postoji samo glagolski pridev trpni prošlog vremena.
Najčešće se upotrebljava u pisanju i to u novinarskom stilu, kao i u administrativnom i naučnom.
Građenje glagolskog prideva trpnog u srpskom jeziku
Glagolski pridev trpni se u našem jeziku gradi od prezentske ili infinitivne osnove glagola tako što se na nju dodaju specifični nastavci. Koji će se nastavci dodavati, zavisiće od vrste osnove. Naravno i ovde postoje izuzeci koje ćemo pokušati da pobrojimo.
Infinitivna i prezentska osnova glagola služe za građenje različitih glagolskih oblika, pa tako i za građenje glagolskog prideva trpnog. Infinitivna osnova se dobija tako što se kod onih glagola koji se završavaju nastavkom –ti ispred kojeg stoji vokal, jednostavno odstrani nastavak –ti.
Međutim, kod onih glagola koji se završavaju na –ći ili na –sti, infinitivna osnova mora se izvući iz prvog lica jednine aorista kada se odbije nastavak –oh.
Zbog toga se ova osnova naziva aoristna. Prezentska osnova se dobija tako što se od prvog lica množine prezenta odbije nastavak –mo.
Prezentska i infinitivna osnova glagola mogu biti veoma različite, pa se na osnovu toga svi glagoli mogu podeliti na sedam glagolskih vrsta. Kasnije, ove glagolske vrste utiču na građenje pojedinačnih ličnih i neličnih glagolskih oblika, tj. vremena i načina.
Nastavci koji se dodaju na infinitivnu ili prezentsku osnovu kako bi se dobio trpni glagolski pridev su sledeći: -n, -na, -no, -ni, -ne, -na; -t, ta, -to, -ti, -te, -ta; -en, -ena, -eno, -eni, -ene, -ena; -ven, -vena, -veno, -veni, -vene, -vena.
Prvi niz nastavaka (-n, -na, -no, -ni, -ne, -na) dodaje se kod onih glagola čija se infinitivna osnova završava na –ti ispred čega stoji vokal a. Dakle, potrebno je odbiti nastavak –ti i na infinitivnu osnovu dodati rečene nastavke.
Takav je, recimo, glagol gledati. Njegov trpni glagolski pridev glasiće: gledan, gledana, gledano, gledani, gledane, gledana.
Drugi niz nastavaka (-t, -ta, -to, -ti, -te, -ta) dodaje se na one glagole čija se infinitivna osnova završava na –suti ili –nuti. Dakle, potrebno je odbaciti nastavak –ti i na dobijenu osnovu dodati ove specifične nastavke.
Takav je, recimo, glagol prosuti. Njegov trpni glagolski pridev glasiće: prosut, prosuta, prosuto, prosuti, prosute, prosuta.
Treći niz nastavaka (-en, -ena, -eno, -eni, -ene, -ena) dodaje se na one glagole čiji se infinitiv završava na –ti, ali se prezentska osnova završava dvousnenim suglasnikom –b ili zubnim suglasnicima –d, -t, -z, -s. Tada se glagolski pridev trpni gradi tako što se na prezentsku osnovu dodaju specifični nastavci.
Takav je, recimo, glagol zagristi. Njegov trpni glagolski pridev glasiće: zagrizen, zagrizena, zagrizeno, zagrizeni, zagrizene, zagrizena.
Četvrti niz nastavaka (-ven, -vena, -veno, -veni, -vene, -vena) dodaje se na svršene glagole čiji se infinitiv završava nastavkom –iti, dok se prezentska osnova završava na –ij. Takvi glagoli imaju nesvršene pranjake koji se završavaju na –ivati. Kod ovih glagola se na infinitivnu osnovu dodaju specifični nastavci.
Takav je, recimo, glagol proliti. Njegov trpni glagolski pridev glasiće: proliven, prolivena, proliveno, proliveni, prolivene, prolivena.
Glasovne promene u građenju trpnog glagolskog prideva
Kod pojedinih vrsta glagola, prilikom građenja trpnog glagolskog prideva, dešava se da pojedini glasovi iz infinitivne ili prezentske osnove podlegnu određenim glasovnim promenama.
Tako će kod onih glagola čija se osnova završava na –ći, suglasnik koji se nalazi na kraju prezentske osnove podleći palatalizaciji.
Na njihovu prezentsku osnovu se dodaje nastavak –en, pa će primer ove promene izgledati ovako:
- od glagola reći, glagolski pridev trpni gradiće se na sl. način – reč + -en daje rečen, rečena, rečeno, rečeni, rečene, rečena;
- od glagola ispeći, glagolski pridev trpni gradiće se na sl. način – ispeč + -en daje ispečen, ispečena, ispečeno, ispečeni, ispečene, ispečena.
Glagoli kojima se infinitiv završava na –iti ili –eti, imaju prvo lice prezenta koje se završava uglavnom na –im.
Ovakvi glagoli grade trpni glagolski pridev, tako što se na prezentsku osnovu dodaje nastavak –en, a pošto se osnova završava na neki nepalatalni suglasnik, to će obavezno doći do jotovanja.
Primer za takvo građenje i glasovnu promenu je sledeći:
- od glagola naseliti, trpni glagolski pridev će glasiti nasel- + j + -en, tj. naseljen, naseljena, naseljeno, naseljeni, naseljene, naseljena;
- od glagola očistiti, trpni glagolski pridev će glasiti očist- + -j- + -en, tj. očišćen, očišćena, očišćeno, očišćeni, očišćene, očišćena.
Tipične greške
Ono na šta treba obratiti pažnju jeste pogrešna upotreba određenih oblika trpnog glagolskog prideva određenih glagola. Često se dešava da se u svakodnevnom govoru izvrši jotovanje tamo gde ne bi trebalo.
Tako ćemo, recimo, čuti oblike dovežen, izvežen, uvežen, unešen, donešen, odgrižen, izgrižen. Svi ovi oblici su netačni!
Treba reći: dovezen, izvezen, uvezen, prevezen, unesen ili unet, donesen ili donet, iznesen ili iznet, odgrizen, izgrizen!
Dakle, kod onih glagola čija se prezentska osnova završava na –e, nema jotovanja. Kaže se dovezemo/dovezen, izvezemo/izvezen, donesemo/donesen, zaposlimo/zaposlen.
Kod glagola spasti i spasiti koji imaju isto značenje, možemo imati dva različita oblika trpnog glagolskog prideva: spasen i spašen.
